– присуство матице у пчелињем друштву и истовремено што мање отвореног легла за време главне паше (што са друге стране повећава ризик за ројење);
– сузбијање појаве ројевог нагона пре и за време главне паше;
– довољно медишног простора са извученим саћем;
– добра вентилација за време главне паше; – бројност пчелињих друштава на једној локацији и њихова удаљеност од главне паше и
– избор одговарајуће технике пчеларења у главној паши.
Јако пчелиње друштво и квалитетна старосна структура у њему су битни за добре приносе
Сваки пчелар зна да само јака пчелиња друштва дају добре приносе меда. О томе шта је јако пчелиње друштво у нашим условима пчеларења постоје два мишљења. Једно, да је јако пчелиње друштво оно које у главној паши има око 60 000 пчела. Друго, да је јако пчелиње друштво оно које има 45 000–50 000 пчела у главној паши. Они који заступају мишљење да је оптималан број пчела у багремовој паши 45 000–50 000 пчела, полазе од чињенице да се са нашом матицом, у нашим условима пчеларења, углавном не може да обезбеди више од наведеног броја пчела у једној кошници и да је тај број пчела довољан да се постигну високи приноси меда. Они који заступају мишљење да јако пчелиње друштво у главној паши треба да има око 60 000 пчела, као аргументе наводе да оно што може јако пчелиње друштво, не може слабије, а већи број пчела не може да смета. У нашим условима пчеларења често за време багремове паше могу да настану лоши временски услови, тако да је у току дана за медобрање довољно само 2–3 сата лепог времена. Само изузетно јака пчелиња друштва могу да остваре добре приносе у таквим условима. Пратећи искуства пчелара објављена у часопису Пчелар може се уочити да највећи број пчелара сматра да јака пчелиња друштва у главној паши треба да имају око 60 000 пчела. Због тога, требало би прихватити искуства пчелара и применити одговарајућу технику пчеларења која обезбеђује да се на око 15–20 дана до багремове паше пчелиња друштва максимално развију и да тада имају најмање 8 рамова у ДБ кошници (или 10 рамова са леглом у ЛР кошници) да би у багремову пашу ушла са довољно пчела и остварила високе приносе меда ако су пашни услови повољни.
Квалитетна старосна структура пчела у пчелињем друштву је значајна за остваривање добрих приноса меда у главној паши
Неки истраживачи тврде да у интензивној паши треба да буде око три пута више кућних пчела (старих највише до 20 дана) од пчела излетница, а при тихој паши, у којој и излетнице врше послове кућних пчела (складиштење нектара у саће, које у јакој паши обављају кућне пчеле – приматељице нектара), треба да буде два пута више излетница од кућних пчела. Искуство показује да ако се пред главну пашу споје нпр. два пчелиња друштва са по око 30 000 пчела, или што је још неповољније, три са по око 20 000 пчела, без обзира што тако спојена пчелиња друштва улазе у главну пашу са око 60 000 пчела, од високих приноса меда неће бити ништа, јер старосна структура пчела у оваквом друштву није одговарајућа. Пчелар не може да обезбеди одговарајући однос броја младих пчела и пчела излетница спајајући пчелиња друштва по свом нахођењу, не водећи рачуна о фазама развоја пчелињих друштава. Квалитетна старосна структура у пчелињем друштву се постиже ако се пчелиња друштва зазиме са преко 20 000 пчела, ако се у оквиру оптималног рока развоја пчелињих друштава за багремову пашу (од краја марта до око 25. априла, ако багрем цвета око 10. маја) обезбеде потребни услови да матица интензивно полаже јаја и да у том периоду не буде блокирана, ако се на око 40 дана пре главне паше и на око 30 дана до средине главне паше, у сред легла прво убаци један рам са извученим саћем, а кроз 5–7 дана и други рам да их матица што пре залеже и да се из њих излегу кућне пчеле и пчеле које ће поклапати мед.
