Детаљан и правилан клинички преглед представља основу за постављање дијагнозе и спречавање губитака пчелињих заједница.
Поступак клиничког прегледа пчелињег друштва
Саставни део добре пчеларске праксе чине редовни прегледи здравственог статуса пчелињих заједница. Неопходно је, најмање два пута у току сезоне, обавити детаљан преглед свих кошница на пчелињаку у циљу раног откривања и правовременог реаговања у случају појаве знакова обољења. Сам поступак клиничког прегледа пчелињих заједница се састоји од поштовања основних правила која се примењују у раду са пчелама, емпиријски успостављених али у складу са биологијом и понашањем пчела.
Клинички преглед започиње узимањем анамнезе од власника, где се добију информације везане за зазимљавање, врсту пчелиње паше и запажања приликом редовних прегледа. Када се дефинише проблем, приступа се општем и појединачном прегледу пчелињака и пчелињих друштава. Општи преглед пчелињака подразумева испитивање локације пчелињака, положаја у односу на саобраћајнице, индустријска постројења, складишта органског и неорганског отпада, близину и разноврсност пчелиње паше (Станимировић и сар., 2000а).
Затим се приступа појединачном прегледу одређених кошница. Најпре се приступа адспекцији спољашњости кошнице. Промене у виду слабе активности пчела на лету кошница и знаци у виду фекалних мрља који би указивали на постојање дијареје, могу се запазити на спољашњој површини тела кошнице.
Затим, следи отварање кошнице и детаљни преглед друштва, како одраслих пчела и легла, тако и саставних делова кошница. Редослед скидања делова кошнице је од горњих ка доњим елементима. Након скидања поклопаца, препоручује се благо надимљавање пчела са лета и преко збега у циљу њиховог смиривања. Затим се скида збег и отвара се приступ рамовима са леглом и залихама хране.
Преглед почиње од првог, односно последњег рама тела кошнице у зависности са које стране креће преглед. Сваки рам се појединачно вади и посматра, а запажања бележе. На рамовима процењујемо квалитет и квантитет хране, присуство, површину и однос легла (отворено и затворено легло), као и све промене на рамовима и саћу које одступају од здравог друштва.
Заједно са прегледом рамова са саћем, прегледају се и пчеле. Код пчела посматрамо присуство или одсуство матице, промене везане за поремећаје узрасне струкруре (поремећен однос младих и старих пчела), морфолошке промене на пчелама (закржљала крила, надут абдомен, промена боје и недостатак длачица итд.) и промене у понашању (дрхтање, немогућност летења, скупљање у гомиле итд.).
Особа која врши преглед мора бити смирена, неутралног мириса и обучена у опрему светлије боје, како би пчеле биле што мирније да својим агресивним понашањем не би довеле до маскирања неких од знакова болести.
За разлику од промена на леглу, видљиви знаци већине болести код пчела су дискутаблини. Ако је друштво довољно јако, индискретне промене на одраслим пчелама се неће уочити. Уз то, клинички знаци различитих болести могу бити заједнички, односно неспецифични (немогућност летења, скраћење абдомена, дизентерија). Због тога је изузетно велики значај клиничких прегледа пчелињих заједница, нарочито у циљу превенције појаве колапса (Станимировић и сар., 2013б). Непознавање биолошких механизама функционисања пчелиње заједнице као суперорганизма, неправилан клинички преглед и често постављање погрешних дијагноза могу довести до великих проблема у даљим поступцима.
Неправилни облици легла и пчелиња друштва без матице
Када након скидања збега уочимо пчеле које узнемирено трепере крилима, дижу затак и склоне су убадању посумњаћемо да је друштво без матице, да има трутушу или лажну матицу.
У пчелињим друштвима која су дуже времена без матице, без отвореног легла или без матичњака један део пчела физиолошки прелази у лажне матице и почиње полагати неоплођена јаја. Лажна матица у току живота може да положи 20-30 јаја, а у једном ,,отрутелом’’ друштву више од половине пчела које се понашају као лажне матице. Лажне матице полажу јаја свуда: у радиличке, трутовске, медишне, понекад и ћелије саћа са поленом.
Када матица постане трутуша она полаже претежно или само неоплођена јаја. У том случају пчеле су спокојне и јаја су положена, по једно на дну ћелије, али затворено легло са радиличким ћелијама има испупчене поклопце. Ову матицу треба заменити, а рамове са оваквим леглом претопити. Код слабих пчелињих друштава са сатним основама у којима се угнездио восков мољац, може се наћи трубасто легло. То легло се не сматра отрутелим. Пчелиње ларве, стално узнемирене од ларви воштаног мољца, повлаче се пузећи уз зид ћелије навише. Пчеле надграђују те воштане ћелије, које незапечаћене штрче изнад осталих ћелија, а лутке се могу видети кроз отвор ћелије. Из оваквих сатних ћелија излежу се пчеле патуљци и пчеле са аномалијама.
Легло у кошници
При сваком прегледу пчелар анализира пчелиње легло, његову површину, изглед и квалитет. Ако је легло компактно и исте старости, поклопљење ћелије збијене једна уз другу, а у пределу још непоклопљеног легла све ларве приближно исте старости и боје, легло је доброг квалитета, наравно, и матица која га је положила. То је нормална ситуација.
Шарено легло
Могућа су одступања, па у том случају видимо да је легло на средишњим рамовима проређено, било празним ћелијама без икаквог легла, или са леглом различите старости. Међу ћелијама млађег непоклопљеног легла има понека заостала сатна ћелија са старијим поклопљеним леглом, тј. легло је садржи ларве и лутке различитог старосног доба. Ако ову слику добијемо на свим рамовима легла, ову кошницу треба посебно обележити, такво стање се назива шарено легло.
Када се уоче наведени симптоми зависно од доба године, временских прилика, квалитета матице и саћа можемо посумњати и да је пчелиње друштво, можда, оболело од европске трулежи, америчке куге, да је прехлађено или је матица лоша или болесна.
Ноземоза
Ноземозу изазивају две врсте микроспоридија рода Nosema.
N. ceranae, која доминира у већини држава укључујући Србију и све земље из окружења и Nosema apis, која преовладава само у северним регионима Европе (Стевановић и сар., 2011, 2013; Хигес и сар., 2013).
Ноземоза је болест одраслих пчела које се заразе ингестијом спора Нозема микроспоридија којих има свуда у кошници – највише у фецесу инфицираних пчела, али и воску, пчелињој храни и на самим пчелама.
Клиничку слику карактерише дизентерија и налаз фецеса инфицираних пчела на спољашњој површини тела кошница, по сатоношама и саћу, као и проширења абдомена инфицираних пчела (Стевановић и сар., 2011, 2013).
Аутори: Предраг Симеуновић, Љубодраг Станишић, Зоран Станимировић
Катедра за биологију, Факултет ветеринарске медицине, Универзитета у Београду
Извор: www.vet.bg.ac.rs