Уколико смо обезбедили услове о којима говори велики амерички пчелар, завршили смо најмање 80% посла у припреми пчелињих друштава за багремову пашу. Преостало нам је да у пролећном периоду пратимо време, односно стање пчелиње паше и благовремено обављамо потребне послове на пчелињаку. Активност пчелара у овом периоду углавном се своди на :
- управљање простором,
- количинама хране,
- обезбеђење утопљавања и добре вентилације ради стварања повољне микроклиме у кошници,
- елиминацију варое и
- евентуалних болести легла и пчела.
Управљање простором и количинама хране у кошници повезано је са познавањем пашних прилика.
Каgа почети са припремом пчелињих gруштава за бржи развој ?
Међу пчеларима се често чују супротстављена мишљења везана за питање подстицаја развоја раног легла. Једни тврде да подстицај матице на рано легло омогућава стварање јаких друштава за багремову пашу док други то оспоравају. Одговор на ово питање ће бити јасан ако се знају следеће чињенице. У зимским условима за одгајање једне пчеле потребно је седам пчела (Флури и Богданов, 1989). Претпоставља се да, због хладноће, пчеле немају могућности да уносе нектар, цветни прах и воду из околине. Ново легло се одгаја углавном из резерви масног ткива пчеле и мањим делом из перге и меда. У следећој фази развоја када започне скромнији унос полена и нектара уз значајнији пораст температуре и могућност уноса воде, једна пчела негује 1,14-1,42 ларве, да би у трећој фази свог развоја кад у природи има обиља полена и довољно свежег нектара за развој, уз бројност пчела од преко 25.000, једна пчела неговала 3-4 ларве. Рачуница је јасна, 7.000 пчела у јануару и почетком фебруара учествује у одгоју 1.000 пчела, а у време максимално повољних услова какви могу бити од средине априла, више хиљада пчела. Из овога се види зашто јака друштва која иначе касније крећу са леглом и која се чак не стимулишу никаквим надражајним прихрањивањем врло брзо надокнаде заостатак у развоју и остваре рекордне приносе.
Пчелиње друштво започиње легло на основу свог праисконског инстинкта за размножавање уважавајући околину у којој живи. Помоћ пчелара у том делу више штети него што користи. Због тога је савремена пчеларска пракса одбацила подстицај развоја ранијег легла као меру успешне припреме пчелињих друштава за багремову пашу. Рано легло исцрпи нарочито слабија и средње развијена друштва.
Она почетком марта ослабе због угинућа дела зимских пчела условљених великим напорима у одгајању зимског легла и недовољног броја младих пчела излежених до средине марта. Таква друштва нису у стању да максимално користе полен и нектар са првих пролећних цветова, да негују веће легло нити да одржавају повољну микроклиму у кошници што доводи до споријег развоја. Овакво стање се често продужи и до средине априла, тако да се не искористи могућност матице у полагању већег броја јаја и обиље цветног праха па и нектара којих у то време има у природи.
На слици 1 приказан је утицај јачине друштва на лежење матице односно проценат пчела које учествују у одгајању ларви у зависности од јачине друштва (C. L. Farrar, American Bee Journal N0 1/1973).
Из њега се види да код друштва од 10.000 пчела, 85% односно 8.500 пчела учествује у одгајању легла, док код друштва од 40.000, 50% односно 20.000 пчела учествује у одгајању легла. Овај број од 20.000 пчела довољан је да опслужи и најплоднију матицу у погледу одгајања легла. У земљама где пчелиње паше стижу касније тј. крајем јуна и почетком јула, чим укупан број пчела пређе 25.000, пчелари одузимају 10.000 пчела и праве рој коме је по Фаррар-овим истраживањима потребно 11-13 недеља да достигне пуни развој. Ово се обично ради шест до осам недеља пре главне паше. У том периоду број пчела у роју нарасте до 30.000, а затим се приступа стварању двоматичних пчелињих заједница које у дуготрајној паши дају рекордне приносе. |
У јануару и фебруару потребно је вршити контролу залиха хране у кошници, давати погаче по могућству са већим процентом меда само оним друштвима која немају довољне количине хране. У другој половини фебруара на лепом дану очистити подњаче, променити влажан папир за утопљавање у кошницама и уклонити евентуално угинула друштва са пчелињака. Ово време треба искористити да се пчелињак очисти од свих нечистоћа и припреме појила.
