– Чим устанем из кревета, најпре попијем велику чашу воде собне температуре.
У наставку, у цитираној књизи (97. страна), Ноле објашњава даљи ток свог јутарњег ритуала:
Знам шта сте помислили: мед је шећер. Да, јесте. Али телу је потребан шећер. Посебно му треба фруктоза, шећер који се налази у воћу, неком поврћу и нарочито у меду. Не треба му прерађена сахароза, које има у чоколади, газираним соковима, као и у већини енергетских пића, од којих вам због шећера долази до наглог пораста енергије па се осећате „вау“. Ја не волим то „вау“ јер није добро. Ако се сада осећате „вау“, кроз пола сата осећаћете се „јао“. Због тог лошег шећера, глукоза у крви вам расте и опада, расте и опада. Ако сте спортиста тако не можете да остварите максималан учинак.
Нолетово је објашњење да добри шећери, као што су природни шећери којих има у воћу и меду (фруктоза) немају тако велики гликемијски индекс:
– Мед ће вам заправо изазвати мањи скок шећера у крви, него интегрални тост, који ће већина људи „који пазе на здравље“ појести.
Не крије тајну ни за време меча:
– За време меча једем суво воће, на пример урме. Уз себе имам и кашичицу-две меда (што гледаоци тв преноса често пута могу и видети за време одмора, запажање је аутора).
Иако пчелињи производи, мед пре свега, хиљадама година су у употреби и одавнина служе спортистима, нису адекватно заступљени у јеловнику данашњих спортиста. Уместо њих, све више, предности се дају синтетичким, витаминским адаптогеним и сличним производима (тзв. лекови за здраве), који поред корисног дејства доводе и до штетних последица у организму. Зато, скренимо пажњу спортистима, да је боље прибећи биљним и пчелињим производима и њима допунити дневне оброке незаменљивим микроелементима, витаминима и органским киселинама, као и многим другим биолошки активним супстанцама. Нолетова казивања ипостигнути резултати су најбољи доказ за то.
Преузето са http://spos.info/