У мојим чланцима износим хронику личног процеса самообразовања до тренутка када сам постао успешан пчелар – што је знатно теже бити након инвазије варое. Скретања током учења била су брутална – било је момената када сам мислио да сам најгори пчелар на свету (премда је овај осећај брзо нестао када сам упознао друге пчеларе). Због тога овај чланак посвећујем пчеларима почетницима, који су често обасути контрадикторним саветима о „правом“ начину пчеларења.
Овог пролећа, као и ранијих година, одржао сам приличан број пчеларских радионица почетницима и „рекреативцима“ (раније називаним „хобистима“). Ови пчелари „даве“ се у информацијама сакупљеним са интернета о тобожњем „правом“ начину узгајања пчела. Нажалост, они немају довољно искуства да би знали у шта да поверују, док, с друге стране, дугогодишњи искусни пчелари колутају очима на сваки предлог који би унео новине у пчеларство.
Има једна стара изрека која каже да уколико желите да добијете коначан одговор на било које пчеларско питање, само треба да питате пчелара са двогодишњим, или трогодишњим, искуством, пошто они са највећим степеном искрености разматрају своје знање о пчеларству (и спремни су да пруже савете осталима). На крају крајева, већина нас је безначајна пред чињеницом да се пчеларско искуство стиче доживотно, да је пуно изненађења, и да је у највећој мери одређено Марфијевим законом.
Најбољи начин да се научи пчеларење јесте рад са искусним ментором који годинама успешно узгаја пчеле у вашем крају. Ја бих потражио некога ко је отворен према грешкама које је чинио, и ко се више пута подизао из великих удеса. Такви пчелари генерално нису најгласнији само-промотери, али ево корисног савета: сваки пчелар који држи до себе има сваког пролећа пчеле за продају. Највећи проблем са здравим резимљеним заједницама јесте како их сачувати од ројења, а релативно је лако за сваког доброг пчелара да утростручи број својих кошница уколико то пожели.
У многим областима које сам посећивао увек се нађе по који добронамерни и гласни „пчеларски Талибан“ који је непоколебљив у ставу да новопечени пчелари морају практиковати неку специфичну технику пчеларења (која подразумева одређени тип кошнице, врсту саћа, особине пчела, врсту третмана крпеља, или ће, у противном, претрпети штету). У неким областима локални Талибан тера новопечене пчеларе да се круто придражавају неке врсте „Верујућег Пчеларења“ инсистирајаћи на томе да је њихова света дужност да испрате одређене специфичне праксе, или, другим речима, да верују да ће Природа бити добронамерна. Реалност је да Природа и вароа баш и нису фине према пчелама. Недавно сам говорио у пчеларском клубу у једном калифорнијском региону познатом као „рај за пчеларење“, чији локални Талибан промовише пчеларење „без третмана“. Истраживање спроведено прошле године међу њиховим чланством показало је да је шест од десет пчелињих заједница настрадало! Сматрао сам да нема смисла да код оптимистичних новопечених пчелара побуђујем осећања промашености, разочарења и кривице која су наступила онда када су њихове вољене пчеле скончале тако јадном смрћу. Штавише, четвртина оних који су били обухваћени истраживањем није планирала да покуша да се поново лати пчеларења. За мене лично, оваква врста бедног исхода је неопростива и уопште није била нужна. Уколико поклоните поверење некој врсти непроверене методе за третирање варое, могу ли барем да вам сугеришем да надгледате ниво опадања варое и да имате резервни план. Сваке године упознајем стотине новопечених пчелара, и заиста уживам у њиховом ентузијазму и одушевљењу подстакнутом новопронађеним хобијем. Желим им да буду успешни у својој новој авантури. Поента на коју желим да им укажем јесте да није на почетницима да спашавају свет покушавајући да узгајају пчеле без третмана. Свако жели да пчелари „без третмана“ – али ви онда заиста не узгајате пчеле ако оне умиру сваке године! Довољно велики изазов јесте да се научи пчеларење и не треба га чинити још већим допуштајући варои да се неконтролисано шета около. Предлажем да се прво научите доброј пчеларској пракси, што бисте и учинили када бисте почели да узгајате било ког кућног љубимца или стоку. Научите да своје пчеле одржите у животу и здрављу током неколико година, а онда можете да очекујете нешто више. Не бисте дозволили свом псу или мачки да пати од неке застрашујуће инфекције, па зашто бисте онда допустили својим пчелама да угину на неки сличан ужасан начин? Мој савет новим пчеларима је да се опусте, и да уживају у гајењу пчела – то је једна од најдивнијих и најугоднијих ствари које ћете икада радити, и одличан начин да будете у сталном контакту са природом. Имајте увек на уму да је пчеларење просто још један облик узгајања животиња. На вама је одговорност да бринете о својим обавезама, а реалност је таква да пчеле понекада могу изискивати вашу помоћ у случају да им понестане хране или ако вароа крене немилосрдно да их пустоши. Користиће им помоћ у тешким тренуцима. Па добро, сигуран сам да сам овим увредио само неколицину пчелара, али с обзиром да ни ја нисам ништа мање увређен, допустићете, молим вас, да наставим да срљам још више !