Развој пчелињих друштава током пролећа
Током пролећа пчелиње друштво карактеришу три фазе развоја. Прва фаза траје код нас најчешће до почетка марта и карактеристична је по малим дотоцима нектара и полена споља из природе, нестабилном времену и великим осцилацијама спољне температуре. У овом периоду слабија друштва се много више исцрпљују од јаких, због ранијег започињања легла и обезбеђења потребних услова за његов развој. Друштва са више од седам улица пчела овај период врло успешно пролазе уколико располажу са добрим резервама хране које износе 10 -15 кг и нису оптерећена ноземом.
Друга фаза развоја почиње са почетком марта и траје обично до прве половине априла. У овом периоду може бити осетнијих уноса нектара а нарочито цветног праха. Ива, дрен, јагорчевина, врба и остале биљке могу дати доста цветног праха па и нектара. Пчелар мора водити рачуна да, због повећаног уноса не дође до блокаде простора у зони легла у кошници. Наша раса пчела има особину да легло шири у вис, а не на страну. Зато је потребно простор за легло проширивати у горњем наставку ако се ради о настављачама. Проширење простора омогућава се постављањем празних оквира са правилно извученим саћем у средишну зону наставка односно плодишта код Дадан-Блат-ове и других типова кошница. Поред вођења рачуна о простору и количини хране неопходно је утопљавање кошнице и обезбеђење појила уколико воде нема у близини. Интересантно је питање утицаја лета у развоју пчелињег друштва. Многи пчелари и пчеларски истраживачи по овом питању имају различита мишљења о томе која лета треба да буду отворена, а која затворена током зиме и пролећног развоја.
Обично се практикује отварање само доњег лета током пролећа. Истраживања која је вршио Тибор Цабо у Канади (American Bee Journal N0 11/2003, str. 876-879) показала су да су пчелиња друштва која су преко зиме и у пролеће имала отворена горња лета, имала и већу количину пчела. Лебедев препоручује да се током зиме и пролећа код јаких друштава држе отворена само доња а код слабијих само горња лета.
Трећа фаза развоја код нас почиње са масовним цветањем биљака током априла и маја и повећањем температура, а завршава се крајем маја и почетком јуна месеца. То је време бурног развоја и максималног полагања јаја од стране матице које досеже и до 2.000 а у неким случајевима (dr Bretschko, 1986) и до 2.500 јаја. Ако је година повољна што значи да има довољно влаге у земљи и ваздуху а температуре нису екстремне, тада се активности пчелара своде на проширење простора у кошници, благовремено додавање сатних основа у средини легла код јаких друштава или у простор између крајњих оквира са леглом и суседних оквира који су испуњени са цветним прахом ако се ради о слабим и средње развијеним друштвима. На овај начин уз касније отварање више лета уколико дође до већег пораста температуре и променом места наставака започеће пригушивање ројевог нагона. Са ове две мере ројеви нагон се у овом периоду најчешће успешно решава. Развој пчелињих друштава током сезоне приказан је на дијаграму (слика 2).
