Пракса је показала, да се већина грешака направљена не бригом пчелара у овим месецима тешко или у најгорем случају никако не надокнађује, па евентуалне грешке које смо (ако смо) направили никако не смемо да поновимо идуће године.
Без обзира што већина пчелара зна шта им ваља чинити у горе наведеним месецима, ја ћу изнети моју припрему за добро (квалитетно) зимовање пчела. У њу спадају:
а) Здрава и јака друштва са квалитетном матицом у већини случајева добијеној сопственом производњом на свом пчелињаку (систем пресађивања, матичњаци тихе смене…);
б) Добра, више него довољна залиха квалитетне хране правилно распоређене у кошницама;
ц) Правилна вентилација у кошницама за јесење – зимски период.
а-1) Научно је доказано да само јака друштва могу чак и у слабијим годинама по приносу да донесу пчелару (као и за себе) одговарајућу количину меда. Наравно, по правилу то су она друштва која просто “кипе” од пчела.
Матице, надам се као и већина пчелара не делим на младе и старе, већ искључиво на високопродуктивне (квалитет и количина легла и пчела) и лоше. Од квалитета матице управо зависи са којом количином јесење-зимских пчела улазимо у период зазимљавања.
Здравим заједницама сматрам све оне заједнице које нису оболеле од неких болести (нозема, кречно легло, америчка куга…) и које су очишћене већим делом од крпеља испред периода који претходи одгајању зимских пчела. На мом пчелињаку у току активне сезоне за сузбијање варое користим “паштете” Апигарда које највећу ефикасност имају у периоду од 15.07. па до 15.08. Свака моја кошница има направљен одговарајући дрвени рам-прстен висине 50 мм и спољњих димензија кошнице, па у њему по потреби могу да осим Апигарда додајем и погаче које не морају бити стандардне дебљине, као и спајањем таква два прстена простор за хранилице у којима за пар дана могу да додам жељену или потребну количину медно-шећерног сирупа.
Са овим начином рада, пчеле које су се излегле у припремном периоду за јесење-зимски период имају већу масу тела, ждрелне жлезде су им развијеније, имају увећано масно ткиво као и укупну количину резервних хранљивих материја. Утврђено је да тако однеговане и “неизрађене” пчеле могу да живе око 150 – 180 дана. Наравно, за то треба да захвале не учешћем у неговању легла као и сакупљању и преради нектара, односно што је још горе прерадом додатог сирупа или погача (из нужде) кад им време није. По правилу (бар је код мене тако), јаке заједнице имају (у зависности од типа кошнице) између 8 и 10 улица добро запоседнутих са пчелом што би по тежини требало да износи неких 2,5 – 2,8 кг. пчела у октобру.
б-1) Под појмом добре (на количину) и правилно распоређене хране подразумевају се оптималне количине меда као и полена – перге. Као и у свему, па и у овоме постоје разна мишљења о “идеалној” количини хране. Распон је широк и креће се од око 15–так па до 30 кг. хране. По мени је најбоље да сваки пчелар сходно локацији пчелињака као и надморској висини кроз искуство (туђе или своје) дође до потребног оптимума хране са којим ће му пчеле успешно ући у јесење – зимски период.
Што се мене лично тиче, заступам тезу да хране (мед, полен…) увек треба да буде у нешто већој количини, пошто мед осим улоге хране има и улогу “грејног” тела. Све моје заједнице улазе у јесењи период са око 22 – 28 кг. хране а у зависности од тога да ли су узимљене у ДБ-10 или ДБ-12 кошницама. Храна у кошницама осим у количини, мора да буде и правилно распоређена. Пошто на свом пчелињаку држим изузетно јака друштва (нисам селећи пчелар), у великом броју случајева (90%) немам потребе за накнадним преуређивањем.