ПЕТ УОБИЧАЈЕНИХ ЗАБЛУДА О ПЧЕЛАМА
ЗАБЛУДА БР. 1: ДА ЈЕ ПРИРОДА „ФИНА“ ПРЕМА ПЧЕЛАМА
Природа нема фаворите, и пчеле морају да се такмиче на свеукупној еволутивној утакмици. Многе биљке производе токсичне нектаре и полене (запамтите да медоносна пчела није настала на тлу Северне Америке, и да не може препознати наше отровне биљке). У мојој области, рецимо, постоје две екстремно отровне биљке које могу опустошити наше пчелињаке. Слично томе, полен неких биљака може имати неодговарајућу нутритивну вредност за наше пчеле, а неке врсте меда могу бити неадекватна зимска резерва хране пчелама. Супротно ономе што би неко могао помислити, постоје примери где пчеле заиста боље преживљавају када се прихрањују поленским заменама или пречишћеним шећерним сирупом, од оних које зависе од неодговарајуће природне хране.
ЗАБЛУДА БР. 2: ДА ПЧЕЛЕ У ПРИРОДИ ЖИВЕ У БЛАЖЕНСТВУ
Локална популација пчела погођена је недостатком прикладних шупљина и, веома често, немогућношћу да ускладишти довољно меда да преживи зиму. Уз то, вируси и остали паразити (нарочито вароа) често додатно исцрпљују стресиране заједнице пчела. Чак и под најбољим условима, природа је брутална према пчелама. Хајде да замислимо природни рај са стабилном популацијом заједница, ослобођених људског утицаја. Током идеалног пролећа, свака заједница ће се барем једном ројити, што значи да ће се број пчелињих друштава привремено више него удвостручити. Али пошто је популација стабилна (не мења се знатно број друштава у природи од године до године), само ће почетни број заједница преживети до наредног пролећа. Проста математика каже да ће у најбољим могућим условима, у стабилној популацији, половина заједница нестати сваке године. Мој закључак гласи – не туците себе уколико изгубите неколико заједница.
ЗАБЛУДА БР. 3: ДА ПЧЕЛЕ НЕ ВОЛЕ „ХЕМИКАЛИЈЕ“
Реалност говори управо супротно, да пчеле у својој околини траже и сакупљају неке од најтоксичнијих хемикалија у природи, да их намерно доносе натраг у кошницу и разносе по свим површинама унутар гнезда како би побиле микроорганизме и паразите, и како би одбиле мраве! Најомиљеније хемикалије су им мирисне смоле које биљке излучују заједно са својим заштитним соковима – овај производ који пчеле сакупљају називамо „прополис“. Пчеле поседују способност да детоксификују ове хемикалије, а такође и многе друге природне токсине у полену и нектару (полен бадема, рецимо, препун је токсичног амигдалина).
