У почетку је битно увидети да ли почетник може да се бави пчеларством. Мислим да је грешка у разнишљању почетника да уложе средства у набавку опреме, а касније схвате да им овај посао не лежи.
Једноставније је да се у почетку помаже неком пчелару и на тај начин увиди да ли може да се бави овим послом, а затим крене са набавком опреме (која није баш јефтина), а вероватно да ће и сам пчелар помоћи око набавке или позајмљивања дела опреме почетнику док он не набави своју.
Из искуства знам да сам приликом разговора са пријатељима који су показивали жељу да и сами запчеларе када сам им о овоме говорио ову идеју посматрали са подозрењем (највероватније су мислили да желим да их искористим). Ако се гледа из тог угла можда и јесте тако, а како другачије осим гледањем и пробом да се нешто уради да се научи занат. Ниједна књига или спот са интернета не може вам приближити мирис или тежину (нпр рама) док не пробате сами. (На пољопривредним факултетима који имају одсек за пчеларство постоје пчелињаци за обуку.)
Како се пчеларсто учи цео живот није лоше имати увек неког са ким се може разговарати о разним проблемима. У овом занату (послу) је најбитније научити да се размшља као пчела и све ће бити лакше.
Не треба занемарити и размене искуства са другим пчеларима и присуство на разним семинарима, трибинама и форумима. Тако се проверава стечено знање, а и употпуњује новим. Али треба увек размислити својом главом (искуством) о разним новинама да ли од њих има користи и да ли их вреди уводити (да ли су корисне).
Преузето са pcelarstvo.org