Прехрамбена индустрија је прихватила ХФЦС оберучке, чврсто га загрлила и обожавала. Гојазност, која је данас епидемија, тада није била на радару, па се нова јефтина сировина арчила без ограничења. Био је троструко јефтинији од шећера и тако погодно течан, због чега је Kока-Кола од 80-тих прешла на ову сировину. Ускоро је завршио у свим могућим јелима, рачунајући и теста и меса: показао се и као добар конзерванс. Све је постало слађе. И калоричније.
Потрошња шећера по глави становника се драстично повећала, а још драстичније потрошња ХФЦС по глави становника. А онда је експлодирало. Епидемија гојазности, дијабетеса типа 2 и кардиоваскуларних болести.
У периоду од 1985. до 2010. године уносимо око 8% калорија више, али сада имамо и 750% више особа са дијабетесом. Мора да има неке везе са шећером? Или неким тачно одређеним шећером?
Пре Другог светског рата људи су на дан уносили 15 г фруктозе (не шећера, само фруктозе!)
Након Другог светског рата 24 г
До 1978. године бројка је порасла на 37 г
А већ до 1994. године на 55 г
Данас, млади узимају око 72 г фруктозе на дан.
Данас клинци уносе 12% дневних калорија САМО из фруктозе! Ако се ради само о стандардном белом шећеру, то значи да је 24% калорија из шећера (јер, подсећам, бели шећер садржи 50% фруктозе и 50% глукозе). Али глукоза није оно што љубитељи слатког желе. Њен укус није толико сладак. Фруктоза јесте и она им је „рај за непца“.
Где је проблем?
ГЛУКОЗА је основна енергија живота.
Сви органи користе глукозу: мишићи, јетра, срце, мозак… Пиринач, овас, кромпир и друге скробне намирнице се (спорије или брже) „претварају“ у глукозу и користе као енергија. За коришћење енергије у ћелијама је неопходан инсулин, а глукоза га стимулише.
Ако постоји вишак енергије, глукоза се „претвара“ у резерве: гликоген. Ово се дешава све док се резерве гикогена не напуне и у јетри и у мишићима.
Тек онда, када су залихе гликогена пуне, нови вишак се претвара и у маст. За ово стварно треба много да се једе, обзиром да јетра складишти око 100г гликогена, а мишићи (у зависности од тога колико смо мишићави) могу да ускладиште од 200 до 400г. Оно што је важно је да гликоген ускладиштен у мишићима, могу да користе само мишићи и то у току вежбања! Зато спортисти и они мишићави могу да једу више од оних који немају мишиће и воле да се излежавају.
ФРУКТОЗА не може „на прву лопту“ да се користи као енергија, јер не стимулише инсулин.
Како не може одмах да се користи као енергија, фруктоза се прво ускладишти као „залиха“ у јетри – али не и у мишићима. Она се метаболише само у јетри!
Под условом да резерве гликогена у јетри нису пуне, фруктоза ће их брзо попунити. Тело нити може одмах да користи фруктозу као енергију, нити може да њоме попуни мишићни „резервоар“.
Чим су залихе у јетри пуне – стварају масти (и на телу, и висцералне, и у крви). А ово већ сви знамо…
Простим речима: уместо да тело прво користи енергију из овог шећера, та енергија се прво „залепи“ на тело.
И то није све!
1994. откривен је ЛЕПТИН. Хормон из масних ћелија, који сугерише мозгу да је било доста хране и да смо сити. Фруктоза је шећер који уопште не стимулише лептин. Након фруктозе или ХФЦС никада нећете добити сигнал да сте сити и да вам је фруктоза „попунила резерве“.
Фруктоза се понаша исто као и алкохол (само што не утиче на мозак на исти начин). Фруктоза и алкохол такође потичу са истог места. Алкохол се добија ферментацијом воћног шећера – фруктозе!
Замислите једноставно како се та иста ферментација дешава и у нашем организму. Зато од превише вештачких сокова можете да добијете јетру просечног алкохоличара, а да при томе никада нисте дотакли алкохол.
И наравно, колико год је фруктоза природна (као што су и отровне печурке и змијски отров), нисмо никада могли да је уносимо онако како је данас уносимо: у соковима, газираним напитцима, кексићима, земичкама и хлебу, кечапу, перецама и другим сланим и слатким грицкалицама.
Фруктоза је у природи увек била заштићена влакнима. Није било лако да се дође до великих количина фруктозе! Већини не би било лако да поједе кило јабука, али је већини лако да саспе лименку Кока-Коле у себе. Више влакана значи и већу ситост. У природи нема неумерене конзумације фруктозе. Има је само онда када се конзумирају прерађевине које имају кукурузни (фруктозни) сируп.
Прекомерно конзумирани шећери добили су свог савршено убојитог представника. Вештачки направљен кукурузни сируп. А иста индустрија која нам је понудила ХФЦС, понудила је и статине и средства за мршављење (која не делују).
Одлучите што пре да ли ћете извришити егзорцизам кукурузног сирупа из свог живота.
За егзорцизам овог демона, не треба вам неки посебно тежак ритуал.
Само држите новчаник чврсто затворен кад год га угледате и понављајте брзо и одлучно: „Нећу да купим масну јетру, нећу да купим 15 кила вишка!“.
Текст преузет са http://vitkigurman.com/