Наш проблем са „хемикалијама“ требао би да буде усмерен према додатним „ксенохемикалијама“ којима су пчеле изложене. Дакле, према пестицидима и загађивачима које је човек произвео, а посебно према синтетичким митицидима које пчелари у пракси примењују.
Мој закључак? Нема ничег неприродног у употреби есенцијалних уља или органских киселина за третман против варое или осталих штетних организама и болести. Практиковање оваквих природних третмана врло је слично начину на који су људи веома дуго користили лековите биљке и зачине како би одбили и убили паразите, или како би конзервирали храну.
Супротно упорним навођењима неких „пчеларских Талибана“, изгледа да пчеле не придају много значаја чињеници коју сте им кошницу или врсту саћа обезбедили како бисте их узгајали. Пре неколико година, видео сам кошнице јајастог облика направљене од ђубривом нашљемане сламе, са заобљеним рамовима од шпер-плоче, које су биле нахваљене као „најприроднији“ начин за узгајање пчела – ма дајте молим вас! Ако могу да кажем, тип кошнице који користите не занима пчеле ништа више од тога којом бојом сте их офарбали. Стил и тип кошнице више одсликава пчелареве естетске погледе него што представља фактор успешности у пчеларењу. Баш се лепо слажем са локалним пчеларима са топ бар кошницама или Вареовим (Wаrrе) кошницама; са мрежастим или затвореним подњачама; са крововима прилагођеним селећем пчеларењу или бакарним нагнутим крововима какви се могу видети у енглеским вртовима; са кошницама од кедровине или стиропора; са дубоким, средњим или „џамбо“ рамовима; са малим ћелијама, великим ћелијама или саћем изграђеним без сатних основа; са заговорницима органског пчеларења или онима који користе синтетичке митициде. Са сваким понаособ! Свака од ових група понекада има здраве кошнице, али је свака искусила и колапс пчелињих заједница. Када је природа добронамерна и пружи обилну пашу, не постоји тај који не би могао успешно да пчелари; а када дођу тешка времена, бољи пчелари продају пчеле уцвељенима. Изабрао сам да посветим пажњу оним тихим пчеларима који продају пчеле и мед годину за годином! Лично, успех приписујем пре добрим заједницама и одговарајућем економисању, него било каквој нарочитој кошници, третману, или филозофији. Придружите ми се, а ја ћу вам рећи сва „правила“ за успешно пчеларење.
Са моје тачке гледишта – стандардне Лангстротове кошнице су „стандардне“ пошто су издржале тест времена током више од 150 година. Верујте ми, да је нешто боље било измишљено, комерцијални пчелари би га прихватили истог тренутка! Користите штагод желите – топ бар кошнице (тренутна пролазна мода) са прозором представљају задовољство почетницима који само желе изблиза да посматрају како пчеле граде саће. Међутим, уколико вас интересује угодност у пчеларењу, и максимални приноси меда, ја бих онда почео са стандардном кошницом са 10-рамним или 8-рамним телима за плодиште.
Изненађен сам онима који хвале „природно пчеларење“ као нешто ново и револуционарно! Људи, па сви ми смо били „природни“ пчелари пре него што је пристигла вароа. Сви ми узгајамо пчеле на „органским“ природним сатним основама, у „природним“ кошницама од смрче, и већина нас на „природној“ храни. У ствари, одређени број пчелара циција креше трошкове тако што даје пчелама да без сатних основа извлаче саће. Неки постављају питање да ли треба или не треба третирати амерички трулеж легла антибиотицима. Лично, ја се генерално у својој пчеларској пракси клоним синтетичких митицида, антибиотика и прихране сирупом, али осећам да ми то не даје за право да критикујем остале. Селећи пчелари који своје пчеле премештају са паше на пашу не чине ништа неприродније од одвођења стада стоке на бољу испашу, или од „природних“ миграција азијске џиновске пчеле Апис дорсата или афричке Апис меллифера сцутеллата која живи у саванама. Јасно је да сеоба кошница шлеперима на усеве затроване пестицидима није „природна“, али није природна ни куповина јефтине исфабриковане хране у супермаркету. Комерцијалне селеће опрашиваче би требало сматрати марљивим херојима и кључним играчима у пољопривредној производњи. Пчеле „природно“ живе у шупљинама дрвета неправлиног облика високо изнад земље, а не у правоугаоним кутијама смештених тик до земље. Када формирате пчелињак од неколико кошница, створили сте неприродно пренатрпану ситуацију. Поред тога, нема ничег „природног“ у одузимању меда од пчела, у прихрани сирупом, или отварању кошница и њиховом узнемиравању.