Одређени део пчелара сматра а посебно с почетком јесени да ће неким “својим” распоредом “помоћи” пчелињем друштву па размештају рамове мислећи да им тако помажу. Ја сматрам да је ту већа штета него корист јер само пчела (друштво), а поготову јака и витална најбоље “зна” да направи идеалан распоред у кошници и то тако да уз рамове са “богатом” медном капом и будућим зимским клубетом буду рамови пуни перге и меда као и рамови заливени медом. Ако сам у ситуацији да морам да извршим преуређивање легла онда то чиним најкасније до 20. августа. Са тим “распоредом” и улазе у узимљавање. То изгледа овако:
– рам богат са цветним прахом – пергом,
– добри рамови (са квалитетним радиличким саћем у извођењу неколико генерација пчела, тзв. топло саће) са леглом и богатом медном капом ширине најмање 10 – 12 цм. (ширина добре шаке),
– рам са медом и цветним прахом – пергом,
– рам богат са медом,
– пар рамова у којима има хране (меда) али који ће у пролеће због старости бити мењани – претопљени
На овај начин пчелиње клубе улази у јесење – зимски период у централном делу (извођење последњег легла) кошнице са обиљем хране коју дохвата периферни део клубета (постоји центранлни и периферни део клубета).
Без обзира на довољну количину хране свака моја заједница у јесењем периоду добија по једну квалитетну погачу.
Моја искуства са погачама су следећа:
– никада је не дајем из нужде,
– искључиво ми служи ради допуне хране са лековитим компонентама,
– моје енергетско-протеинско-витаминске погаче имају у саставу: мед, полен, природни јод, кобалт-хлорид, селен, квасац, шећер у праху…
Мед, полен као и природни јод су искључиво моји производи, здравствено контролисани, тако да по пчеле не представљају никакву опасност. Екстрат природног јода добијам потапањем младих орашчића у мед, а затим то у тегли са завезаном газом стоји на сунчаном месту одређено време све док се орашчићи не “стопе”. Са овим додатком сам елиминисао нозему тако да никаква друга готова средства (нозецид, фумагилин, уротропин…) не користим. Јака друштва (а само таква узимљавам) овакву погачу “обришу” за неколико дана. Такође, никада у својим погачама нисам користио сојино брашно. Мислим да овакве погаче (сопствени производ) по свом саставу не могу да штете пчелињим заједницама, а моје искуство са њима је одлицно.
Напомена: По Лебедеву 1 кг. погаче из “нужде” ослаби заједницу за једну улицу пчела.
Давање оваквих погача у јесењем периоду ми одговара и због тога сто у непосредној близини пчелињака имам велики комплекс храстове шуме, тако да није ретка појава уношења неке количине медљике у кошницама, а зна се какав је њен потенцијални утицај на зимовање пчелињих друштава.
в-1) Одређивање правилне вентилације је од великог, па чак и изузетног значаја за успешно зимовање пчелињих заједница.
Многи, а посебно млађи пчелари почетници неоправдано страхују да ће им се пчелиње заједнице током јесење – зимског периода “смрзнути”, па пчелињим заједницама остављају минималне отворе (неки само лета) на кошницама.
Научно је доказано да ни једно пчелиње друштво неће угинути од хладноће ако су добро опремљена са храном и здрава. Код оних друштава, где је лоша вентилација, обавезно се појављује претерана влажност ваздуха у кошници, а где је толика влага обавезно се јавља “знојење” кошнице, буђавост рамова и наравно болест друштва са често фаталним крајем.
Моја лета на кошницама су отворена адекватно јачини друштва и то по систему број запоседнутих улица пута 1,5 цм што значи, да су ми лета отворена неких 12 – 15 цм. Што се висине лета тиче код мене су у јесење-зимском периоду на висини од 6 мм па је улаз глодара (миш, ровчица…) потпуно елиминисан.
