Пчелари се жале да су последњих година тржиште буквално преплавили фалсификати. Лажни мед у правој тегли је сличног укуса и густине као оригинал, а кажу да се прави од кукурузног сирупа, меласе, шећера и одређених киселина. Између пчелара и фалсификатора влада право "ратно стање".
Председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић тврди, за "Новости", да више од 65 одсто меда на легалном тржишту, у трговинама и код "дивљих" продаваца на пијацама није исправно. Годинама су, каже, тражили помоћ државе у решавању тог проблема, али је није било. Обраћали су се покретима потрошача, пријављивали инспекцијама сумњиве медове, написали упутство грађанима како да пријаве неисправан мед...
- Проблем је кулминирао крајем прошле године, када се на тржишту појавила велика количина неисправног меда, након лоше пчеларске године, када су фалсификатори искористили своју шансу - додаје Живадиновић. - Нови правилник о квалитету меда који је ступио на снагу јануара ове године допринео је конфузији увођењем термина "пекарски мед", али не због самог термина, већ неадекватне примене Правилника од стране надлежних инспекција. Кап је прелила чашу када је неисправан мед почео да се декларише као "пекарски мед", чиме су потрошачи обманути, јер пекарски мед је заправо прави мед, који је рецимо оштећен неправилним чувањем.
Пошто инспекције, додаје наш саговорник, нису урадиле скоро ништа, а део добијених резултата анализа нису хтели ни да објаве, обратили су се премијеру Србије. Веома брзо их је примио, обећао формирање посебног оперативног штаба за решавање овог проблема.
- Штаб тренутно ради, а договор је да се не објављују јавно резултати док све контроле не буду завршене, кад ће се изаћи у јавност са детаљима - указује председник СПОС-а. - Инспекција тренутно контролише и трговине и пијаце и пчеларске изложбе.
Тренутно је на залихама најмање две хиљаде тона меда, углавном сунцокретовог, а у мањим количинама и багремовог, липовог и других. Тај мед стоји непродат, док се продају фалсификати, на разним акцијама и на разне друге начине, по веома ниским ценама.
- Малопродајна цена "правог" меда не може бити мања од 700 динара - каже наш саговорник. - Што се тиче откупне цене, на пример за багремов мед она је око 500 динара, па када се у трговини нађе багремов мед испод те цене, треба се запитати да ли је то уопште могуће? Где је 20 до 30 одсто трговачке марже, где је порез од 10 одсто, где је цена тегле, етикета, бандерола, трошкови анализа, откупа, транспорта, радника...
У Србији је око 15.000 пчелара, који годишње у 808.000 регистрованих кошница произведу од 6.000 до 10.000 тона меда, зависно од пашне сезоне. Од тога се извезе 2.000 и 3.000 тона, а остало поједе у Србији. Нажалост, мало тога, правог меда, стиже на рафове продавница. Извоз меда расте, а највећи је забележен 2013. године, после одличне пашне сезоне, када је у свет пласирана 3.371 тона меда, у укупној вредности од 15 милиона долара, што је далеко више него извоз свих врста меса заједно.
ТЕШКО ПРЕПОЗНАТИ ФАЛСИФИКАТ
ПИТАЊЕ је какав мед купују потрошачи у Србији и како као купци могу да препознају оригиналан мед на рафу или тезги. Пчелари ће рећи готово никако, јер су фалсификатори овладали техникама које могу да преваре и искусне пчеларе.
- Ако купују мед од пчела, он је врхунски, јер је мед са Балканског полуострва један од најбољих на планети - тврде у Савезу пчелара. - Проблем је када купују "мед" који није ни видео пчелу, а много га је на тржишту, око 1.000 тона годишње, пре свега у трговинама и код "дивљих" продаваца на пијацама. Лажан мед је сличног укуса, мириса, изгледа и густине као прави, а разлика је, наравно, у квалитету и чињеници да нема никакве хранљиве састојке.
Извор: http://www.novosti.rs