Ако пчелар није у могућности да пчеле одсели на неку значајнију пашу, дужан је да им помогне ако локална паша тотално подбаци. Нужним злом званим шећер. Али не само њим. Јер сам шећер не чини добро пчелама. Он је енергетска храна и ништа више од тога. Ни мед, лаички гледано, није много бољи. Јер, садржај витамина, минерала и других ваненергетских материја је реално смешно низак. Његова права вредност заправо лежи у састојцима који се често не могу ни измерити, а имају пресудан утицај на живот пчела. То су разни биљни хормони, ензими… Они испољавају невероватан биоефекат тако што убрзавају развој друштава (у односу на шећер), подижу физиолошки квалитет пчела и слично. Значи, када већ дајемо шећер, морамо га мешати са медом ако желимо праве резултате. Постоји недоумица која влада око прихрањивања медом. Примедба заиста стоји: медом се могу пренети многе болести пчела. Али…
У пракси се то ретко дешава. Као прво, пчелар користи мед из својих кошница. Тачно је да то није нека посебна гаранција, али и није да није. Као друго, користи се мед старији од годину дана, још боље две (због ноземозе). Лично сам дуги низ година био противник прихране медом. А онда је пракса превазишла литературу, и преломио сам. То препоручујем и вама. Најбоље је користити липов, сунцокретов или багремов мед (и то овим редом). У јулу багремов мед мора да буде заступљен са бар 50% од укупне количине меда. О заступљености меда у раствору са шећером не желим да говорим, јер то више зависи од ваших могућности него од истине. А истина је: што више, то боље.
Ако сте срећник и зналац, па сте пронашли пашу која је напунила канте, на најбољи начин сте припремили заједнице за август и одгајање зимских пчела. Прави пчелари то једноставно морају да ураде, чиме избегавају и помисао на несрећну прихрану шећером. Остао је само један проблем, вароа. Ако је у овом периоду има много, можемо бити сигурни да ће узимљена друштва бити или слаба или са пчелама које у највећем броју неће дочекати пролеће, јер им је вароа паразитирањем још у леглу ослабила физиолошку конституцију. То је главни разлог ишчезавања пчела средином зиме у кошницама где је у јулу и августу царовала вароа.
Јула у кошницама долази до почетка експанзије штете од варое, из више разлога. Легло се смањује по обиму, па је и уз исти број вароа, једна ларва просечно гледано више заражена, самим тим и више оштећена. Ларве се све боље хране, па је у леглу обиље хране за варое, што доводи до већег броја плодно способних потомака вароа. Пчелари који имају старије саће у плодишту могу се надати већем нападу варое, јер је доказано да су ћелије легла у старом саћу више од четири пута чешће нападнуте вароом него у светлом (Giancarlo A. Piccirilloa, David De Jong, 2004). Иако се шпекулише са теоријом да у ужим ћелијама има мање варое, овде се показало да није тако, јер је пречник ћелија старог саћа износио 4,58 мм, а младог 4,85 мм, па је ипак легло у старом саћу било више заражено.
Тешко је у овом периоду године одабрати прави препарат и време третирања (крајем јула, почетком августа). Савест ми не дозвољава да вам препоручим димљење амитразом сваки четврти дан у најмање четири наврата, јер тако загађујете све пчелиње производе.
Чињеница је да је прошле сезоне амитраз спасио многе пчелињаке. Међутим, то не значи да је само он ефикасан лек против варое, већ значи да пчелари још увек нису овладали употребом мање отровних препарата.
Употреба флувалината је друга алтернатива. Иако је добар број оних који су се ослањали искључиво на флувалинат крајем прошлог лета, имао зимске губитке од варое (због резистенције паразита), овај препарат не морамо тек тако одбацити. Коректно направљене летвице могу да оборе највише 70% вароа, што је недовољно, али и даље значајно. Јер, ако крајем јула и почетком августа (каже наука) не оборите бар 90% варое, већ за месец дана биће их исто толико колико их је и било пре третмана. Значи, флувалинат може, али никако не сам.
