Пчеларима доступна литература то недовољно истиче, поједине интернет странице прогрешно преписују, али треба знати да пчелиња друштва прве, друге или треће генерације могу да имају различит проценат броја варое, па уколико контролишемо само новооформљена пчелиња друштва (у тој години), подаци нас могу итекако заварати, у зависности од тога како је заједница оформљена и какав је третман против варое имала.
Вештачка оплодња позната је по томе што се матица оплоди помоћу специјалних инструмената. Таква оплодња и у пракси полако добија на популарности, чак и код специјализованих комерцијалних одгајивача матица. Пошто су у свету пчелари углавном по правилу хобисти и викенд пчелари, куповина и држање таквих матица изазива праву малу ванземаљску мистерију. Таква пракса још није потпуно заживела ни на северноамеричком континенту. Напротив, у неким другим деловима земаљске кугле она је много више напредовала. Проналажење одраслих јединки мале кошничине бубе отежава чињеница што беже од светлости и што се крију чим се отвори кошница. Најчешћа места за скривање су углови кошнице, простор између крајева сатоноша на местима на којима належу на тело кошнице, или испод отпадака на подњачи кошнице. Поред тога, бубе улазе и у ћелије дуж ивице саћа. Ако је заједница довољно снажна, пчеле блокирају бубе на овим местима, онемогућавајући им приступ полену и леглу који су неопходни за исхрану ларви мале кошничине бубе. И остале бубе налик малој кошничиној буби, која је стрвинар, такође се могу наћи у кошници. Увек су присутне, пролазе наоколо, али су најчешће неприметне за пчелара, док овај не постане осетљив на проналажење мале кошничине бубе. Цео текст можете прочитати овде _
И ове године, Удружење пчелара Рашка у сарадњи са Туристичком организацијом Рашке, а под покровитељством општине Рашкa, организује изложбу меда и осталих пчелињих производа на традиционалном 155. по реду вашару у Рашкој.
Удружење пчелара Рашка позива све пчеларе са територије Општине Рашка као и суседних општина Лепосавића, Краљева, Звечана, Косовске Митровице, Новог Пазара, Ивањице, Тутина и Сјенице да посете наш изложбено-продајни штанд за Дане традиционалног вашара у Рашки који ће се одржати 13. и 14. октобра. Штанд ће се налазити у традиционалној ,, Домаћинској улици“ у улици Милана Ивановића, иза градског Бископа . Свечано отварање наведене манифестације у организацији Туристичко-спортске организације општине Рашке је заказано за 14.октобар у 11 часова уз пригодан културно-уметнички програм који ће трајати до 13 часова. За време трајања вашара посетиоци ће моћи да купе мед, прополис, разне креме и остале производе пчела. Добро нам дошли ! Председник Уружења пчелара Рашка Милорад Вујанац 065-3-736-730 http://spos.info/dani-pcelarstva-u-raski-13-i-14-oktobra-2015-godine/ Honey bees are essential for the pollination of about one third of the food we eat - including fruit, vegetables, oils, seeds and nuts - yet their health and ability to pollinate our crops is under serious threat.
Цео текст и видео можете погледати овде _ Британски научници открили су врсту пчела које чувају своје кошнице на улазу као прави "војници", што је до сада откривено само код термита и мрава.
Пчеле "војнике" (Tetragonisca angustula) открили су британски научници који су се бавили истраживањем пчела у Сао Паулу у Бразилу. Сматра се да су пчеле "војници" које стоје на улазу у кошницу старије од "радилица" и да је њихов задатак да обавесте друге пчеле на опасност, али и да се изборе за безбедност роја. "Војници" су за 30 одсто теже од "радилица" и чине само један одсто колоније, за разлику од "радилица" којих име око 10.000 по кошници. Осим тога, чувари кошнице имају мање главе и тање ноге како би могле боље да се боре против непријатеља, у овом случају пчела "пљачкаша" (Lestrimelitta limao) које краду мед. Пчеле и цвеће комуницирају захваљујући електрицитету, трвде британски научници у студији коју је објавио часопис
"Science Express". Наиме, цвеће емитује слабо електрично поље које инсектима запрашивачима сигнализира присуство нектара. "Када се пчела приближи цвету, видљива су зрнца полена која скачу на њу пре него што се спусти на биљку. То је зачуђујуће", каже вођа истраживања Данијел Роберт са универзитета у Бристолу. Он објашњава да је тај феномен резултат разлике у електричном набоју биљке и инсекта. Пчела има позитивни набој, док цвет емитује слабо електрично поље негативног набоја које делује као сигнал који шаље пчели. Када цвету пчела додје у посету, он аутоматски губи добар део свог електричног набоја. Уколико је цвет наелектрисан, то значи да садржи нектар. У супротном, пчела добија информацију да је драгоцена слатка течност потрошена и да треба да потражи други цвет. "Цвет не може да слаже инсекте. У његовом је интересу да их не лаже. То је наша хипотеза", наводе британски истраживачи, додајући да се још увек не зна како инсект прима сигнал и да ће то питање бити тема њиховог наредног истраживања. Да би дошли до овог закључка, истраживачи Школе биологије Универзитета у Бристолу посматрали су више од 200 пчела током сакупљања полена из петунија. Na naučno stručnom skupu “Unapredjenje pčelarstva u Srbiji”, održanom u Kruševcu 25.09.2015.god. u jednom od predavanja objavljen je tabelarni prikaz toksicnosti pesticida.
