Ове године, фебруар је био изузетно топао. Пчеле у мом пчелињаку су прикупиле толико полена и нектара од висибабе, врбе и иве, да су заблокирале матице, а саће је забелело скоро као за време багремове паше. Зато, због драстичних климатских промена, сви радови у пчелињаку који ће бити описани у овом тексту требају бити само оријентацијски, а њихова примена у складу с временским приликама микролокације на којој држимо пчелиња друштва.
Посебно желим упозорити пчеларе почетнике, а то су сви они са мање од десетак година пчеларског стажа, али и оне који мало (или никако) читају пчеларску литературу и не посећују предавања, да пронађу искусног ментора који ће им давати савете о томе које радове, када и како извести на свом пчелињаку.
Осим тога, молим их нека добро проуче и бар мало науче биологију пчеле, јер то је један од основних услова за решавање проблема који настају у време пролећног развоја пчела.
Када почињу пролећни радови у пчелињаку ?
По мени, почетком августа претходне године. Ах, колико ли ће само ова констатација изазвати смеха, негодовања и коментара код већег броја пчелара. Али, идемо редом, не би ли мало оправдали горе наведену тврдњу.
Сви знамо, да се у августу формирају зимске пчеле и стварају зимске залихе хране. Ако то пустимо пчелама да у миру одраде, а при томе им помогнемо, тако што ћемо им, крајем јула или почетком августа, пресложити оквире с медом и нектаром у други (горњи) наставак ЛР кошнице, а с леглом у први (доњи), и очистимо их од варое, оне ће се саме припремити за пролеће – накупиће довољне количине меда за презимљавање и премостиће на време смртни простор.
Међутим, то је теоретски тако, али се у пракси не примењује пречесто. Постоји нешто што се зове „пчеларска похлепа“ (молим, без увреде – зато сам ставио под наводнике), а ако тој похлепи још додамо и непознавање биологије пчела, онда ће доћи до великих губитака заједница у пролеће или, у најмању руку, великих пролећних радова у пчелињаку.
При тим пролећним захватима (великодушно пружање прве помоћи великим количинама шећера), на пчелињацима ће се пчелама давати шећерне погаче са додацима (обезмашћено сојино брашно, немасно млеко у праху, сурутка и слично), а када отопли изнад 10 степени, онда и шећерни сируп. При томе се заборавља да је узрок потребе за свим тим радовима оно што сам назвао пчеларском похлепом.
Дакле, шта подразумевам под тим термином ? Кратко и јасно – касно одузимање меда и узимљавање пчела на шећеру.
Након касног врцања, пчеле више немају могућности да сакупе довољне количине нектара и да га прераде у мед, па их „брижни“ пчелари дохрањују шећерним сирупом у великим количинама, исцрпљујући их до краја и скраћујући им животни век. Постоји теорија да пчеле боље презимљавају на шећеру него на меду, због мање отпадних материја у шећеру. Колика ли је то само заблуда !?
Пчеле су до недавно, десетинама милиона година, успешно презимљавале на меду, а одједном се појаве теоретичари који тврде, да пчеле боље и лакше презимљавају на шећеру. Срећом, појавили су се и многи научни радови, који су побили ту сулуду теорију, али их није потребно наводити, због једноставне чињенице да су пчеле милионима година успешно презимљавале на меду, па зашто онда не би и даље?
Дакле, ако добро и на време узимимо пчеле у августу, решимо се влаге из кошнице и третирамо против варое правилно и на време, онда ће се пролећни радови на пчелињаку свести на неколико основних поступака, а то су:
1. Рано постављање хигијенске појилице;
2. Спречавање ројења, проширивање простора у кошници и запошљавање младих пчела на изградњи воска.
Хигијенска појилица
Постављање хигијенске појилице на пчелињаку је први и најважнији поступак почетком године. Требало ју је поставити већ приликом првог прочисног лета. При томе треба, свим могућим начинима, привући пчеле на хигијенску појилицу. Пчеле ће увек радије слетети на неко место где има воде, макар и проблематичног квалитета, него се обесити на хигијенску појилицу. Зато, за почетак, треба у појилицу насути заслађену воду.
Зашто је толико битна хигијенска појилица?
Због ноземозе. У нашим крајевима је до сада била присутна наша стара и „добра“ нозема апис. Још увек је присутна, али јој се, пре више година, придружила и блиска „рођака“, нозема церана. Под микроскопом су споре обе ноземе врло сличне и једина разлика је у томе што су споре ноземе апис нешто крупније, а то се може установити специјалним микроскопима.
У лабораторији мадридског Универзитета је 14. септембра 2005. установљено присуство спора нозема церане у узорцима послатим из Хрватске. Да споре припадају ноземи церане, доказано је ДНК анализом. Потврда присуства нозема церане на нашим просторима даје сигнал за узбуну, како пчеларима у Хрватској, тако и пчеларима у суседним земљама. Чему толика узбуна, када знамо да је ноземоза „зимска“ болест и да се третман до сада, углавном, вршио крајем лета и почетком јесени ?