Неки се служе аргументом да третирањем пчела ви радите против природе, одржавајући на тај начин слабе пчелиње заједнице које би требало пустити да угину. Реалност је заправо да уопште нема сврхе допустити заједницама да беспотребно угину од варое, а и ако учините нешто слично томе, одмажете пчеларима у вашем окружењу, јер ће њихове заједнице врло брзо покупити крпеље из ваших страдалих кошница. Домино ефекат може захватити све пчелиње заједнице у окружењу!
„Буди издржљив или умри“ приступ пчеларењу (Бонд метод), по свој прилици, функционише, али се оваквом селекцијом често добијају пчеле са нежељеним особинама – као што су малобројност заједница, често ројење и раздражљивост. Треба имати на уму да селективно узгајање функционише пре на генетском нивоу (и епигенетском) него на нивоу пчеле радилице. Генетика се тиче матица, тако да нема апсолутно ниједног јединог разлога да се допусти угинуће свих оних недужних радилица у потенцијално продуктивној заједници, само због тога што желите да истрајете у својим намерама.
Једине пчеле које морају угинути јесу матица и трутови; обоје их је лако намерно убити у одговарајућем тренутку (током сезоне ројења). Замену матице неком отпорнијом најбоље је извршити појединачно, тамо где постоји потреба за тим. Коначан еволутивни резултат биће потпуно исти уколико допустите да нека заједница угине, тако да је боље да узмете мед него да узгајате лешеве. За мене лично, целокупно добро пчеларско економисање своди се на одржавање пчелињих заједница живим и здравим.
Сматрам да је од највеће важности да свесно преиспитам своје сопствено мишљење и претпоставке, како бих избегао срљање у удобно самозадовољовање мислима и навикама. Уколико сам вас испровоцирао својим одговорима на горе наведене заблуде, онда ћете можда и моћи да постанете бољи пчелар.
„ПРАВИЛА“ ЗА УСПЕШНО ПЧЕЛАРЕЊЕ
Пчелари су традиционално склони уживању у цепидлачењу око детаља везаних за пчеларску праксу, али од таквог детаљисања врло мало користи имају почетници, који само желе да науче како да неколико кошница са пчелама одрже у животу. У том смислу, излазим пред вас са четири општа правила за пчеларење која се тичу онога што сам раније назвао „Четири јахача пчеларске апокалипсе“ – глад, хладноћа, куга и отрови. Хајде да се позабавимо сваким од њих понаособ.
ПРАВИЛО БР. 1 – ПЧЕЛАМА ЈЕ ПОТРЕБНО ЦВЕЋЕ
Пчеле зависе од добре паше, а ако је она сиромашна разболеће се или ће угинути. Обрадио сам ову тему до детаља у књизи Fat Bees и бројним чланцима.
Имајте на уму да здравље пчелиње заједнице готово у потпуности зависи од квалитета исхране, а полен је вероватно најважнији извор хранљивих састојака (пре свега, протеина).
Желео бих да нагласим три ствари:
1. Одговор имуног система пчела на патогене, с нагласком на вирусе, зависи од тога да ли су у њиховој исхрани заступљени одговарајући протеини. Запрепашћујуће податке о овој теми налазимо у недавном истраживању које је спроведено у Пчеларској лабораторији у Тускону (Аризона, САД). Научници су измерили ниво присуства вируса деформисаних крила у новоизведеним одраслим пчелама. Затим су их сместили у кавезе излажући их једном од три протеинска режима исхране – у њиховој исхрани уопште нису били заступљени протеини, или су храњене поленским заменама, или чистим природним поленом.