Пчелари који су из било којих разлога пропустили прилику да им се пчелиња друштва добро развију за багремову пашу са складном старосном структуром пчела, почетком маја (на 7–10 дана пре багремове паше) могу у извесној мери наведени пропуст да ублаже, ако пчелиња друштва појачају са 2–3 рама са затвореним леглом и пчелама и ако пчелиња друштва за главну пашу формирају (у ЛР кошници) као на слици 1:
– на подњачи је плодиште са матицом, 1–2 рама са отвореним леглом (РОЛ), 2 рама са сатном основом (РСО), 4 рама са извученим саћем (РИСО), а остало су рамови са медом и поленом до зида кошнице (РМ–П);
– изнад плодишта је матична решетка са летом, а на матичној решетки је наставак са преосталим леглом; ако је пчелиње друштво веома јако, као трећи наставак се поставља полунаставак;
– пчеле које се легу из легла изнад матичне решетке користе лето на матичној решетки. Присуство матице у пчелињем друштву и што мање отвореног легла за време багремове паше битно утиче на високе приносе меда јер:
– ако нема матице у пчелињем друштву за време главне паше, инстинкт за сакупљање нектара нагло опада, прекида се лучење воска и израда саћа, а неговање легла је веома лоше;
– ако се на почетку главне паше одстрани матица и пусти да саме пчеле однегују матицу, принос меда опада и за трећину;
– ако се на почетку главне паше стара матица замени младом, принос се у главној паши знатно увећава (према неким ауторима и до 50%).
Присуство отвореног легла у багремовој паши директно утиче на смањење приноса, јер присуство отвореног легла захтева ангажовање знатног броја пчела које онда не учествују у сакупљању и преради нектара. Најбоље би било да се за време багремове паше омогући матици да носи јаја колико може (што знатно утиче на смањење вероватноће појаве ројевог нагона), а да истовремено буде што мање отвореног легла у пчелињем друштву. Има више техника пчеларења помоћу којих се то може постићи, а једна од њих је приказана на сликама 1 и 2. Овом техником се истовремено смањује и могућност појаве ројевог нагона пре и за време багремове паше.
Присуство довољног медишног простора и празног извученог саћа у багремовој паши директно утиче на већи принос меда.
– највећи број пчела има развијен нагон сакупљања нектара па слабије сакупљају полен и због тога је извучено саће за време главне паше слабијег квалитета због недовољне количине полена;
– ако се у медишту налази око једне трећине сатних основа, принос меда је мањи за око 10%, ако је у медишту око половине сатних основа, принос меда је мањи за око 30%, ако су у медишту претежно сатне основе, принос меда је мањи и до 50%.
Пракса показује да се даљи унос нектара смањује и до 30% ако се изнад пуног медишта дода празно медиште, јер веће количине присутног меда делују дестимулативно на сакупљачки инстинкт пчела. Нешто је боља ситуација ако се испод пуног медишта подметне празно медиште. Најбоље је када се пуно медиште (усред багремове паше) склања са кошнице и ставља на помоћно, или неко друго пчелиње друштво да пчеле затворе мед, а изнад плодишта стави празно медиште, ако за тако нешто постоји могућност.
Вентилација у багремовој паши значајно утиче на веће приносе. У нектару има доста воде. Како се од три дела нектара добија један део меда, пчеле треба да одстране велику количину воде из нектара. У прва 24 сата пчеле морају да одстране преко 50% воде из нектара (да се нектар не би укиселио). То је велики напор за пчеле, али им у томе пчелар може много помоћи ако сва лета на кошници широм отвори, ако поједине наставке помери унапред или уназад за око 1 цм, ако кров подигне на једну страну итд.
