Римљани су првих дана маја одржавали свечаности у част Флоре, богиње цвећа. Свака анкета ће сигурно показати да је за већину људи ово најлепши месец у години.
А за већину пчелара, мај представља месец „бујања багрема“ и „брујања ројева“. И пчеле и пчелари имају пуне руке посла.
Склоност ка ројењу је нормална особина пчелињег друштва и наслеђује се (Snjarm control, US Department of Agriculture; В. И. Лебедев, 2000; проф. др Јован Кулинчевић, 2006). Поред генетског оптерећења, разлози настајања ројевог нагона су и пренатрпаност пчелама, пренатрпаност леглом и храном, стара матица, неадекватно растојање између рамова, неадекватна вентилација… (Иако је више него сигурно да се појачана склоност ка ројењу наслеђује, та особина се све мање помиње као главни узрок ројења. Ако пчелар предузме све потребне мере и спречи појаву других фактора који утичу на ројење, ројења неће бити без обзира на јаку генетску склоност – напомена уредника).
У односу на зимске пчеле, младе пчеле у пролеће имају способност да хране четири пута више ларви од зимских. Код младих пчела хранитељица ширина алвеола ждрелних жлезди достиже 130 микрометара, а када такве пчеле постану излетнице долази до смањења на 62 микрометра (Таранов, 1985).
Претпостављам да је један од главних разлога ројевог нагона и образовања ројевих матичњака (који је само последица адекватног склопа других поменутих фактора) управо оптерећеност ждрелних жлезди код младих пчела (много је присутно и перге и меда). Ово постаје израженије када је простор пренасељен и када пчеле не могу адекватно да приђу одговарајућим ларвама. Температура постаје нешто већа па такве пчеле иду углавном ка рубовима рамова, где се и налазе матичњаци.
Неки претпостављају да, услед пренатрпаности, долази до лоше дистрибуције матичне супстанце па услед тога друштво улази у ројеви нагон. Међутим, ову претпоставку коју многи цитирају бих лично искључио из простог разлога што распоред матичњака говори нешто друго, док је услед прераде нектара увек присутна одређена влажност која је идеална материја за транспортовање феромона кроз ваздух (Дражић, Кезић, 2000).
Многобројне ларве пчела свих старости које се нађу у близини ројевих матичњака указују да је матица била ту пре и после започињања градње матичњака. Када се јави „критична густина“ у улицама гнезда, пчеле почињу да се скупљају или испод гнезда или испред кошнице. Дешава се да се ројеви нагон угаси управо онда када се у доњем наставку остави матица са нешто празних рамова и отвореним леглом. Пре тога се поруше сви ројеви матичњаци погодни за „пражњење“ хранитељица. Изнад се стави матична решетка и празан наставак или полунаставак са празним рамовима док у трећем наставку остане поклопљено легло. Поента је у томе да је заједница преграђена, „разројена“ на два дела (доњи и горњи наставак) тако да су пчеле хранитељице у доњем наставку сада добиле простора да без икакве гужве растерећују своје жлезде. Матица има места за залегање, а за четири дана почеће додатно да се повећава површина под отвореним леглом.
Проценат успешности зависи и од старости матичњака, а најтеже је када су матичњаци затворени. Уколико нађемо јаја у звончићима, проценат успешности је скоро стопроцентан.
Ниједан начин санирања није 100% сигуран и треба се прво трудити да до нагона не дође. Једна од варијанти је и вештачко разројавање такве пчелиње заједнице и преношење исте на више од 5 км од пчелињака, а када се матице спаре, заједнице спојити или умножити пчелињак.
Професионални пчелари раде другачије покушавајући да релативно уштеде у времену. Уместо проширивања, они плодишта пред пашу сужавају на што мањи број наставака. После 4 дана матица се уклања, а 10 дана касније сви матичњаци се одстрањују да би се после неколико дана додала млада оплођена матица. На овај начин нема обавезних контрола на 7 дана (Brother Adam).
Иначе, сваких седам дана морамо вршити контролу. Код ЛР кошнице, са задње стране подижемо горњи наставак под углом од око 45° и погледамо са доње стране, а код ДБ кошнице вадимо централни рам са леглом.