Резултати су били просветљујући!
Код пчела које уопште нису храњене протеинима ниво присуства вируса деформисаних крила увећао се чак 700 пута, код оних храњених поленским суплементима је у први мах скочио па је онда почео да опада, док је код пчела које су конзумирале полен био раван нули.
Ови резултати необориво доказују чињеницу да је новоизведеним пчелама изузетно важно да на располагању имају одговарајуће количине квалитетног полена.
2. Током пролећа и лета, просечна дужина животног века пчела на којима није паразитирала вароа или нозема била је око 36 дана, чак и краћа, уколико јесу паразитирали. То значи да се читава популација у једној заједници “преокрене” за само пет недеља! То је отприлике 900 грама пчела које је неопходно одгајити сваке недеље, што значи да је свакој заједници неопходно 900 грама полена недељно само да би се одржала бројност популације (конверзија полена у масу пчела може да се изрази односом 1:1)
3. Да би успешно презимила у хладнијим регијама, заједница мора да има залихе полена крајем лета и почетком јесени како би могла да однегује квалитетне “зимске пчеле”, и како би ускладиштила довoљно полена за негу легла које почиње да се формира већ средином зиме.
ПРАВИЛО БР. 2 – ОБЕЗБЕДИТЕ ПЧЕЛАМА ОСУНЧАНУ И ТОПЛУ СПАВАЋУ СОБУ
Медоносне пчеле воде порекло из тропског појаса и могу да преживе у умереним регијама једино ако на рсполагању имају топлу, суву шупљину у којој ће формирати гнездо и узгајати легло. Хладноћа изазива стрес код пчела, скраћује њихов животни век и слаби њихову отпорност на болести.
Пчеле користе мед као погонско гориво за генерисање топлоте која им је неопхдна да загреју спаваћу собу – изузузетно је важно да имају резерву “лож уља” у облику саћа са ускладиштеним медом на периферији гнезда.
Пчелиње заједнице имаће користи уколико је кошница изложена сунцу (осим ако спољашња температура премашује температуру у зони легла). Заједнице које се у њима налазе имаће мање проблема са вароом, ноземом, кречним леглом и малом кошничином бубом, а и зимоваће боље. Такође, сматрам да је са заједницама изложеним сунцу много лакше радити, јер убадају далеко мање од оних заклоњених хладовином (веома важна ставка за почетнике).
Било би идеално уколико бисте улаз у кошницу окренули према јутарњем сунцу. На тај начин, обезбедили бисте да улаз буде близу зимског клубета, да би пчеле могле брзо и лако да излете, када им се за то буде указала прилика.
Врста, величина, облик или боја станишта нису од толике важности све док је у њему суво, а не влажно. Клубе се обично помера на горе, вертикално, користећи струјање топлог ваздуха, па ће, стога, пчеле доносити више меда и боље зимовати у настављачама него у хоризонталним кошницама.
У серији чланака под насловом Болесне пчеле детаљно сам описао како пчеле стално пролазе кроз еволутивне промене имајући као домаћин посла са недавно пренетим паразитима, с нагласком на вароу и с њом повезане вирусе. Велики напредак је остварен развијањем на паразите отпорним линијама пчела – овде мислим на руске пчеле и линије са израженим хигијенским понашањем које су селекционисане у Лабораторији Батон Руџ. Обе ове линије пчела успевају да преживе без икаквих здравствених третмана против паразита. Има, такође, и јако пуно пчелара који успешно узгајају регионално прилагођене и на паразите резистентне заједнице (о овоме ћу писати у блиској будућности).
Многи мањи пчелари у областима под слабијим притиском варое могу да узгајају природно резистентне пчеле без третмана, уз задовољавајући степен преживљавања заједница. Данас постоје бројни природни третмани који су савим ефикасни у држању варое под контролом
Оно што препоручујем свакоме, јесте да надгледа степен присуства варое и да помогне својим пчелама уколико не могу саме да изађу на крај са паразитом. Ви сте, напросто, одржавањем варое на ниском нивоу остварили више од половине победе у борби за здравље ваших кошница. И немојте да изгубите из вида чињеницу да је ниво присуства варое у вашим кошницама прилично непредвидљив. Једино правовременом контролом моћи ћете себе и своје пчеле да сачувате од ниских удараца варое.