Јачина пчелињег друштва је после матице најзначајнији фактор брзог пролећног развоја. Крајем деветнаестог века руски академик Бутлеров је утврдио да пчела која се одгаји у јаком друштву има дужу рилицу, већи распон крила, носи преко четрдесет процената више цветног праха на ножицама, носи знатно више нектара у вољци, живи шест до осам дана дуже од оне одгајене у слабом друштву. Жлезде које луче инвертазу која разлаже сахарозу из нектара на глукозу и фруктозу код њих сазревају петнаестог до осамнаестог дана за разлику од оних одгајаних у слабом друштву код којих се то дешава двадесет петог и двадесет шестог дана. Пчелиње гнездо јаких друштава има за 0,4 до 0,6 Ц повољнију температуру него гнездо слабих друштава. Пчелиња друштва која почетком марта имају више од седам улица односно више од тринаест до четрнаест хиљада пчела могу се, уколико имају добре залихе хране и довољно простора развити до почетка цветања багрема и достићи 40.000 до 45.000 пчела које ће максимално искористити багремову пашу која почиње око десетог до петнаестог маја. Она друштва која у поменутом периоду имају мање од пет улица пчела неће имати значајнијих уноса у багремовој паши јер упркос свим напорима које пчелар уложи неће стићи да се развију до почетка цветања багрема.
Принос ће бити нешто слабији и код средње јаких друштава која излазе из зиме. Ово се види из дијаграма на слици 2. Треба имати у виду да друштва која су из зиме изашла са мањим бројем пчела по правилу имају матицу слабијег квалитета или су оптерећене вароом односно ноземом.
Количина и квалитет хране су од изузетног значаја. У пролећном развоју неопходно је да свако друштво има око десетак килограма меда у кошници. Ово је потребно за исхрану великог броја ларви. Добро негована ларва даје квалитетну и продуктивну пчелу. У табели 1 дати су подаци о снабдевености ларви са млечом у зависности од залиха меда у кошници (А.А. Комаров, Пчеловодство, Тула, „Ритам“, 1992).
Многи пчелари практикују надражајно прихрањивање од цветања xанарике па до почетка багремове паше. Истраживања вршена у СР Немачкој (Wille, 1984 i Imdorf, 1989) су демантовала ефикасност овог начина стимулисања бржег развоја. Ефекти су краткотрајни а код јаких друштава не дају никаква видљивија побољшања. Много је боље и економичније, друштвима са оскудним резервама хране давати оквире са медом узете од здравих друштава или квалитетне погаче. Давање сирупа подстиче пчеле на активније скупљање полена. Оне због тога излећу и по нешто хладнијем времену, тамо изгубе покретљивост, падају на хладну земљу и ту остају. Поред тога, давање сирупа је скопчано са могућношћу појаве грабежи.
Простор и клима у кошници су такође значајни. Недовољан простор ограничава проширење легла и изазива ројеви нагон док утопљавање кошнице у пролеће повољно делује на развој легла, нарочито код слабих и средње јаких друштава.
Послови на пчелињаку у марту
Прва половина марта је време када је потребно извршити детаљан преглед друштава, очистити подњаче, поставити утопљавајући материјал, одстранити евентуални вишак наставака на кошницама, стеснити простор код слабих друштава, преконтролисати стање легла и резерве хране и припремити оквире са сатним основама. Недостатак хране у ово време треба решавати додавањем оплемењене погаче.
У другој половини марта обично долази до цветања већег броја биљака и до повећаног уноса нектара и цветног праха. То је велики стимуланс за ширење легла поготову ако дође до дужих периода лепог времена. У то време у пределима где има иве и црњуше треба водити рачуна да не дође до блокаде у плодишту. Тада почиње лежење пчела које ће учествовати у багремовој паши. Потребно је поставити појило на што осунчанијем месту на пчелињацима где у близини нема воде.
(Други део текста ,,Послови на пчелињаку оg априла gо почетка багремове паше'' објавићемо у Писму пчеларима за април)
Аутор: gипл. инг. Марко Станојевић
Извор: http://spos.info/
АКЦИЈА УДРУЖЕЊА ПЧЕЛАРА ,,РАШКА''
ПОМОЗИТЕ СВОЈИМ ПЧЕЛАМА И ПОДЕЛИТЕ ОВУ ФОТОГРАФИЈУ НА ИНТЕРНЕТУ И ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА У ЦИЉУ ЗАШТИТЕ ПЧЕЛА ОД ТРОВАЊА !