Зависно од климе, у случају квалитетног опрашивања пчелама, принос крушке и јабуке се повећава и до 12 пута, малине, купине и вишње 10 до 12, трешње 10, бадема и странооплодних шљива 8, боровнице 5 до 14, сунцокрета 2 и јужног воћа 3 до 4 пута. Принос кајсије, брескве и самооплодних шљива увећа се до 30%.
Пчеле радо посећују цветове воћака. За хектар триплоидних јабука и странооплодних сорти шљива довољне су 3-4 кошнице, а за самооплодне шљиве само две. За хектар диплоидних јабука треба доселити 2-3 кошнице. Засад самобесплодних трешања захтева 4-6 кошница, а јагодасто воће 5-10. Пошто је цвет вишње сиромашнији цветним прахом, потребно је 8 кошница. Хектар сунцокрета задовољава најмање 1-2 заједнице. У САД воћари плаћају пчеларима да доселе своје пчеле у воћњаке (последњих година се за бадем плаћа чак и до 250 долара по кошници, у односу на некадашњих 30-60, јер сада пчела нема довољно - напомена аутора). Поред такве накнаде, пчелари остварују и солидне приходе од сакупљеног меда и полена. Са хектара малине пчеле сакупе 96 кг меда, шумске јагоде чак 106, боровнице 47, јабуке 10-47, крушке 20-30 и сунцокрета 20-40 кг меда.
Тачно је да је биљна производња незамислива без употребе пестицида, али је тачно и то да се њихова употреба може избећи у цветању. Највећа тровања пчела настају од стране воћара аматера, који немају навику да упутство о употреби прочитају до краја, већ им је интересантан само део где се говори о дози. Па и њу, за сваки случај, повећају. Посебан је проблем што фабрике пестицида не умеју да присиле произвођаче биља, неким једноставним техничким решењем, да морају да прочитају комплетно упутство. Јер, свако упутство (бар би тако требало да буде, а није увек) садржи напомену да ли је препарат отрован за пчеле (ознака /R57/ - отровно за пчеле ! ).
Чини се да не схватају да би им се такав, изузетно професионалан, однос према пољопривредницима вишеструко исплатио, јер би они све чешће баш њиховим производним програмима указивали поверење. Врло често се дешава да важне информације буду утопљене у низ једноличних редова текста у упутству. Воћаре аматере морамо упутити у то како се и када користе хемијска средства, јер прскање воћа у цветању доводи до масовног угинућа пчела, што драстично смањује приносе. Наравно, мора се радити и на стварању идеалног пестицида, који би требао бити безопасан за пчелу, док би истовремено држао под контролом болести и штеточине. Други пут је стварање отпорног биља.
Према закону није дозвољено третирање хемијским средствима биљака у цвету.
Произвођачи који прскају биље су дужни да о томе обавесте околне пчеларе или Друштво пчелара, најмање два дана пре третирања. Угрожени су сви пчелињаци који се налазе на мање од 5 км од третиране површине. Обавештени пчелари морају своја друштва да одселе, или да их затворе. Пчелар је дужан и да поред пчелињака истакне таблу са својом адресом и телефоном. Такође није дозвољено прскати на удаљености мањој од 60 метара од пчелињака. Пазити и да пчеле на путу до паше не пролазе кроз облак пестицида.
ЗАКОН О СРЕДСТВИМА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА
Забрана примене средстава за заштиту биља
Члан 45.
Забрањена је примена средстава за заштиту биља, и то:
1) на начин који би проузроковао загађење објеката и просторија које користе људи или које служе за гајење и држање животиња;
2) на начин који би проузроковао загађење вода и површина које се граниче са третираним површинама;
3) за сузбијање нециљаних организама, нарушавање њиховог станишта, односно спречавање њиховог ширења у смислу мера заштите биља;
4) у водозаштитним зонама за изворишта вода и водоснабдевање становништва;
5) из ваздухоплова која су отровна за пчеле;
6) у време цветања биља која су отровна за пчеле;
7) у заштићеним подручјима;
8) која садрже активну супстанцу, односно основну супстанцу која је уписана у Листу забрањених супстанци.
Изузетно од става 1. тачка 6) овог члана средства за заштиту биља могу се примењивати једино у случају сузбијања штетних организама са прописаних листа или третирања биља, биљних производа и прописаних објеката са прописаних листа, под условима из члана 49. овог закона.
Према томе, ЈЕДИНИ изузетак од тачке 6 (горе наведене) су штетни организми са прописаних листа (читајте карантински организми, значи карантиснке болести и штеточине, што је појава ређа од снега у јуну), и то само када министар пропише и потпише.
Заштита пчела, водених организама и других нециљаних организама
Члан 49.
Средства за заштиту биља која су отровна за пчеле могу се примењивати ако:
1) су лица која врше примену средстава за заштиту биља 48 сати пре примене обавестила одгајиваче пчела, њихова удружења и органе јединице локалне самоуправе о предстојећој примени средстава за заштиту биља, са навођењем начина примене, ради предузимања одговарајућих мера заштите;
2) се пчелиња друштва налазе на растојању од најмање пет километара од места третирања, како би та пчелиња друштва могла бити премештена у зону безбедну за пчеле.
