О јачини…
Кад је реч о јачини друштава, познато је следеће:
1) Пчелиње друштво које у главну пашу улази са мање од 25 000 пчела (2,5 кг или 10–11 пуних улица пчела у ДБ плодишту) неће бити у стању да ту пашу искористи. Утврђено је да је поменути број пчела потребан да одгаја легло једне добре матице, док вишка пчела за медобрање практично нема. Такво или слабије друштво све своје потенцијале током главне паше усмерава ка развоју, гајењем велике количине легла, а пашу не може да искористи на, за нас, жељени начин.
2) Главну пашу могу искористити само она друштва чија је јачина на њеном почетку изнад 25 000 пчела. Принос ће бити већи уколико је заједница јача. Овде важи следећа законитост до постизања оптималне снаге: са повећањем јачине пчелињег друштва расте и апсолутна продуктивност (мерена у килограмима меда), и специфична продуктивност (мерена у килограмима меда по 1 кг пчела у пчелињем друштву). Ево експериментално добијених резултата:
а) Принос није линеарно зависан од јачине пчелињег друштва, што значи да при двоструком повећању јачине, принос се скоро утростручава; четвороструко повећање јачине изазива шестоструко повећање приноса;
б) Пчелиње друштво са 6 кг пчела сакупиће 50% више меда од 4 друштва свако са по 1,5 кг пчела;
в) Пчелиње друштво јачине 4,4 кг пчела имаће већу специфичну продуктивност (по јединици масе пчела) за 33% од друштва са 3,3 кг пчела.
Све ово указује на то да треба тежити да друштва до главне паше достигну оптималну јачину, или да јој се бар приближе. Свака раса пчела има своју оптималну јачину. За нашу крањску расу она још увек није тачно утврђена, али се процењује да је нешто нижа од оптималне јачине за средњеруску расу која износи 50–60 хиљада пчела.
3) Веома јака пчелиња друштва, изнад оптималне јачине, јесу нерационална. Код њих, са повећањем јачине благо расте укупна продуктивност, а знатно опада специфична. Експериментално је показано да заједница са 4,4 кг пчела има за 62% већу специфичну продуктивност од заједнице са 7 кг пчела. Сходно томе, пашу ће боље искористити два друштва свако са по 4 кг пчела, него једно са 8 кг.
Изградња плодишног саћа
У мају постоје сви услови неопходни за лучење воска и интензивну изградњу саћа: пчела има много, унос цветног праха је обилан, унос нектара задовољавајући, а температурни услови погодни. Пре багремове паше треба ове погодности максимално искористити, тим пре што је познато да пчеле у тихој паши изграђују правилно радиличко саће намењено за смештај легла. Осим тога, у тихој паши (унос до 1 кг на дан) лучење воска и градња саћа не снижава летну активност пчела и не смањује количину донетог нектара.
Кад наступи главна паша, пчелиња друштва, по правилу, не би требало ангажовати да изграђују плодишно саће. За то постоји више разлога. Прво, тада пчеле веома брзо изграђују саће, спремајући га првенствено за тренутне потребе, тј. одлагање нектара. За такве потребе, правилност ћелија уопште није битна. Зато, у таквом саћу има много неправилних (будућих трутовских) ћелија. Друго, због много пчела у кошници и релативно високих температура подложни су деформисању и сатна основа и младо тек изграђено саће убрзано напуњено нектаром (медом). Често се дешава да се такво (неочврсло) саће под оптерећењем покида („сроза“). Ако се то и не деси, у интензивној паши биће напуњено медом (уместо леглом) и дужи период играђе улогу преградне даске. Делиће гнездо на два дела, матица ће залегати у једном од њих, а у други део, по правилу, неће прелазити. Треће, за изградњу саћа током интензивне паше анагажује се велики број пчела које би иначе доносиле нектар (? – примедба уредника) и прерађивале га, што може утицати на смањење искоришћења паше и повећање губитака.
Медишни простор и искоришћавање паше
Почетком маја, на јаким производним друштвима, изнад плодишта, налази се обично по један медишни наставак. Он је постављен крајем априла, најчешће у некој интензивнијој воћној (јабуковој) паши, кад је плодишни простор довољно испуњен пчелама.
Током главне паше, кад пчеле довољно попуне плодиште, нектар носе и у медиште. Треба учесталије пратити напуњеност саћа. Када је напуњено око 70%, то медиште треба подићи, а између њега и плодишта убацити нови медишни наставак. Подизање медишта врши се из више разлога:
а) Нагомилане залихе меда се удаљавају од плодишта, те се код пчела ствара утисак да још нису спремиле довољну зимницу, па и даље интензивно доносе нектар. Ако би се ново медиште ставило преко старог, према Лебедеву би се принос смањио и до 31%, јер се код пчела ствара утисак да је „план испуњен“. Канадски истраживачи Tibor I. Szabo, Peter Sporns i Levkovitch у часопису Bee science, бр. 4, том 2 из 1992. наводе резултате својих обимних истраживања (вршеним у Канади и САД-у) по којима одузимање меда тек на крају паше доводи до смањења приноса за 25,4%. Зато је пожељно благовремено одузимати зрео мед из првог медишта, када је 2/3 ћелија поклопљено, а мед из непоклопљених ћелија не капље када је рам положен хоризонтално. При скидању првог медишта, треба заменити места преосталим двама наставцима.
