Током милиона година дугог процеса еволуције, пчеле су се у потпуности прилагодиле условима природног окружења и изградиле механизам сигурног опстанка, заснован на променљивости броја јединки у заједници, способности регулисања дужине живота појединих генерација и сакупљању, преради и складиштењу довољних резерви хране за период када је у природи нема. Наведени механизам и његове карактеристике приказане су на дијаграму, који је урађен на основу излагања научника руског пчеларског института, доктора Кривцова и Лебедева, у Београду, при чему сам њихове ставове настојао прилагодити нашим климатским условима и крањској раси пчела.
Први почиње са полагањем првих јаја, почетком јануара, а траје до половине марта, односно до појаве значајне количине хране у природи. То је период смене генерација. Зимским пчелама (приказаним на дијаграму црном бојом) истиче век, те постепено нестају а њихово место заузимају младе. Смена генерације старих пчела у току зиме је услов опстанка заједнице, која је на бројчаном минимуму снаге јер има највише до 15 000 пчела. Захваљујући дугом веку, наслагама масног ткива у свом организму и зимским резервама прерађене хране у кошници, оне одржавају заједницу у суровим условима када нема уноса из природе. У процесу замене, као што је приказано на дијаграму, бројчано стање заједнице се не повећава. Рађа се у просеку онолико младих пчела колико старих одумире. А резерве хране и животна енергија пчела, троше се при том на најрационалнији начин.
Половином марта, са појавом хране у природи, почиње други период, назван периодом убрзаног развоја легла. Он траје до тренутка када заједница успе да узгоји максималну количину легла. То се у нашим условима остварује обично у првој половини маја, кад почиње и багремова паша. Пчелиња заједница, појаву већих количина свеже хране и топлије време, дочекује спремно, јер је до тада извршила готово комплетну смену генерација зимских пчела, па креће у брзи развој карактеристичан за крањску расу. Способност младих пчела да узгајају легло вишеструко је већа, зато је успешно обављање смене генерација први услов за брзи пролећни развој. На крају овог периода заједница негује максималну количину легла. И број пчела у њој се повећао. Тада их може имати до 30 000, односно двоструко више него у току зиме.
Са достизањем максимума количине легла, почиње треће раздобље у животу заједнице, односно период стварања вишка пчела. На његовом крају, обично у првој половини јуна, заједница достиже максимум развоја и бројчане снаге. Легло је и даље максимално развијено, а пчела може бити, у оптималним условима (према проф. др Јовану Кулинчевићу) до 45 000, односно троструко више него током зиме. Главна карактеристика овог периода је бројчано јачање заједнице. Вишак пчела, који у њему настаје има двојаку улогу. Најпре да сакупи велику количину хране у станишту, које у природи има све више, а затим да омогући настајање нових заједница деобом, односно ројењем.
Ројењем се овај период завршава и почиње четврти, најдужи, који траје све док заједнице не престану са узгојем легла крајем октобра. То је период припреме за зиму. Он има две фазе. Прву, која се завршава крајем јула, а карактерише је убрзан развој легла и јачање бројчане снаге младих заједница и другу, која почиње доласком августа, а главно обележје јој је узгој зимских пчела и поновна смена генерација. Тада се смањује и бројчана снага, јер је и мање хране у природи, а летње пчеле ишчезавају.
У последњи, пети по реду период у годишњем развојном циклусу, назван периодом мировања, заједница улази са половином бројчане снаге у односу на јунски максимум и генерацијом зимских пчела дугог века (означеном црном бојом на дијаграму). Његове основне карактеристике су потпуно одсуство легла и свођење животних функција као и потрошње резерви прерађене хране на минимум.
Познавање карактеристика наведених периода живота и развоја пчелиње заједнице је услов добре и успешне пчеларске праксе.
Јер, као и у сваком послу, својим радњама, пчелар може поспешити процес развоја пчелињих заједница, али га и успорити несмотреним поступцима.
Тако, на пример, постављање шећерног теста (погаче) изнад клубета у јануару, које је у нашој пракси широко прихваћено, заједници не помаже, већ напротив ствара велике проблеме. Резерве прерађене хране за зимске пчеле су припремиле летње пчеле крајем лета претходне године. Зимске пчеле се прерадом шећера исцрпљују, брже троше и тако скраћују свој век. А већ крајем фебруара или почетком марта, кад младих пчела има у великом броју, а почиње и унос полена, шећерна погача може у извесној мери допринети развоју заједнице. Али и тада, више се постиже смањењем броја друштава на месту зимовања, нарочито на већим пчелињацима.
Код нас је раширено схватање, да на добро вођеном пчелињаку, узгој легла треба да почиње што касније, по многима тек у марту, када ће „сачувана животна енергија“ заједнице у повољнијим условима окружења, довести до експлозивног развоја. Оно је потпуно супротно напред изнетом ставу науке, да те повољније природне услове друштво обично дочекује са делимично обављеном сменом генерације старих пчела.
Једном, пре десетак година, био сам приморан да прихватим опкладу са старијим колегом, релативно познатим пчеларом, који је на пчеларским скуповима категорично тврдио, да у јануару ни једна од стотинак његових заједница нема легла. Како сам имао супротно мишљење, колега ми је, пред пчеларима, предложио опкладу, да ручак за четворочлану комисију плати онај ко изгуби, у ресторану „Српска круна“ на половини пута ка пчелињаку. Прихватио сам. Четворочлана комисија у којој смо били и нас двојица, отишла је на пчелињак који је зимовао код манастира Каона, на 35 км од Шапца. Био је 14. јануар са снегом до колена. Отворена је прва кошница, коју сам ја насумице предложио, са добром заједницом и солидном резервом хране. И гле чуда, већ у њој, првој коју смо отворили, нашли смо затворено легло на два рама са обе стране, чији кругови су имали пречник око 20 цм. Колега је занемео од запрепашћења, а наш заједнички пријатељ Брана Ђуричић, стари пчелар, покушао је да спасе ситуацију срдачно честитајући домаћину на снажној заједници, довољним резервама хране и нарочито на великом и здравом леглу. Друге кошнице нисмо отварали. На повратку, мокри и гладни, прошли смо поред „Српске круне“ али нисмо свратили, опклада није испуњена. Повређена сујета пчелара, који је био убеђен у исправност својих схватања, била је јача од правила пристојног понашања и обећања које је дао, а које је очигледно било безвредно. Надам се да приказана мала догодовштина неће оптеретити овај текст, јер убедљиво показује да ми о пчелама још увек мало знамо и да никада не смемо да тврдимо како смо експерти за било који сегмент пчелињег живота, јер нас оне стално изненађују.
У јануару, на пчелињаку обично нема никаквих послова. Изузетно, ако се поремети мир који на њему влада, потребно је интервенисати.
Али, право је време за обављање неких послова који ће олакшати рад у предстојећој сезони. Могу се извршити поправке на постојећој опреми или набавити нешто од нове.
Корисно је ужичити потребан број рамова, набавити сатне основе, које пре употребе треба да одлеже извесно време и слично.
Растерећен физичких послова, пчелар може и треба да одвоји време за подизање нивоа свог пчеларског образовања. Млађи да науче, а старији да не изгубе корак, како се то код нас каже. Томе служе посете предавањима, проучавање стручне литературе, читање часописа Пчелар и контакти са колегама који имају више искуства, а најчешће и више успеха у пчеларској делатности.
Аутор: Рајко Пејановић
Извор: http://spos.info/