Одгајивачи пчела, њихова удружења и органи јединице локалне самоуправе дужни су да по пријему обавештења из става 1. тачка 1) овог члана предузму одговарајуће мере заштите, у складу са локалним условима, на локацијама на којима се налазе пчелиња друштва и пасишта која пчеле посећују и у којима пчеле масовно лете и да податке о предузетим мерама доставе лицима која врше примену средстава за заштиту биља која су отровна за пчеле на њихов захтев.
Министар, уз сагласност министра надлежног за послове животне средине, прописује ближе услове за заштиту пчела, водених организама и других нециљаних организама приликом примене средстава за заштиту биља.
zakon_o_sredstvima_za_zastitu_bilja_2009.pdf |
По Закону, казна за третирање инсектицидима у цветању, за физичко лице износи од 35.000 до 50.000 динара, за предузетнике од 300.000 до 500.000, а за правна лица од 500.000 до 1.000.000 динара. Међутим, право решење није ни кажњавање ни накнада штете, већ разумевање пољопривредника и пчелара о подизању приноса пчелама.
ЈЕДНОСТАВНО РЕЧЕНО, док биљка цвета, НЕ СМЕ се третирати средствима отровним за пчеле. Ако у упутству неког средства пише да може, то значи да није усаглашено са законом.
НАЧИН ТРОВАЊА
Одвија се на три начина: додиром, преко органа за варење и преко органа за дисање пчела.
Контактни пестициди делују преко хитинског омотача. Барице раствора за третирање испод воћака или на местима где се средство меша са водом, значајан су узрок тровања. Тако су пчеле излетнице прве на удару. Али, страда и легло, где је главни узрок тровања полен, који пчеле унесу у кошницу. Примењено средство се лако ветром преноси на суседне површине. То је скоро правило ако се врши запрашивање или прскање из авиона, када је брзина ветра већа од 2 м/секунди, или је висина лета авиона већа од 5 м. Третман се код авиопрскања дозвољава само при брзини ветра мањој од 2 м/с, а код авиозапрашивања 3 м/секунди.
СИМПТОМИ ТРОВАЊА
Већина пестицида отровних за пчеле, делује на нервни систем.
После експозиције, пре или касније, дође до парализе виталних органа пчела. Прво страдају пипци, ноге и крила, а затим усни апарат и други делови тела. Неки препарати изазивају грчење и повијање тела пчеле. Отрована пчела прво постаје активнија, затим се тело грчи, ноге се покрећу некоординисано, преврне се на леђа и брзо угине. У трави, испред кошница, примећују се пчеле које бауљају са надувеним и повијеним задком, са раширеним крилима, које су неспособне да лете. Тек отроване пчеле су изнемогле, са неприродно повијеним трбухом и споро се крећу. Отрованој пчели нема помоћи. Стражарице на лету спречавају излетнице да уђу у кошницу при повратку са паше. Пчеле из кошница избацују већи број мртвих пчела или слабо покретних и изнемоглих. Агресивност пчела на пчелињаку је појачана. На цветовима, листовима и другим деловима третираног биља, као и око њега, налазе се пчеле са наведеним симптомима или мртве. Испред кошница, на кошницама и у кошници може се наћи већи број угинулих пчела. Друштва нагло слабе и једва покривају легло. Код јачег тровања присутне су плаже непокривеног легла. Матица смањује носивост.
1) Органофосфорни пестициди: повраћање (мокре пчеле), дезоријентисаност, безвољност, парализа. Задци пчела могу бити повијени и надувани уз некоординисане покушаје чишћења и превртања. Крила су раширена и удаљена од тела, али је свако крило у пару обично прикопчано једно уз друго. Пчеле угињавају у кошници и испред ње.
2) Хлоровани угљоводонични пестициди: некоординисани покрети, абнормалне активности, вучење задњих ногу које су непокретне, дрхтање, крила удаљена од тела, али обично прикопчана једно уз друго. Ипак, пчеле су способне да лете у поље скоро до пред угињавање. Зато велики број пчела угине у пољу и од поља до кошнице.
3) Карбаматни пестициди: некоординисани покрети, агресивност, немогућност летења, кочење као да се пчела охладила и смрт. Матица често престаје са ношењем јаја, па се јави нагон за тихом сменом матица. Највише пчела угине у кошници.
4) Органски пестициди: нпр. динокап: Слично као код хлорованих угљоводоника, али уз често повраћање. Највише пчела угине у кошници.
5) Пиретроиди и пестициди биљног порекла: Повраћање само код високо отровних пиретроида, нервозни покрети, неспособност летења, затим парализа и смрт. Пчеле угину између паше и кошнице.
6) Биоинсектициди и вирусни пестициди: Нису отровни за пчеле.
7) Неоникотиноиди: За сада је озлоглашен само имидаклоприд (Гаучо 350 ФС, Конфидор 200-СЛ), који је окривљен за специфично тровање пчела, пошто ремети њихову способност за оријентацију, па не умеју да се врате у кошницу.
