Трећа фаза развоја код нас почиње са масовним цветањем биљака током априла и маја и повећањем температура, а завршава се крајем маја и почетком јуна месеца. То је време бурног развоја и максималног полагања јаја од стране матице које досеже и до 2.000 а у неким случајевима (dr Bretschko, 1986) и до 2.500 јаја. Ако је година повољна што значи да има довољно влаге у земљи и ваздуху а температуре нису екстремне, тада се активности пчелара своде на проширење простора у кошници, благовремено додавање сатних основа у средини легла код јаких друштава или у простор између крајњих оквира са леглом и суседних оквира који су испуњени са цветним прахом ако се ради о слабим и средње развијеним друштвима. На овај начин уз касније отварање више лета уколико дође до већег пораста температуре и променом места наставака започеће пригушивање ројевог нагона. Са ове две мере ројеви нагон се у овом периоду најчешће успешно решава. Развој пчелињих друштава током сезоне приказан је на дијаграму.
Јачина пчелињег друштва је после матице најзначајнији фактор брзог пролећног развоја. Крајем деветнаестог века руски академик Бутлеров је утврдио да пчела која се одгаји у јаком друштву има дужу рилицу, већи распон крила, носи преко четрдесет процената више цветног праха на ножицама, носи знатно више нектара у вољци, живи шест до осам дана дуже од оне одгајене у слабом друштву. Жлезде које луче инвертазу која разлаже сахарозу из нектара на глукозу и фруктозу код њих сазревају петнаестог до осамнаестог дана за разлику од оних одгајаних у слабом друштву код којих се то дешава двадесет петог и двадесет шестог дана. Пчелиње гнездо јаких друштава има за 0,4 до 0,60Ц повољнију температуру него гнездо слабих друштава. Пчелиња друштва која почетком марта имају више од седам улица односно више од тринаест до четрнаест хиљада пчела могу се, уколико имају добре залихе хране и довољно простора развити до почетка цветања багрема и достићи 40.000 до 45.000 пчела које ће максимално искористити багремову пашу која почиње око десетог до петнаестог маја. Она друштва која у поменутом периоду имају мање од пет улица пчела неће имати значајнијих уноса у багремовој паши јер упркос свим напорима које пчелар уложи неће стићи да се развију до почетка цветања багрема. Треба имати у виду да друштва која су из зиме изашла са мањим бројем пчела по правилу имају матицу слабијег квалитета или су оптерећене вароом односно ноземом.
Количина и квалитет хране су од изузетног значаја. У пролећном развоју неопходно је да свако друштво има око десетак килограма меда у кошници. Ово је потребно за исхрану великог броја ларви. Добро негована ларва даје квалитетну и продуктивну пчелу. У табели 1 дати су подаци о снабдевености ларви са млечом у зависности од залиха меда у кошници (А.А. Комаров, Пчеловодство, Тула, „Ритам“, 1992).
Многи пчелари практикују надражајно прихрањивање од цветања xанарике па до почетка багремове паше. Истраживања вршена у СР Немачкој (Wille, 1984 i Imdorf, 1989) су демантовала ефикасност овог начина стимулисања бржег развоја. Ефекти су краткотрајни а код јаких друштава не дају никаква видљивија побољшања. Много је боље и економичније, друштвима са оскудним резервама хране давати оквире са медом узете од здравих друштава или квалитетне погаче. Давање сирупа подстиче пчеле на активније скупљање полена. Оне због тога излећу и по нешто хладнијем времену, тамо изгубе покретљивост, падају на хладну земљу и ту остају. Поред тога, давање сирупа је скопчано са могућношћу појаве грабежи.
Простор и клима у кошници су такође значајни. Недовољан простор ограничава проширење легла и изазива ројеви нагон док утопљавање кошнице у пролеће повољно делује на развој легла, нарочито код слабих и средње јаких друштава.
Послови на пчелињаку до почетка багремове паше
Почетком априла почиње интензивно цветање воћа. После леске, иве, црњуше у крајевима где је има, јагорчевине, врба и других раних пролећних биљака које дају прву надражајну пашу долази џанарика која у повољним условима може омогућити унос и до 4,5 кг дневно. Могућа је блокада простора па је већ тада потребно додати сатне основе и то: код јаких друштава директно у центар легла, а код слабих и средњих између крајњег рама са леглом и рама са поленом.
Пчелиње друштво извлачи саће само кад има уноса споља и кад постоји потреба за проширењем простора за легло и складиштење нектара. Ако ови услови нису испуњени вишак сатних основа у кошници може бити дестимулативан. Нове сатне основе додавати када су постојеће извучене до половине и никад превише. Јаком друштву се може, уколико је време лепо, дати и две основе у ЛР оквиру са обе стране легла по једна.
