Према студији пчеле умеју да разликују нулу од осталих бројева, а показале су препознавање образаца слично људима.
Истраживање је водила Скарлет Хаурд (Scarlett Hovard), докторанткиња са РМИТ универзитета у Мелбурну (Аустралија). Њен истраживачки тим је дошао до закључка тако што су пчелама давали визуелне математичке задатке, уз помоћ белих плаката са различитим бројем црних облика на њима.
Пчеле су у више од 80 одсто случајева разумеле да овај плакат представља нулу и да је његова вредност мања од један. Било им је теже да разликују нулу од мањих бројева као што су два или три од већих бројева – четири па на даље.
Овај феномен се назива ефекат нумеричке дистанце и такође је примећен код деце и примата што сугерише да пчеле интерпретирају бројеве као делове континуума.
„Наши налази говоре да пчеле могу да науче и примене концепте мањих и већих бројева да би интерпретирале празан стимулус као концептуални број нула и поставиле нулу у релацију са осталим нумеричким вредностима“ написали су истраживачи.
„Пчеле су у рангу са приматима који нису људи због начина на који разумеју да је нула мање од један.“
Слични експерименти су показали да делфини и папагаји такође разумеју концепт нуле. Али с обзиром да пчеле имају само један миллион неурона у мозгу, док људи имају чак 86 милијарди, њихове математичке способности су доста импресивне.
„Знамо да пчеле јако брзо и ефикасно уче, вероватно због тога што живе у комплексном окружењу где морају да памте позиције и изглед цвећа“, казала је Хауард.
„Могуће је да су прилагођене на учење и примену нових информација због начина на који прикупљају храну, то је права еволутивна вештина коју видимо у нашој студији“, додала је Хуард.
Истраживање је спроведено у Аустралији и Француској и укључивало је многе контроле експеримената, како би потврдиле резултате.
Коаутор студије, др Ауроре Аваргуес-Веберфром, са Универзитета у Тулузу у Француској, казала је: „Откриће које пчеле могу показати овако разрађено разумевање бројева било је стварно изненађујуће с обзиром на њихов мали мозак. Због тога велики мозгови нису потребни за играње са бројевима. Капацитет стога вероватно деле и многе друге животиње. Обучена да изабере најмањи број из серије опција, медоносна пчела бира празну слику, откривајући разумевање концепта нуле”.
Погледајте видео на: https://www.youtube.com/watch?v=KQkP85I2UJM
КО ЈЕ СКАРЛЕТ ХАУРД ?
Скарлет Хаурд је докторант на Школи за медије и комуникацију у РМИТ-у. Њена садашња истраживања подразумевају испитивање способности памћења и одлучивања пчела и могуће примене њених резултата на рачунарску обраду. Премошћавањем области биологије, физике, технологије и неуроентономологије она се нада да ће проширити оно што је познато о капацитету минијатурних мозгова и њиховим потенцијалним везама за побољшање машинског вида и обраде. Њен рад на медоносној пчели се заснива на сарадњи између Аустралије и Европе. Она је такође укључена у пројекте који се односе на опрашивање, визију и комплексне урбане интеракције. Скарлетово претходно мастер истраживање о визији, екстраполативној способности и илузорној перцепцији пчела је спроведено на Школи биознаности на Универзитету у Мелбурну.
Приредио: Властимир Спасић
Извор:spos.info
Published in Science:„Numerical ordering of zero in honey bees“