Др L. Atkins је од 1972. године испитивао 31 врсту пестицида, у погледу њиховог утицаја на развојне стадијуме легла. Од испитиваних пестицида 16 је испољило просту отровност, 6 је било без последица, а 6 су мењали морфогенетске особине пчела. То значи да ларве, лутке и тек излежене пчеле не угину одмах већ се развију у одраслу пчелу са недостацима (светле су боје, лаке и врло често са деформисаним крилима или без њих).
У Италији, Египту и Јапану су до 1985. године вршена истраживања утицаја токсичности пиретроида на одрасле пчеле. Показано је да су препарати на бази пиретрина неједнако отровни за пчеле (вероватно због природног порекла и додира пчела са њима током еволуције), као и да токсичност зависи и од расе пчела.
Ако се јабуке, вишње или малине третирају ортеном и диметоатом (Sistemin, Fosfamid, Perfekthion) пре цветања, излучени нектар постаје отрован за пчеле, док се код примене метомила и пропоксура токсичност брзо смањивала. Код фосалона није било резидуа у нектару. Према огледима које су обавили Fiedler и Dreseher 1984. године, нема тровања пчела ако се третирање ортеном и диметоатом врши 7 дана пре отварања цветова.
Многи инсектициди (нарочито органофосфорни) су при високим температурама изузетно отровни за пчеле. Кад честице ових отрова дођу у кошницу, а тамо је температура око 35 Ц, дође до масовног угинућа. Слично је и код фунгицида на бази сумпора, који при вишим температурама делују акарицидно и инсектицидно, а посебно кад су у питању полисулфидна једињења.
На отровност неких препарата температура нема утицаја (линдан). Неки пиретроиди могу на вишим температурама деловати и као репеленти. Код малатиона опасност од тровања се протеже и до 4 дана по апликацији. Пестициди, као прашиво, опаснији су од емулзија и суспензија. Уколико је стабилност пестицида већа, утолико су опаснији за пчеле, јер се задржавају на биљци. Токсичност пестицида по пчеле је мања ако се примењују увече, ноћу и ујутру.
ПРЕВЕНТИВНА ЗАШТИТА
Идеална заштита састојала би се у смањењу употребе пестицида. Још је на 28. конгресу Апимондије у Акапулку у Мексику (1981), др C. Vidano из Италије, својим радом, пружио предлоге како да се спречи нерационално коришћење хемијских препарата у пољопривреди, те да се тако заштите пчеле.
Др L. Atkins (SAD, 1981) тестирао је различите супстанце које би се додавале отровним препаратима за заштиту биља, да би након третирања, те супстанце одбијале пчеле и тако спречавале масовна тровања. Три препарата су се показала релативно успешним: перметрин, деметон и дисулфатон.
Ако пчеле већ морају да се држе на угроженом подручју, пожељно је обезбедити вентилационе мреже за дужи боравак пчела у затвореној кошници. Обавезно је повремено додавање свеже воде. Ако су температуре веома високе, пожељно је пчеле ставити у хладовину или прекривати кошнице мокрим саргијама. Пчелари се нарочито одлучују за овакву изолацију ако је средство отровно кратко време. Треба знати да дејство арсенових и флуорових препарата траје три до пет дана. Никотинска средства, хербициди, минерална уља и слична средства, отровна су за пчеле само неколико сати по третирању. Паратионски препарати престају бити опасни после два дана. При паду температуре или повећаној влажности ваздуха, опасност од тровања истим препаратом је самим тим продужена, па се време изолације продужи, у односу на планирано, за још 1-2 дана. То важи код директног дејства отрова на пчеле. Али, ако се третира отровима са успореним дејством, па их пчеле уносе у кошницу путем цветног праха и меда, те они доспеју и у восак, изолација се мора продужити за још неколико дана. Хронично тровање преко незнатних количина резидуа у полену, воску, а некад и меду, може утицати на дуговечност пчела (што је нарочито опасно по заједницу у току презимљавања). Истраживања у Француској су одавно показала да су за пчеле, осим инсектицида, токсични и хербициди и фунгициди.
УЗИМАЊЕ УЗОРАКА
Узорци морају да садрже око хиљаду пчела за анализу.
Пожељно је пчеле ставити на лед. Узети и узорке саћа, полена и ларви из затрованих кошница. Да би се потврдила и утврдила материја којом је извршено тровање, узети и узорке третираног биља (лишће, цветови и гранчице). Пожељна је и празна употребљена амабалажа.
Узорци се узимају у присуству судског вештака, пољопривредног, фитосанитарног и ветеринарског инспектора. Ако се анализом утврди тровање, може се покренути судски спор и остварити право на накнаду. Вредност настале штете утврђује се судски. Треба знати да су у пролеће, до краја маја, пчеле скупље за 15%, а плодне матице за 40%.
procedura_masovno_uginuce_pcela_управа_за_заштиту_биља.pdf |
председник Савеза пчеларских организација Србије
Извор: http://www.poljoberza.net
Додатна документа против тровања пчела
|
|
|
|