б) Подизање првог медишта омогућава лакшу прераду нектара у „подбаченим“ наставцима, јер мед прерађују махом млађе пчеле, које се најчешће не удаљавају од плодишта.
в) У подигнутом (првом) медишту лако се утврђује степен напуњености медом и лако се одузима.
Донесеним нектаром пчеле пуне ћелије до 1/3 запремине распоређујући га по дну и зидовима ћелија, ради бржег ослобађања сувишне воде. Зато је пчелама у главној паши потребна велика количина празног саћа, три пута већа од количине саћа коју ће он испунити након прераде. Оскудица у медишном саћу узрокује губитак меда. Ако се у главној паши у медишту налази само изграђено саће, паша ће бити потпуно искоришћена. Ако је 1/3 рамова са сатним основама, губитак ће бити 5%. Ако је удео сатних основа 50%, губитак је 30%. Ако медиште чине искључиво сатне основе, губитак је 43%. Он је узрокован највећим делом зато што пчеле не могу да брзо изграде саће када им је потребно, а добрим делом и због ангажовања извесног броја пчела на градњи саћа. Медишно саће (као и плодишно) зато треба изграђивати у тихој паши (пре или после главне). Један други експеримент показао је да повећана количина празног изграђеног саћа повећава просечно за 32% број пчела које доносе нектар, а смањује просечно за 17% број пчела које доносе полен.
Легло и паша
Затворено легло увек има позитиван утицај на искоришћење паше јер представља извор младих пчела. Оно не захтева посебну бригу пчела.
Велика количина отвореног легла током паше, напротив, битно делује на смањење приноса, јер ангажује велики број пчела за одржавање температуре и влажности, као и исхрану ларви. Зато је пожељно да је отвореног легла што мање. Крањска раса пчела овај проблем успешно решава тако што донети нектар најпре распоређује у плодишном делу гнезда, а тек онда у медиште. Тако се врши смањење простора за легло, матица се блокира, а количина отвореног легла смањује. Средњеруска раса пчела, без обзира на обиље празних ћелија у плодишту, нектар одлаже искључиво у медишту, тако да матица има могућност максималног полагања јаја, што умањује искоришћење паше.
И поред поменуте позитивне особине наше расе пчела, неки пчелари теже да још више смање количину отвореног легла. То се најефикасније може остварити одузимањем матице из производног друштва уочи главне паше, али то није добро, јер је доказано да обезматичено друштво знатно смањује унос нектара и полена. Због слабљења друштва, и искоришћење следећих паша биће умањено. Затварање матице у кавез на дуже време је штетно, јер она после боравка у таквим (неприродним) условима смањује своју продуктивност и то 54% за 5 дана, а 88% за 10 дана.
За евентуално остваривање идеје смањивања отвореног легла током паше, преостаје изоловање матице у мали одељак кошнице (са неколико рамова) или њено затварање у изолатор са матичном решетком. Тако је матица стално присутна, али је због скученог простора интензитет лежења знатно умањен. Време изолације зависи од карактера паше. Ако је краткотрајна (до 10 дана), а после ње се дуго не очекује нека друга паша, матицу треба изоловати недељу дана пре паше. Ако је паша дуготрајна (нпр. 30 дана), треба је изоловати у другој половини паше. Ако то урадимо почетком паше, принос ће бити увећан само у првој половини паше, док ће у другој бити знатно смањен. Најзад, ако после паше следе још једна или две следеће, штетно је вршити изолацију. У јакој паши изолацију уопште не треба вршити, јер је легло блокирано нектаром.
Леон Борнус (Пољска) тврди да је пчелиње друштво оптимално припремљено за главну пашу ако у свом саставу има: 15% излетница, 40% младих (кућних) пчела, 35% затвореног легла и 10% отвореног легла. Такав однос легла потврђује наше напред описане ставове. Што се тиче односа пчела (скоро 3 пута више кућних од броја излетница), то важи за обилну (главну) пашу при којој је прерада нектара тежи посао од његовог доношења. При умереној (тихој) паши, кад свака излетница која доноси нектар учествује и у његовој преради, тај однос се мења у корист излетница. Како тврди R. Borneck (Француска), тада код јаких друштава у пољу ради и до 65% излетница, док је кућних пчела свега 35% (ако прихватимо да легло добре матице гаји 25 000 пчела, произлази да друштво о коме Борнецк говори броји око 71 500 пчела што, признаћете, не срећемо на нашим пчелињацима, па се питам који је податак нетачан – примедба уредника).
Вентилација кошнице
У нектару који пчеле донесу често има и више од 50% воде. Ако се она брзо не одстрани и концентрација шећера тиме не повећа, почеће превирање и закишељавање нектара у ћелијама. Пчеле то не дозвољавају, већ вентилацијом и другим механизмима смањују количину воде. Више од 50% воде одстрани се за првих 24 сата од доношења нектара. За добијање 1 кг меда одстрани се 2 литра воде за 24 сата. То је огроман напор где се ангажује много пчела. Пчелар треба да помогне пчелама омогућујући добру вентилацију кошнице. То се постиже отварањем свих лета, вентилационих отвора, узајамним помицањем суседних наставака, подметањем танких плочица у угловима, чиме се, између осталог, спречава и ројидба.
Текст преузет са http://spos.info/