1) Прву, која је управо у току, карактерише настанак и интензиван развој нових заједница. Из старог пчелињег друштва које је почетком јуна остварило врхунац развоја и бројчане снаге (и може имати, према професору Кулинчевићу, до 45 000 пчела) одлазе 2 или 3 роја, а оно из преосталих матичњака добије младу матицу. На тај начин се размножавају пчеле у природи. Од једне настану 3 или 4 младе заједнице, које сву акумулирану енергију својствену природним ројевима, усмеравају на интензиван развој. Пчеле задивљујуће енергично изграђују саће у свом станишту, сакупљају велику количину хране и узгајају легло из кога излазе младе летње пчеле.
2) Крајем јула почиње друга фаза овог периода у којој живот пчела добија нова обележја. Ојачале младе заједнице започињу узгој пчела дужег века са којима ће ући у зиму. Настаје по други пут у сезони процес замене типа пчела у заједници који се окончава у наредним месецима.
На пчелињаку у јулу обављају се текући послови. Њихов обим, врсту и карактер одређују: услови места на коме је пчелињак постављен и опредељење пчелара за стационарно или селеће пчеларење.
У деловима наше земље где нема сунцокретове паше сезона медобрања је углавном завршена. Прошао је и период израженог ројевог нагона. У условима високих дневних температура и суше, пчелиња паша јењава, а неретко извесно време влада и потпуна беспаша.
У наведеним условима стационарни пчелари поред уобичајених послова (припрема за преглед друштава, заштита пчела од сувишне топлоте, узгој и замена матица, замена саћа у плодишту и топљење воска, сузбијање непријатеља пчела, нега ројева и оплодњака, одржавање појила) имају нову обавезу. Потребно је пчелама обезбедити храну за текућу месечну потрошњу и одржавање резерви у кошници. Кад пчеле интензивно узгајају легло, као у јулу, потроше месечно и до 15 килограма хране. Наведени проблем у пракси се решава смањивањем броја заједница постављених на једном месту (пожељно је да их не буде више од 20 до 30) јер тада пчеле углавном успевају да сакупе довољно полена. Недостајућа количина нектара замењује се прихраном сирупом. У последње време цена шећера је енормно порасла и приближила се цени меда на велико, па пчелари почињу хранити пчеле мешавином меда и воде. На већим пчелињацима сируп се додаје повремено у већим порцијама чиме се смањује људски рад, а на мањим, који су обично постављени у близини пчеларевог стана, храњење је учесталије, а количине мање. Непрестани проток хране (илузија паше, како каже професор Таранов) кроз заједницу је од пресудног утицаја за оптималан ток развоја. Крајем јула, велики број стационарних пчелара почиње прихрану заједница ради допуне количине хране у кошници потребне за зимовање и пролећни развој. У ту сврху дају се у више наврата и краћем размаку велике порције од око 5 литара сирупа. По формирању довољних зимских резерви наставља се са тимулативном прихраном мањим количинама за текућу потрошњу.
Друга половина јула је време када се на стационарном пчелињаку очекује експанзија развоја пчелињег крпеља. Заједнице у условима све оскудније паше раније престају са узгојем трутовског легла, па се вароа сели у легло радилица из кога ће се почетком августа излећи прва генерација зимских пчела. Висока дневна температура и постављена медишта на кошницама (која се некада могу и уклонити, али то намеће проблем заштите саћа од дејства воштаног мољца) ограничавају пчелара у избору средстава за сузбијање варое. Биолошке мере попут рама грађевњака и рама ловца и третман младих заједница пре бего што се у њима појави затворено легло, показало се, могу популацију варое у овом периоду држати под контролом.
Основни проблеми ових пчелара у јулу су развој ројевог нагона у заједницама и најезда варое. Велика снага друштава, дуга паша и веће количине загрејаног меда у кошницама, које су најчешће изложене несносној припеци, представљају идеалне услове за настанак ројевог расположења.