Други отвор (отвори) на кошницама налазе се испод кровова на поклопним даскама и представљају тзв. “мрачну вентилацију”. Увек се по правилу налазе на предњем делу поклопне даске (на првој трећини дужине поклопне даске). Код свих мојих кошница у крову-збегу имам и бочне отворе (по један са стране) са рупом Ø 2 цм. који су са унутрашње стране крова-збега прекривени парчетом мрежице са окцима 3×3 мм па увек у кровном делу имам благу циркулацију ваздуха.
Ако су ова три услова испуњена онда нам у октобру остају још неки мањи радови попут: стављање чешљева на лета кошница, провера исправности кошница (нарочито подњача и кров), провера постоља на којима стоје кошнице, нивелација кошница за јесење-зимски период, “борба” са осама и стршљеновима, “борба” са птицама пчеларицама, заштита кошница од жуна и детлића и провера исправности ограде на пчелињаку.
Са почетком октобарских дана, ноћне температуре ,,падају” по некада и испод 12°. На тим температурама пчеле већ почињу да улазе у састав клубета па су полетаљке (лета) без заштите од пчела. Такве ситуације мишеви и ровчице радо користе па несметано улазе у кошнице. Мислим да је мали број пчелара коме се пчелињак (пчелињаци) налази у склопу куће. Већини нас, а такав је случај и самном се налазе на мањој или већој удаљености од места становања. Обично се пчелињаци “граниче” са пољима засејаним пољопривредним културама (пшеница, кукуруз…) или уз ивице већих или мањих шума. Такве површине су идеална станишта за мишолике глодаре, а посебно за шумског и пољског миша, као и ровчицу. Свака од горе наведених штеточина може са уласком у кошнице да направи штету која се не често завршава губитком друштва, упропашћеним саћем и упрљаном кошницом. Да се то не би десило, постоје одговарајући чешљеви који се почетком јесени стављају на лета кошнице и кроз које штеточине не могу да прођу.
Кров, такође важан део кошнице, мора увек да буде исправан да не би киша или касније отопљени снег правили проблема кроз превелику влагу. Код оних пчелара (а надам се да их је све више) чије су кошнице из делова и прецизно израђене увек треба имати неколико подњача и кровова у резерви, па ако се и открије (на време) неки недостатак лако их је променити.
Велики фактор сачуваности подњача (посебно дрвених) чини и правилна одигнутост од земље. На мом пчелињаку је одигнутост од земље између 40 – 50 цм.
Постоје разна мишљења о постољима везана око њиховог изгледа као и материјала од кога су направљена. По мени је најважније да су без обзира на изглед и материјал постоља стабилна, да се не клате и да на њима кошнице стабилно стоје.
На мом пчелињаку кошнице су постављене (највећи број) на бетонске блокове (ширина блока 20 цм, дужина 45 цм) преко којих се налазе металне офарбане цеви промера 4×4 цм. Висина до подњача кошница од земље износи између 40 и 50 цм у зависности од терена и нивелације.
Сматрам да су оваква постоља са оваквим материјалом изузетно јака и стабилна јер на себи “носе” велики број кошница. Такође, део постоља ми је од багремовог дрвета. Стубови су димензија 8×8 цм преко којих долазе штафне димензија 8×5 цм. За стубове и штафне користио сам најтрајнији део дрвета тзв. „срце“. Део стубова који улазе у земљу је импрегниран тзв. прерађеним уљем. Оваква постоља имају дуги век трајања.
Кошнице које се налазе на постоља треба поставити тако да буду у благо нагнутом положају ка напред за време јесење-зимског периода. То се најбоље и најтачније постиже либелом. Користи од овог “малог” посла су велике јер сва вода која на било који начин уђе у унутрашњост кошнице полако исцури кроз лето. Ово посебно користи пчеларима чије су подњаче од пуног дрвета. Кошница нагнута назад па чак и у водоравном положају задржава воду на подњачи тако да то штети и њој и пчелама.