Утицај близине паше и бројност пчелињих друштава на одређеној локацији у великој мери утиче на приносе меда. Ако је растојање багремове паше мање од једног километра, принос меда је добар. Са порастом растојања (до око 3 километра) принос меда знатно опада. Ако је паша слабија, треба распоредити до 30 кошница на једном месту, ако је паша средња, до 50, а ако је паша веома јака, максимално 100 кошница.
Пчелињаци који се налазе на растојању већем од 1,5 километара не утичу на принос меда на посматраном пчелињаку, без обзира на квалитет паше.
Избор одговарајуће технике пчеларења у багремовој паши је важан не само да би се остварили високи приноси меда, већ и да би се у значајној мери отклонила опасност од појаве ројевог нагона. Зато, кад багрем замеди, препоручује се да се пчелиње друштво преуреди као што је приказано на слици 2:
– изнад плодишта је матична решетка са летом, а изнад ње је медиште са девичанским саћем; у средини медишта су 2 рама са затвореним леглом (из којих излазе младе пчеле) који знатно стимулишу пчеле на интензивније сакупљање нектара;
– изнад медишта је наставак са претежно затвореним леглом из којег ће се лећи све већи број младих пчела које ће одржавати снагу пчелињег друштва за време багремове паше;
– у току багремове паше врши се контрола медишта да би се благовремено додало ново (празно) медиште испод скоро пуног постојећег медишта.
Ако се на почетку багремове паше изврца или одстрани сав мед из кошнице (који се сачува за прихрану пчела), код пчела ће се испољити сакупљачки инстинкт у багремовој паши. Ако се истовремено у медишту налази девичанско саће, добиће се чист багремов мед.
Формирањем пчелињег друштва за багремову пашу како је приказано на сликама 1 и 2 постиже се да матица у плодишту може да полаже јаја за све време трајања багремове паше, да за време багремове паше у плодишту буде релативно мало отвореног легла, да изнад матичне решетке (са летом) пчеле осећају присуство матице испод матичне решетке, а у медиште улазе (и из њега излазе) на лето на матичној решетки, да опасност од појаве ројевог нагона практично не постоји.
Треба истаћи да ће у багремовој паши бити више приноса ако је лето на матичној решетки веће, а лето на подњачи мање. Такође, унос нектара биће већи ако има више затвореног легла. Због тога се пчеларима са мањим бројем пчелињих друштава препоручује да на почетку багремове паше, кад из плодишта превешавају у горњи наставак (изнад медишта) све преостало легло, отворено легло замене са затвореним леглом из помоћних друштава.
У другој половини багремове паше свако пчелиње друштво припремљено за багремову пашу као што је приказано на слици 2 може да буде одгајивачко друштво за узгој квалитетних матичњака ако се оно додатно припреми на следећи начин:
– у средину горњег наставка (са преосталим леглом) на 5–6 сати пре пресађивања ларви ставе се 2 рама са отвореним леглом из плодиш та, или из помоћног друштва, а лево и десно од њих стави се по један рам са пергом, а преостали рамови су са медом;
– на 2–3 сата пре пресађивања ларви направи се место између два рама са отвореним леглом за рам са пресађеним ларвама;
– кроз 2–3 сата између два рама са отвореним леглом стави се рам са једном летвицом на којој су 12–15 матичних основа са пресађеним ларвама;
– у горњи наставак до зида кошнице постави се рам са сатном основом, или рам грађевњак, да младе пчеле на њима извлаче саће уместо да то чине између матичњака.
Од тренутка пресађивања ларви обавезно прихрањивати пчелиње друштво ујутру и увече са по 200–300 грама сирупа (мед и вода, 1:1) све док се матичњаци не затворе (4–5 дана).
Кроз 10 дана од времена пресађивања ларви биће најмање десетак квалитетних зрелих матичњака у горњем наставку са којима се могу формирати нова пчелиња друштва. За све то време пчеле ће несметано сакупљати нектар у медишту и прерађивати га у мед.
Славомир Поповић
текст преузет са: http://www.poljoberza.net/