Постоје два начина на који се споре ноземозе преносе: храном и водом. Храном могу да се заразе само пчеле у кошници, а водом се зараза шири на пчеле у целом пчелињаку. Ноземозне пчеле су ослабљене, имају смањену ресорпцију, па се регрутују у водоноше. Због тога ће на појилицама бити већина ноземозних пчела из заражене кошнице, што ће изазвати убрзано ширење ноземозе по целом пчелињаку, наравно, ако имамо појилице на које пчеле слећу. Иста ствар је и са „природним“ појилиштима као што су комшијско ђубриште, посуде с водом за кокоши, баре и локве око пчелињака. Исто се односи и на реке и потоке. На свим тим местима, пчеле слећу на једно место и ако при томе ноземозна пчела дефецира, остале ће посисати тај измет (зато што је сладак) и пренеће га у своје кошнице.
До сада, у летњем периоду, није било крајњих губитака због ноземозе, али појавом ноземе церане, која је вирулентнија, више патогена и далеко агресивнија, дошло је до значајних промена. Иако има мање спора ноземе церане у зараженој пчели, та врста ноземозе знатно брже уништава пчеле него нозема апис, те долази до великих губитака заједница још током летњег периода.
И шта сад ?
Како спречити ширење ноземозе у пролеће ? Како се онда борити против ноземозе у пролеће?
Постоје два ефикасна начина. Први и најважнији је постављање хигијенских појилица, на удаљености од око петнаест метара од пчелињака и мамљење пчела да их користе. Због тога сам и на почетку овог текста написао, да је то најважнији поступак који требамо предузети почетком календарске године.
Други поступак борбе против ноземозе је третман саћа комерцијалном сирћетном киселином у концентрацији од 80% (есенција). Поступак се врши тако да се наставци са саћем послажу један на други, исто као кад спроводимо третман против восковог мољца, сумпором или протоцером и на сатоноше највишег наставка поставимо посуду у коју наспемо 80%-ну сирћетну киселину. Пошто су паре сирћетне киселине теже од ва-здуха, падајући према доле, уништиће споре ноземе (и нозема апис и нозема церане) на целокупном саћу које смо поставили испод посуде са киселином.
Ако се придржавамо наведених поступака (примена хигијенске појилице и третман сирћетном киселином), прве године свешћемо број оболелих пчела од ноземозе на највише 50%, друге на свега 20%, а треће на 10%.
Проширивање простора у кошници
Свим пчеларима је познато да је један од поступака за развој пчела и спречавање ројења, проширивање простора у кошници. Покушаћу да опишем како да што једноставније и са што мање ризика то изведемо у овим годинама са неуобичајеним климатским променама.
Како паше почињу све раније, а пчеле уносе све више нектара и цветног праха, логично би било додати им још један наставак или полунаставак. Међутим, у тим раним периодима богате паше и високе дневне температуре, ноћи су још увек знатно хладније, па проширивање простора у кошници додавањем класичног наставка отежава грејање легла, а код наглих, вечерњих падова температуре, пчеле радилице остају на оквирима додатог наставка и ту угину.
Постоји начин за решавање таквог проблема. Направимо прстен, мини наставак, висине 6 цм и на њега закујемо поклопну даску, по могућности од неког глатког материјала. У периоду када су дани топли, а ноћи хладне и пчеле се желе ширити према горе, ставимо им такав мини наставак без оквира и омогућимо градњу девичанског саћа у том простору. При том не изазивамо невоље које би се могле појавити стављањем класичног наставка или полунаставка. Осим спречавања прехлађивања легла и угинућа радилица, на оквирима доданог наставка, запослићемо пчеле воскарице и тако сузбити предројевни, а касније и ројевни нагон. Поред тога, добићемо добре количине девичанског саћа, које онда можемо искористити за производњу козметике на бази пчелињих производа или за производњу еколошких сатних основа.
Када дођу топлији дани, можемо додати полунаставак или наставак. По мени, увек је боље додати наставак, зато што тада без проблема можемо вршити манипулацију оквирима. На жалост, они који пчеларе ДБ кошницама, немају другог избора, него да врше проширивање простора у кошници додавањем полунаставка. Ово, наравно, не треба узети као правило, зато што свако има свој начин приступу пчеларења. Тако ће они који желе добити квалитетне (зреле) сортне медове, морати користити полунаставке и код ЛР кошница. Исто се односи и на оне који примењују Венеров начин пчеларења.
Како додавати наставке?
