Захваљујући честим падавинама, сада углавном свуда има разног биља које даје поленску и нектарску подстицајну пашу. Изузетак су можда неки крајеви где је структура земљишта неповољнија и где је због тога утицај ранијих високих температура био тежи, али и тамо се може очекивати освежење биљног света и цветање касно летњих и јесењих биљака.
Скоро смо при крају активне пчеларске сезоне, за коју се може рећи, да је заправо није ни било. Мало је пчелара у Србији који ће изврцати скромне количине меда, углавном су то они који су селили пчеле на сунцокретову пашу. Кишно пролеће, касни пролећни мраз у априлу, измрзавање рано-цветајућег воћа, кишни и хладни период у време цветања багрема и нестабилно време са екстремним температурним осцилацијама, временске су карактеристике активне пчеларске сезоне у 2016. години. Такви временски услови, који осликавају праву елементарну непогоду, довели су пчелиње заједнице, већ средином јуна и почетком јула, пред сам колапс. Такво стање на пчелињацима затекло је многе пчеларе. Пресудан утицај природних услова на живот пчелиња заједнице и начин пчеларења можда се најјасније може уочити у овом месецу. У њему пчелиња заједница пролази кроз четврти период годишњег циклуса развоја. Он започиње ројењем обично у првој половини јуна и траје, према професору Лебедеву, све док се у њој узгаја легло. Дуги јунски дани, са највише сати за фотосинтезу, топлијим временом и обиљем влаге у земљишту, погодују максималној експанзији развоја биљног света. Тада цветају важне медоноше: багремац, свиленица (дивљи дуван), грахорица, купина, малина, ливаде и липа. И пчелиња заједница почетком месеца достиже максимум развоја и бројчане снаге (просечно до 45 000 јединки према професору Кулинчевићу). Мај је добио име по Маји, староиталској богињи природе, плодне земље и биљака. То је месец сунца и топлоте, месец када све око нас цвета, расте и размножава се и када дани постају приметно дужи. Римљани су првих дана маја одржавали свечаности у част Флоре, богиње цвећа. Свака анкета ће сигурно показати да је за већину људи ово најлепши месец у години. А за већину пчелара, мај представља месец „бујања багрема“ и „брујања ројева“. И пчеле и пчелари имају пуне руке посла. Фебруар је календарски гледано последњи зимски месец. Мада је време променљиво, примећује се повећање дневне температуре али и ноћне. Температура се креће од 15 па до 22 степена, са врло малим падавинама, али са појачаним ветровима и то у источној Србији и Војводини, чувени источни ветар или топлији југоисточни (кошава) и по мало северца, али сунце греје нешто дуже него у јануару. |
АдминистраторБранко Зечевић Све вести по категоријама
All
Календар вести
March 2020
|