Средина априла је врхунац цветања воћа па је потребно размишљати о појави ројевог нагона код јаких друштава. Благовремено проширење простора кога смо до тада вршили сада ћемо вршити додавањем рама грађевњака. Његова улога је да смањи могућност појаве ројевог нагона, покупи вароу из пчелињег легла пошто се преко 90% варое налази у трутовском леглу и смањи извлачење трутовских ћелија на оквирима са пчелињим леглом. Два до три рама грађевњака смањују присуство варое у кошници за најмање 50%.
Ројење је проблем који мучи доста пчелара
Он ствара много мање главобоља ако се благовремено проширује простор, омогући добра вентилација и води рачуна о старости матица. Све док је отворено легло укључујући и јаја веће од затвореног неће доћи до ројења. Оног момента када се ове две врсте легла изједначе по броју тј. кад број положених јаја и отвореног легла буде једнак броју ћелија са затвореним леглом стање је критично јер почињу припреме за ројење.
Пчеле које су однеговане у јаким друштвима уз обиље свежег нектара и полена немају могућности да своју енергију утроше на неговање новог легла или буду ангажоване на неким другим пословима пошто нема тако масовног дотока нектара и посла око његовог сакупљања и прераде. Незапослене пчеле са развијеним репродуктивним органима концентришу се по ивици оквира, старе су 12 до 14 дана и постају пчеле које се сматрају по американцу Латхаму владајућим пчелама јер кад се пренесу у другу кошницу оне и тамо извлаче матичњаке. И по Таранову то су пчеле које су у стадијуму ларве обилно храњене од више пчела и назива их ројевим пчелама јер изазивају ројење и кад се преместе у другу кошницу. Перепелова их назива анатомским трутушама.
Из овога се може закључити колико је важан адекватан простор у кошници који неће ограничавати матицу у полагању јаја. Ројеви нагон се по правилу појављује код наше расе пчела оног момента када, због осетног смањења пролећне паше, матица смањи полагање јаја и дође до промене односа између затвореног и отвореног легла.
Крај априла и почетак маја треба да протекне са смањеним леглом јер унос током багремове паше зависи и од количине легла. Што је легла мање, унос је већи. Истраживања која је вршио др Брецхко показала су да је нагон за сакупљање највише изражен ако максимум пчела буде седам до десет дана након максимума легла. То се код нас може остварити ако око првог маја извршимо преуређење кошнице које ће допринети дестимулацији матице у полагању јаја. Отварају се сва лета на наставцима и у кошници имамо сасвим измењено стање, а затим се ставља наставак са извученим саћем и сатним основама. Повећана је запремина кошнице, отворена су лета што уз осетну редукцију паше доводи до смањеног полагања јаја од стране матице односно редукције легла пред багремову пашу. Почетком багремове паше долази до блокаде матице тако да се у доброј паши смањи на минимум.
Познато је да само јака друштва остварују рекордне приносе, па многи пчелари покушавају на разне начине да дођу до веома јаких заједница. Мора се имати у виду да бројност пчела у максимуму свог развоја није иста за различите расе пчела. За нашу расу пчела се креће између 45.000 и 50.000 при чему је прва цифра много реалнија. При том броју пчела остварују се највећи приноси и највећа продуктивност по пчели. Истраживања која су вршили др Лендер и др Бречко показала су да није оправдано повећавати број пчела у друштву изнад његовог природног максимума што је видљиво из табеле 2.
Табела 2: Однос између јачине друштва и уноса
Таранов је у својим истраживањима утврдио да пчелиње друштво од пет килограма пчела оствари унос од 75 кг меда, а од десет килограма 120 кг меда.
Двоматични систем пчеларења није привукао велики број присталица јер захтева посебне услове око манипулација које је могуће остварити само ако се има потребна механизација или више извршилаца. За највећи број нарочито малих пчелара он није прихватљив. Многи пчелари који су га примењивали, напустили су га не зато што не даје добре резултате већ зато што изискује велика физичка напрезања уколико нема механизације.
Фараров систем пчеларења почиње са једноматичним друштвом коме се шест до осам недеља пред главну пашу додаје друго друштво. Тако формирана заједница одржава се до 2-4 недеље пре завршетка главне паше. Након тога се једна матица уклања. Можемо претпоставити како би изгледало вађење меда из кошнице са две матице која има дванаест наставака висине 17 цм после сунцокретове паше на температури од 32°Ц.
Аутор: Марко Станојевић
Извор: http://spos.info/