Istraživala sam šta tabela tačno predstavlja po kolonama i redovima i putem interneta došla sam do sledećih informacija koje ovde delim sa vama: 1. Neonikotinoidi spadaju u sistemske insekticide, što znači da biljka upije insekticid koji se potom biljnim sokom prenese po celoj biljci i tako ostvari zaštitu od štetočina tokom cele vegetacije, a mogu ostati prisutni u zemljištu do 3 godine! Početak prodaje neonikotinoida poklapa se s pojavom masovnog nestajanja pčelinjih zajednica u brojnim evropskim i američkim državama. U svetu postoje brojne naučne studije koje dokazuju uništavajući učinak neonikotinoida na pčele. 2. Najpoznatiji i za pčele najopasniji neonikotinoid je imidakloprid (Gaucho). Već pri izuzetno malim koncentracijama sigurno oštećuje živčani sistem pčela, smanjuje njihove izletne aktivnosti, komunikaciju, sposobnost sećanja i mirisa ( Decourtye i dr., 2004). Njegova akutna oralna toksičnost LD50 je utvrđena u granicama od 3,7 i 102 ng/pčelu (Schmusk R., 2001., Suchail i dr. 2001). Sa vrednošću LD50 izražavamo letalnu, tj. smrtnu dozu pesticida, koja u 24 sata usmrti 50 posto pčela. (primer - Slovenija – Pomurje 2011. godina, katastrofalni pomor pčela, gde je ministar poljoprivrede Slovenije doneo privremenu meru zabrane upotrebe semena kukuruza i uljane repice obloženih s aktivnim supstancama koje sadrže neonikotinoide (tiametoksam, klotianidin i imidakloprid). Privremena mera ministra za poljoprivredu o zabrani prometa i upotrebe fitofarmaceutskih pripravaka ( kao što su sredstva s komercijalnim nazivima Poncho, Cruiser, Biscaya i još poneki) koji sadrže navedene aktivne supstance još uvijek je na snazi i zato seme obrađeno s tim pripravcima u Sloveniji još uvijek nije dozvoljeno sejati jer potencijalno ugrožava životnu sredinu i ljude, a posebno pčele.) 3. U tabeli je dato poređenje toksičnosti neonikotinoida s najpoznatijim sintetičkim pesticidom DDT-om, te sa sredstvima za zatiranje varoe kao što su amitraz, kumafos i fluvalinat. Aktivna sup. Trgovačko ime sr. Upotreba LD50 ng /pčeluToks. /DDT DDT Dinocid insekticid 27.000,0 1 amitraz Apivar akaricid 12.000,0 2 kumafos Perizin akaricid 3.000,0 9 fluvalinat Apistan akaricid 2.000,0 13,7 metiokarb Mesurol insekticid 230,0 117 karbofuran Curater insekticid 160,0 169 lambda-cihalotrin Karate insekticid 38,0 711 deltametrin Decis insekticid 10,0 2700 tiametoksam Crusier insekticid 5,0 5400 fipronil Regent insekticid 4,2 6475 klotianidin Poncho insekticid 4,0 6750 imidakloprid Gaucho insekticid 3,7 7297 Iako su DDT i navedena sredstva za zatiranje varoe otrovna i za pčele u poređenju sa neonikotinoidima su pravi „mačji kašalj". Tako je na primjer imidakloprid više od 7.000 puta otrovniji od DDT-a i više od 800 puta otrovniji od kumafosa. 4. Pri trovanju pčela sa pesticidima one masovno umiru. Leže svuda po pčelinjaku, kao da ih je netko porazbacao, posebno ih je mnogo ispred samih košnica. Pri trovanju umiru pčele u svim košnicama pčelinjaka istovremeno gotovo u istom času. Čim je zajednica jača to je više mrtvih pčela pred košnicom. Ako su pčele otrovane neonikotinoidom, koji su za njih, kao što rekoh, izuzetno toksični, umru već na putu prema košnici. Mrtve pčele ne vidimo pred pčelinjakom, već se takvo trovanje manifestuje kao brzo opadanje brojnosti pčelinje zajednice. 5. Zato pčelarenje postaje vrlo zahtevna poljoprivredna delatnost čiji rezultati zavisi o mnogobrojnih činioca, među kojima je jedan od najznačajnijih dobra saradnja između poljoprivrednika (ratara, voćara) i pčelara… I jedni i drugi moraju biti svesni da je svet bez pčela takođe i svet bez voća, povrća, žita, cveća..., dakle svet bez života. |
АдминистраторБранко Зечевић Све вести по категоријама
All
Календар вести
March 2020
|