Медоносни потенцијали омогућавају, према процени стручњака, и више од 1,2 милиона пчелињих друштава
У последњој деценији пчеларство је у Србији доживело експанзију. Према речима Мирјане Мишчевић, саветника у удружењу за сточарску производњу и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије, српски мед је све траженији, а најбољи доказ његовог квалитета је извоз у више земаља, као и освајање првих места за квалитет нашег меда у околним земљама.
Ипак, производња меда у 2016. години, од 5.761 тоне, била је упола мања него годину пре. Разлог за то су лоши временски услови. Ни ова, због суше, није баш погодовала пчеларењу, али је зато, како наводе стручњаци, квалитет меда одличан услед смањене влажности ваздуха.
- Србија располаже природним ресурсима, који су основ развоја пчеларства, што указује на огромне потенцијале и могућности за даљи развој пчеларства - каже Мирјана Мишчевић. - Природни услови, умерена континентална клима и богатство биљног света пружају одличне услове за гајење пчела у Србији. На површини од 88.361 квадратниог километра, где живи 7,1 милиона становника и бројем пчелара који из године у годину расте, а међу њима је све више младих и жена које се баве пчеларством. Медоносни потенцијали омогућавају, према процени стручњака, и више од 1,2 милиона пчелињих друштава. Повећана незапосленост у земљи утицала је на то да се све више људи бави пчеларством, било као основним, или као допунским занимањем.
У 2016. години, према податку Републичког завода за статистику, Србија је располагала са 792.000 кошница, што је за 33 одсто више него 2011. године и исто као претходне године. Према подацима пчеларске привреде процењује се да ће број кошница у 2017. години расти.
Квалитет
Хемијски факултет у Београду припрема се за акредитацију по ISO/IEC 17 025 за испитивање аутентичности меда.
- Акредитација представља важан елемент за обезбеђење квалитета у систему трговине, посебно међународне - објашњава Мирјана Мишчевић. - Лабораторија ће својим компетентним резултатима испитивања обезбедити уклањање баријера у међународној трговини и убрзан проток робе, који се заснива на међународном кредибилном систему признавања резултата испитивања. Такође, анализе меда по ISO/IEC 17 025, на домаћем тржишту ће имати исти квалитет, као и анализе лабораторије у Бремену.
Наша саговорница истиче да би требало предузети конкретне мере како би се у Србији још више развило пчеларство.
- У складу са специфичношћу пчеларске производње треба приступити изради Националне стратегије развоја привредног пчеларства - указује Мишчевићева. - Затим, неопходно је пооштрити инспекцијску контролу како меда сатних основа, тако и препарата за борбу против болести пчела. Важно је укључити што већи број пчелара у систем органске производње, завршити акредитацију лабораторије на Хемијском факултету и даље проналазити нова платежна тржишта, као што су Јапан, Јужна Кореја и Арапски Емирати.
Подстицаји
Подстицаје за пчеларство су давали многи градови у Србији. Град Београд објавио је јавне позиве за доделу подстицајних средстава у области пољопривреде.
Подстицајна средства за пчеларство намењена су за набавку десет кошница типа Dadant - Blatt (ДБ), Langstrot - Rut (ЛР) или Farrar са припадајућим рамовима, врцаљке (ручна или електрична), електричне отклапаче саћа (аутоматске или полуаутоматске) и топионика за восак.
- Подносилац пријаве има право на подстицајна средства ако је извршио обележавање пчелињих друштава и регистрацију пчелињака - наводи Мирјана Мишчевић.
- Такође, он мора да испуњава услове гајења пчела у стационираном пчелињаку у складу са одредбама Правилника о начину гајења и селидбе пчела, садржини уверења о транспорту, као и о условима давања сагласности да пчелари из других земаља могу користити пчелињу пашу на територији Србије.
Подстицаји за пчеларство имају за циљ да мотивишу пчеларе на унапређење сопствене производње, како би се створили услови за повећање пласмана производа пчеларства који имају могућност за пласирање на домаћем и страном тржишту.
Подстицаји подигнути су и ове године и укупно износе 400 милиона динара.
Средства по кошници износе 720 динара, а такође се покрива део трошкова за набавку опреме, у висини 50 одсто од износа вредности.
И Развојна агенција Србије РАС покренула је програм подршке микро, малим и средњим предузећима, предузетницима, удружењима и кластерима.
ВОЋАРИ КАО ПЧЕЛАРИ
Нека подручја, као што је Левач, успела су да пронађу компромис између пчелара и воћара, тако што су воћари почели да пчеларе. Сада воде рачуна о третирању воћки хемикалијама и добијају већи принос, јер су пчеле опрашивачи.
Извор: novosti.rs