Постоји начин да се обузда ројеви нагон. Пчелари Војводине, за разлику од оних којима је главна паша багремова, имају довољан временски период да пре паше узгоје и уведу у пчелињу заједницу овогодишњу матицу и тако у њој елиминишу нагон за ројењем.
Сузбијање варое додатно отежава присуство меда у кошницама па овај, као и низ осталих послова који се у јулу обављају на пчелињацима који не користе сунцокретову пашу, пчелари Војводине одлажу. Срећна околност је што пчеле у условима паше дуже узгајају трутовско легло па је разорно дејство варое на легло радилица такође одложено.
У условима интензивне јулске паше често се јавља још један проблем. Пчеле нектаром буквално затрпају плодиште, површина саћа под леглом се драстично смањи, а заједница ослаби. Ово се решава деблокадом плодишног простора што представља веома напоран посао. Пчелари га обављају при одузимању меда тако што уклањају рамове са храном а на њихово место постављају празне изврцане и по неку сатну основу. Код кошница са ограниченим плодиштем (ДБ, АЖ) ради се рамом појединачно. У кошницама типа ЛР и Фарар блокада се отклања једноставније и брже постављањем још једног наставка у плодишту. Тако на пример, ЛР кошница уместо једног тела у плодишту после ове интервенције има два. Друго, са незалеганим изврцаним саћем поставља се изнад постојећег, преко њега матична решетка, па затим медиште. Тиме се уз деблокаду обави још једна корисна радња, обнови се половина саћа у плодишту. Наведени поступак, због једноставности, брзог обављања и далекосежних благотворних ефеката на живот пчелиње заједнице постаје правило у раду са кошницама неограниченог плодишног простора.
Сваке године на јулској паши стационарним пчеларима Војводине придружују се селећи пчелари из целе Србије. Многима од њих који су користили липу на Фрушкој Гори у јуну, ово је трећа велика паша у сезони. Не можемо бити незадовољни природним условима за пчеларење, они су такви какве пчелари неких других земаља могу само пожелети. О њима познати македонски пчелар др Владимир Стојановски, ожењен из Мишара код Шапца, каже: „Лако је пчеларити у Србији, а нарочито у Шапцу, кад ваше пчеле имају на дохвату три издашне паше, док у Македонији влада суша 4 до 5 месеци, без капи кише“.
Сунцокретову пашу упркос знатним трошковима селидбе, селећи пчелари не пропуштају. За то постоји више разлога. Принос са ње је обично добар, али и кад сунцокрет подбаци, најчешће се ипак врца јер меде семенска детелина, бели босиљак и други корови. Други велики разлог је што заједнице цео јули, а и август, ако у њему остају у Војводини, имају више него довољно нектара и полена за текућу потрошњу која није мала. Уместо да код куће пчеле мање или више гладују, а пчелар решава енигму о броју потребних xакова шећера, овде се пчелиња друштва одлично развијају и врше узгој генерација зимских п;чела на природној пуновредној храни у оптималним условима.
Трећи, такође велики разлог, лежи у томе што после одузимања меда има по правилу довољно времена и продужене паше да заједнице сакупе велику количину хране за зимовање.
По проценама, сунцокретова паша ће овог пута каснити, отприлике недељу дана, услед касније сетве због поплава, а засејане површине су мање. Првих дана јула каравани селећих пчелара разместиће се око парцела са сунцокретом. Неки од пчелара неће бити задовољни оствареним резултатом, јер при избору места погреше због недовољног познавања специфичности ове паше и предвиђања низа опасности које вребају на њој: неадекватне агротехничке мере при сетви, неповољан плодоред, непостојање алтернативне и продужене паше (семенска детелина, бели босиљак…) пчелама на дохват, близина површина под репом која се третира инсектицидима, стрништа која се пале (могућност пожара), тровање пчела услед примене опасних хемикалија за третирање семена пре сетве (Гауцхо), пренасељеност терена, недостатак воде и друго.