С почетком јесени осе и стршљенови су још у пуној активности. Ефикасна заштита од њих се своди на уништавање њихових гнезда у близини пчелињака уз све мере опреза и по пчелара (убоди) и по природу (опасност од пожара ако се користи ватра) и постављање флаша на одговарајући број кошница са познатим садржајем у њима (пиво, сирће, квасац…).
На свом “јеловнику” од птица пчелу имају ласте, пчеларице, сенице, врапци, жуне и детлићи. Неке од наведених птица се хране пчелама онда када им је “главна” храна (разни црвићи, бубице, ларве инсеката) у недостатку (сеница, детлић, жуна, врабац…) док се неке од њих као што су ласте и пчеларице хране пчелама редовно. Њих хватају у лету. Ласте нарочиту штету могу да нанесу пчелару за време парења матица а поготову где је лоциран велики број оплодњака.
Није редак случај да се многе матице “захваљујући” њима не врате са парења.
Међутим, то није ништа у поређењу са пчеларицама. Велики део пчелара вероватно никада није имао прилику да види пчеларице. Утолико боље по њих. Ни лепше птице, а ни веће штеточине за пчелињу заједницу. Само име јој говори шта јој је основна храна. Једна птица може дневно да поједе чак и до 250 пчела. Највећу штету могу да направе пред јесењу сеобу а то је крај септембра и почетак октобра. Пошто увек надлећу пчелињаке у јатима (у јату може бити и до стотинак птица) није тешко израчунати колико једна дневна “посета” пчелињаку кошта, а то није један дан него више. Ја имам ту “срећу” да сваке године имам у већем или мањем обиму најезду пчеларица. У тих десетак дана пред њихову сеобу гледам да обавезно будем на пчелињаку и уз употребу петарди и ловачке пушке са патронама без сачменог пуњења ипак успевам да смањим број напада у току дана.
Напомена: Пчеларица спада у заштићене врсте птица и као такву штити је Закон о ловству (“Сл. гласник Р. Србије” бр. 101/2005, члан 4 тачка 2) и Правилник о висини штете за противзаконито уловљену или на други начин уништену дивљач (“Сл. гласник Р. Србије” бр. 60/2006, члан 2, тачка 6).
Свим колегама пчеларима који желе нешто више да сазнају о овој птици препоручујем одличан текст у часопису “Пчелар” бр.10 из 2004. године.
Детлићи и жуне по правилу могу причинити штету на пчелињаку у каснијем јесење-зимском периоду. С обзиром на јак кљун врло лако могу да направе рупу на кошници кроз коју ће лепљивим језиком хватати пчелу једну по једну. Спас од ових такође законом заштићених птица је у постављању разних плашилица, редовном обиласку пчелињака као и употреби неких пиротехничких средстава (петарде).
Такође у складу јесењих радова спада и провера исправности ограде на пчелињаку.
Поред апсолутне хигијене (уредно покошен пчелињак), лично сматрам да је потребно оградити адекватним материјалом пчелињак и с времена на време проверити исправност жице, стубова, талпи… Ако је неки од стубова (обично дрвени) “зрео” за замену сада је управо време да се замени а жица на огради као и мрежа затегне. Само исправна ограда може да заштити пчеле у току зимовања од упада домаће стоке, а такође и неких дивљих животиња (зец, лисица… а негде и медвед).
На крају, прописно ограђен пчелињак са уредно покошеном травом, офарбаним кошницама и добрим и стабилним постољима изгледа визуелно још лепше и атрактивније.
Октобар је месец са многобројним пчеларским манифестацијама. Треба им присуствовати или учествовати у њима. Такође многа удружења пчелара почињу са јесење-зимским циклусом предавања и дебтаним клубовима. По могућству треба ићи на предавања и дебтане клубове, читати стручну пчеларску литературу, па ако је све у најбољем реду остаје нам да уз лепу романсу “Јесен стиже, дуњо моја…” пожелимо нашим пчелама тиху и благу јесен и миран и спокојан зимски сан.
Аутор текста: Славољуб Б. Ракочевић
Извор: http://spos.info/