Због прописа који ће за највише пар година вероватно важити и код нас, као и због здравља потрошача и пчелара (који су реално много више угрожени), употребу амитраза и флувалината треба полако напуштати, и обучавати се за употребу у ЕУ дозвољених лекова.
Вароа је сада углавном у леглу (80–85%), па се теже сузбија, јер није изложена препаратима. Једини лек који може да допре и у легло (мравља киселина) често не може да се примени у јулу због високих температура (не сме да пређе 25 °Ц). Дејство на вароу у леглу доказано је у Институту за пчеларство у Швајцарској (Лиебефелд) још 1989. године. Недавно смо сазнали (др Стефан Берг, 2002, Институт за пчеларство Кирцхаин, Немачка) да је тачно да мравља киселина делује и на вароу у леглу, али да је проценат ефикасности доста низак, до око 30%. Један третман не значи много, па га је нужно поновити више пута.
А и када може да се примени, нема праве гаранције ефикасности, јер она зависи од низа фактора (квалитет мравље киселине, временске прилике, начин употребе, квалитет и тип кошница, снага друштва, проветреност пчелињака, број и положај отвора на кошници, количина легла…).
Ако користите трулекс крпу или картон као носач мравље киселине, знајте да је то краткотрајан третман. Киселина испари за 1–3 дана, зависно од тога јесте ли носач убацили у најлон кесу или не. Ако користите кесу, отвор за испаравање просецајте са горње стране (бар 8×8 цм), јер ће тако киселина да испарава нешто дуже и лаганије. Користите 60%-ну мрављу киселину. Употреба киселине јаче концентрације даје већу ефикасност, али су могући нежељени ефекти у склопу низа неповољних околности (губитак матице, излажење друштва из кошнице, оштећење легла и пчела…).
Ако се крпа ставља на сатоноше, користите 25 мл киселине по заједници пчела, а ако је стављате испод мрежасте подњаче, онда 40 мл.
Киселину пре употребе охладите у замрзивачу (–18 °Ц). Тако избегавате стрес пчела наглим испаравањем киселине, јер се тада концентрација њених пара у ваздуху кошнице лагано повећава. Третман треба поновити на свака 2–3 дана неколико пута (бар 5 до 6). Третира се увече. У новије време све су чешће препоруке да се то ради ујутру, док још није свануло. Тада је температура ваздуха најнижа. Пошто гро киселине испари већ у првих неколико сати, када сунце добро огреје количина киселине у крпи биће много нижа и неће изазвати нежељена дејства.
Други начин је употреба испаривача мравље киселине.
Испаривач се фиксира за доњу летвицу празног рама и ставља у наставак изнад плодишног. Користи се 60%-на мравља киселина. За јачу концентрацију важи исто што и за трулекс крпу. Код овог третмана толеришу се спољне температуре ваздуха и до 30 °Ц. Киселина треба да испарава у континуитету бар 10–12 дана.
Без обзира на метод примене мравље киселине, треба очекивати одређени губитак пчела, легла, али и матица. Не треба очекивати спектакуларну ефикасност. Она је умерена, уз пажљиву и мудру примену чак и задовољавајућа (80–95%). Најбоље резултате показује код снажних друштава, која добро поседају простор кошнице. Имајте у виду да се може догодити и тотални подбачај у ефикасности, као и одличан резултат. Искуство ће вам ту највише помоћи. Зато вам препоручујем да ако до сада нисте користили мрављу киселину, то урадите код неколико друштава, а тек после позитивног искуства и код осталих. Негативна искуства су могућа, чак честа, али вас не смеју обесхрабрити. Сваки почетак је тежак.
Пожељно је да током примене постоји тиха паша, а ако је нема, добро је лагано прихрањивати, како би на киселину ипак осетљив хитински омотач пчела био оптимално исхрањен.
Аутор: Родољуб Живадиновић
Извор: http://spos.info/