Наведене специфичности још два важна фактора који пресудно утичу на резултат сунцокретове паше, обрађене су у тексту господина Живослава Стојановића, бившег председника СПОС-а, објављеном у Београдском Пчелару бр. 7/2001. у коме се наводи: „Посебну пажњу треба обратити избору терена (парцеле) и установити шта је био предусев, какав је плодоред (најбоље на 5 до 7 година), када је парцела узорана (у јесен), какве су примењене агротехничке мере, количина атмосферског талога пред цветање и прогноза у време цветања, као и какве су хидрогеолошке особине терена. Како последња два фактора утичу на (не)успешност сунцокретове паше? Јасно је да практично свакој ратарској култури смета како превелика количина падавина као што смо имали 1999. године са низом забарених површина, тако и ниска количина падавина какву смо имали прошле 2000. године. Треба имати на уму да је за јул на већем делу Војводине просечна количина падавина 600 мм и ако у јуну имамо знатно већу количину атмосферског талога, потребно је бирати терене са већом надморском висином (изнад 90 метара) и већом константом водопропустљивости терена (бржа инфилтрација воде у тло). Такви терени су углавном у северном делу Бачке (Телечка лесна зараван), Тителски брег и неки делови Баната, пре свега на северу (такозване „греде“). У противном, ако је количина падавина испод просека од 600 мм (суша), онда треба бирати остале делове Војводине, у првом реду алувијалне равни у близини речних токова Дунава, Саве, Тисе, Тамиша и Бегеја, а потом и лесне терасе јужне и западне Бачке и готово читавог Баната. На оваквим теренима ниво подземне воде је знатно ближи површини терена (1 до 2 метра), а водопропустљивост је знатно мања него на лесним заравнима“.
Када окончати летњу пашу у Војводини и пчелиње заједнице вратити кући? По овом питању схватања су различита. По једном пчеле треба вратити до краја јула и тако избећи опасност да друштва ослабе јер, како се наводи у старијим пчеларским књигама: „За време дугих суша или дуготрајних киша сунцокретови цветови излучују једну лепљиву смолу од које многе пчеле страдају, због чега пчелиња друштва ослабе, те нису у стању да искористе наступајуће паше“. Пчелари су поступали у складу са наведеним ставом све до краја осамдесетих година. Сунцокрет је издашно медио, врцало се често и два пута и журило са предајом меда откупљивачима на велико како би се што пре дошло до новца. Важило је и правило да првог августа почиње пчеларска година и радови везани за преглед и узимљавање заједница.
Почетком деведесетих, сунцокрет је престао са издашним медењем. Из године у годину пчелари су били све незадовољнији исходом паше. На једном предавању у Шапцу, Момчило Кончар, који је уживао углед врсног познаваоца летњих паша, изложио је да је паша сунцокрета подбацила осам година за редом и предложио пчеларима да до даљњег не селе на њу. Разлози за слабе приносе су нађени у недовољним агротехничким мерама услед увођења санкција нашој земљи и гајења нових хибрида који луче мање нектара. Пчелари који су и даље селили почели се пажљивије да бирају локацију за постављање пчелињака, водећи рачуна да у близини има неке алтернативне и продужене паше, више поштујући хидрогеолошке особине терена.
Последњих година, иако сунцокрет даје боље приносе, преовлађује став да у Војводини треба остати и у августу све док за пчеле има било какве паше. У прилог овоме изнећу један пример из сопствене праксе. Пре више година вратио сам део пчелињака из Шурјана у Банату кући баш првог августа. Једну добру кошницу са, по процени, довољном резервом хране за зиму, поставио сам на пчеларску вагу. До краја августа кошница је изгубила на тежини 10 килограма, па је заједницу ваљало прихранити.
Аутор текста : Рајко Пејановић
Аутор фотографија : Петар Пејановић
Извор: http://spos.info/