Посебна опасност вреба од дугих кишних дана који се јављају у мају, па је то још један разлог више да за сваки случај поседујемо резервне наставке. Кров и подњаче могу се импровизовати или у различитим комбинацијама користити кровове других друштава.
Вентилацију не треба занемарити, а они који немају мрежасте подњаче треба да искористе све празне наставке и поставе их на подњачу. Да не би дошли у овакву ситуацију, пчеле морамо константно оптерећивати градњом саћа, а матици остављати простор за јаја.
Први знаци могу бити гомилање пчела у грозд испод рамова што нам указује на то да је ројеви нагон на помолу и да морамо извршити проширивање гнезда (ако већ није касно). Важан предзнак је и ако видимо освежене старе или нове „звончиће“, тј. незалегнуте почетке ројевих матичњака.
У мају је и први или други циклус одсецања трутовског саћа употребом рама грађевњака, који уједно служи и за спречавање настајања ројевог нагона. Стављамо га у средину легла.
Ројење
Они који не врше никакву контролу ројења, могу остати и без пчела и без меда. Ако се рој ухвати у близини пчелињака најбоље је узети један рам отвореног легла и ставити га у непосредну близину роја. Када матица и већи део пчела пређе на рам, ставити га у једну празну кошницу и чекати док све пчеле не уђу .
Најчешће растојање насељавања роја од матичне заједнице је између 300 м и 4 км (Lindauer, 1951; Seeley, Morse, 1977), а могу се наћи и до 10 км (D. Villa, 2004). Само 5% пчела роја посећује ново место пре изласка роја (Seeley, Morse, 1977; Villa, 2004). Према јачини роја одређујемо број додатих рамова.
Величина роја варира у зависности од много фактора (климе, расе, запремине кошнице из које је рој изашао…). Заједнице које се налазе у пределима са дугом и хладном зимом преферирају већу запремину гнезда, а самим тим дају и веће ројеве (Seeley, Morse, 1977; Jaycox, Parise, 1980, 1981).
Фел и сарадници (1977, Њујорк) после мерења извештавају да се тежина роја креће од 0,3 кг до 5,3 кг (просек 1,5 кг), док Риндерер и сарадници (1982, Јужна Луизијана) наводе распон од 0,2 кг до 2,2 кг (просек 0,9 кг).
Додавање наставака
Први наставци и полунаставци који се додају на почетку багремове паше треба да буду са 50% извучених рамова и 50% са основама (Лебедев).
ЛР кошници додајемо наставак тако што из другог плодишта извадимо два рама са медом и убацимо у средину трећег наставка. Подразумева се да се настављају само плодишта која су густо запоседнута пчелама и када саће уздуж сатоноша побели.
Сва празна места у трећем наставку треба попунити са празним извученим рамовима и основама, а на место два одузета рама из плодишта додати извучене рамове.
Код ДБ кошнице такође додајемо полунаставке. Поједина друштва већ имају додате полунаставке (додате у воћној паши), а да би пчеле лакше прешле у медиште треба ножем сасећи медну капу на неколико централних рамова и отворити директан пролаз пчелама у медиште.
Замена матица и производња ројева
У току багремове паше треба извршити одговарајуће припреме за замену матица и производњу ројева, а то подразумева припрему и дезинфекцију наставака, одабир одгајивачких друштава, припрему основа матичњака, пуњење оплодњака…
Најбоље је формирати ројеве одмах по завршетку багремове паше како би ефикасно искористили сваки дан пролећа, јер права снага развоја је управо у овом месецу.
Да би то реализовали морамо на време обезбедити матице. Ако сами одгајамо матице морамо турнус започети месец дана раније, а ако то нисмо урадили, најбоље је купити матице, јер ако заједнице пустимо да саме одгајају матице онда губимо много.
И за крај бих додао да је ово идеалан месец за сакупљање цветног праха. Ако у кошницама имамо доста оквира са цветним прахом онда из сваке заједнице треба узети по 1–2 оваква рама, сложити их у наставке и додати заједницама које ће их залити медом и поклопити. Потом такве оквире стављамо у складиште и чекамо узимљавање када пчеле подсетимо на мирис већ давно прошлог маја.
Аутор текста : Милан Јовановић,
Текст преузет са: http://spos.info/