Постоји разлика у поступку додавања наставака код оних који користе матичну решетку и оних који је не користе. Они који користе матичну решетку, додају наставак изнад решетке и када га пчеле напуне до две трећине нектаром, тај се наставак уклања и на матичну решетку се ставља нови, са изграђеним саћем, а на њега онај, већ скоро напуњени. Пре медишног наставка, уклони се матична решетка и врши манипулација оквирима у прва два у којима је легло. Ако су друштва јака и имају пуно оквира затвореног легла, онда се део оних са леглом може превешати у медишни наставак, а поред њих се ставе оквири са сатном основом, да би запослили пчеле воскарице и смањили могућност уласка у ројевни нагон. Тиме смо повукли део пчела у медиште (у које некада пчеле не желе да пређу, него радије остају у плодишту, испод матичне решетке и улазе у ројевни нагон), а додавањем празних оквира у плодиште, омогућили матици да залеже ново легло. Пре почетка главне паше, сво легло се диже изнад матичне решетке, а матица се на једном оквиру отвореног легла спушта у први наставак који је напуњен изграђеним саћем. Тиме се смањује количина легла за време главне паше и омогућава да се што већи број пчела регрутује из пчела хранитељица легла у приматељице. То је необично важно због тога, што од једне пчеле излетнице, нектар преузима чак 10–12 пчела приматељица, током јаких паша, преносе га у медиште и тамо се задржавају, прерађујући нектар око двадесет минута. Из тога излази закључак да је за време главне паше потребније имати далеко већи број пчела приматељица, него пчела излетница.
Сви до сада описани поступци имају своје недостатке. Примена таквог начина пчеларења резултује великим губитком времена, а на крају обавезним и трајним оштећењем кичме пчелара који га примењује. Осим тога, честа отварања кошнице изазивају стрес код пчела и смањење приноса.
Манипулација оквирима и разбијање структуре легла, коју је формирала матица, у крајности резултује слабљењем друштава. Постављањем матичне решетке, постављамо једну брану између медишта и плодишта и смањујемо проток пчела. У свему томе, постоје пчелари, чак и предавачи, који препоручују стављање неуоквирене матичне решетке директно на сатоноше, наводећи као разлог спречавање градње заперака. Чињеница што су тиме пчеле присилили, да приликом преласка из једне улице у другу у самом плодишту морају два пута проћи кроз матичну решетку, не представља никакав проблем?
Увидевши све те недостатке, прешао сам на
начин пчеларења без матичне решетке.
Наставке додајем један на други, без уклањања претходно стављеног наставка. У нови наставак стављам по два рама са сатним основама на место 2 и 8. Таквим начином пчеларења смањујем стрес код пчелињих друштава, дозвољавам им да се развијају и формирају легло на природан начин, а ја добијам јако пуно на времену. У крајности, све то резултира већим приносима и снажнијим заједницама. Моје су заједнице у сезони на 5, чак и 6 ЛР наставака, и веома су снажне. Једино отварам плодиште онда када у њега стављам рам грађевњак, али о томе касније.
Сваки наставак који додајем има округло лето. Округлим летом скраћујем пут пчелама до оквира у које ће одложити нектар. За сваки округли отвор имам и чеп, којим вршим манипулацију округлим отворима. Зашто је потребна та манипулација? Ако имамо округле отворе, пчеле ће попуњавати задњи део оквира, удаљен од округлог лета, а предњи ће остајати празан. Кад прође главна паша и дође до смањења уноса нектара, пчеле се посвете преслагању меда из оквира које су напуниле по целој кошници, настојећи да га пренесу у горње наставке, а у доњима деблокирају матицу. У том моменту треба затворити округла лета на горњем наставку, а када у њему поклопе саће до две трећине, онда затварам и округло лето на на-ставку испод њега и тако омогућавамо пчелама да у потпуности напуне горње наставке медом. Чим до краја поклопе саће у горњем наставку, можемо га одузети и препустити им да попуњавају остале наставке.
Рам грађевњак
Некада се рам грађевњак користио за задовољавање пчела воскарица и производњу девичанског саћа. По старим упутствима, вадио се пре него што га матица залеже. Данас, рам грађевњак служи за биолошки третман против варое, и зато у кошници остаје све док се легло не затвори. Тада се вади и топи у сунчаном или парном топионику да би се уништиле варое које су у њему. Исплативије га је топити у парном топионику, ако сте пчелар који има кокоши. Куваним трутовским луткама можемо хранити кокоши и тиме знатно повећати крупноћу и број снешених јаја.
Како постићи рано залегање рама грађевњака ?
Ако желимо привући вароу у рам грађевњак у рано пролеће, онда о томе морамо водити бригу крајем јула или почетком августа претходне године. Како ? Када почнемо дуготрајни третман против варое Апигард-ом или неким сличним препаратом дугог деловања, оставимо залежени рам грађевњак у кошници и пустимо да се трутови излегу. Пошто је процес уништавања варое у току, нема опасности од њеног ширења. Када се рам грађевњак испразни, пребацимо га у други наставак да га пчеле напуне медом и оставимо га у кошници преко зиме. У пролеће, тај рам грађевњак, односно мед из њега, користимо за стимулацију матице, тако што ћемо огребати поклопце виљушком за отклапање сатних поклопаца и ставити рам грађевњак уз легло са јужне стране, између оквира с медом и задњег оквира с леглом, а на његово место у другом наставку празни рам са изграђеним саћем. Пчеле ће део тог меда одмах потрошити, а део пренети у горњи наставак и тако матици омогућити да знатно раније залеже прво трутовско легло него да смо ставили празан оквир и ишчекивали да га пчеле прво изграде, а онда матица залегне.
Аутор: Мирослав Фаркаш, доктор стоматологије
преузето са: http://spos.info/