Већ неколико пута сам споменуо да би требало избегавати природни токсични полен и нектар, мада је унос оваквих материја релативно ретка појава. Много више проблема задају синтетички пестициди, а још више штетна испарења која пчела покупе из ваздуха и воде. Пољопривредни пестициди увек су били баук за пчеларе.
Готово 45 хиљада тона инсектицида и фунгицида се сваке године примени у САД, а многи од њих су токсични за пчеле. Комерцијални пчелари су давно осетили шта значи бити „запрашен“, јер су проналазили гомиле угинулих пчела испред опустошених кошница. Данас су последице још подмуклије.
Још три проблема су се јавила када је стигла вароа: пчелар – који користи хемикалије, синергија (здружено дејство) пестицида и системици. Распршивање пестицида погађа излетнице, а заједница би могла да надокнади такав губитак, али ако ове погубне хемикалије пронађу свој пут до легла у кошници, онда је то нешто много озбиљније и штетније.
Све се променило када су пчелари почели намерно да примењују синтетичке митициде директно у саме кошнице. Већина ових хемикалија се готово истовремено задржава у саћу, одакле прелазе даље на легло и пчеле, где се остају током дужег периода. Међутим реалност је још гора, различити митициди могу синергијски, један с другим, да произведу још већу токсичност. Штета се још више увећава када пчелари повећају ниво отрова у саћу вишекратном употребом синтетичких митицида.
Следећи потенцијални проблем јесте појачано коришћење системских инсектицида који доспевају у полен и нектар. Када се прописно користе, системици су благослов за пчеле, али нам (опет) саће говори да понекад могу да произведу проблеме. Џуди Ву (Јudy Wu) је проучавала утицај присуства токсичне смеше митицида и системика у зони легла (ради се о заједницама са комерцијалних пчелињака) на степен угинућа и развоја пчелињих ларви, као и на дуговечност одраслих пчела. Није изненађење да су и легло и пчеле патили. Ву закључује, „Изложеност пчела резидуима из саћа са леглом може да се одрази на здравље целокупне заједнице, пошто матице и радилице неће бити способне да удовоље захтевима производње легла, као ни да одрже ресурсе неопходне са опстанак бројне популације.“
И не само то, Џуди и њене колеге поседују необјављене податке који сугеришу да резидуи пестицида у кошници могу да учине пчеле неотпорнијим на нозему, вирусе и вароу. Ови налази могу да помогну да се објасни због чега је пчелиње заједнице које се користе за комерцијално опрашивање тако тешко одржати у животу! Разговарао сам са многим пчеларима чије су заједнице убрзо одумирале након излагања инсектицидима. Највећи проблем је што се резидуи веома дуго задржавају у саћу, на штету многих наредних генерација. Лоша матица је опште место нашег времена.
Инсектициди, митициди и фунгициди су свакако главни проблем комерцијалних пчелара, и вероватно значајан фактор са штетним утицајем на здравље пчела у сеоским, градским и приградским областима. Избегавајте их кад год да сте у прилици! „Природни“ митициди, иако стресни за пчеле током саме примене, чине се као подношљивији избор, а не остављају ни болне резидуе у саћу.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Успешно пчеларење смо свели на четири општа правила:
1. Узгајајте пчеле тамо где има много цвећа током читаве године, или им обезбедите прихрану.
2. Обезбедите им топлу, суву и осунчану кошницу.
3. Сузбијајте вароу када је то неопходно
4. Избегавајте синтетичке хемикалије и пестициде
Заиста, успешно пчеларење није ништа компликованије од тога! Сваки савет, осим овде наведених, јесте сувишан и више се тиче стила него суштине. Само напред, уживајте у пчеларењу на који год пожелите начин, и не обазирите се на то шта други мисле!
Превео: Иван Умељић
Извор: ScientificBeekeeping.com