Нерадо се подсећамо безпашног лета после лоше багремове паше 2004. године. Јесен је такође била безпашна са слабим и недовољним приливом хране, када су многи пчелари очекивали врцање, а пчеле нису имале довољно хране ни за своје животне потребе.
Квалитетну зимницу својим пчелињим заједницама су могли да обезбеде углавном селећи пчелари. Липова паша у Војводини, а и сунцокретова на многим њивама, дале су задовољавајуће резултате, како за врцање тако и за стварање зимских залиха.
Све до половине јануара 2005. године зима је била блага, и изгледало је као да је неће ни бити. После наведеног периода дошло је до наглог и дугог захлађења, са ниским температурама, које су се задржале све до првог априла. Многе пчелиње заједнице које нису биле добро припремљене са довољним бројем зимских пчела, очишћене од варое, снабдевене квалитетном и добро распоређеном храном, нису дочекале тај спасоносни први април.
Али ту није крај. Кишовито и прохладно пролеће наставља да узима свој данак. Оне пчелиње заједнице које су биле средње јачине до првог априла, изашле су из зиме слабе и са недовољним бројем пчела. Почеле су да негују легло величине длана на два до три рама, и нису дочекале смену генерација. Пошто им је живот истицао, број пчела се смањивао из дана у дан. Однеговано легло малих површина остајало је незбринуто са свега неколико пчела и матицом. На неким пчелињацима то су били већи и болнији губици од зимских. Такво пропадање пчелињих заједница трајало је током целог априла, све до првог маја. Током наведеног периода, слабе пчелиње заједнице биле су константно изложене тихој грабежи. Смањење лета није давало жељене резултате, њега једноставно није имао ко да брани.
Велики губитак пчела у оваквим ситуацијама многи пчелари приписују лошим временским приликама, али главни кривац је ипак пчелар. Разлози су разни: лењост, недостатак времена, а најгоре је ако се све то десило из незнања. У том случају, трагедија пропадања пчелињих заједница ће се неминовно поновити и наредне зиме.
ПИСМО ПЧЕЛАРИМА ЗА ЈУН
Пчеларима чији су пчелињаци десетковани током зиме и пролећа, током маја и јуна предстоји одговоран и сложен посао. Празне кошнице треба поново населити пчелама. Трагедија зимских губитака ће се наставити ако ројеви буду формирани у јулу или августу. Касни ројеви никада не успевају да припреме квалитетну храну, као и да однегују довољан број зимских пчела.
Јун је последњи месец у години када постоји могућност формирања квалитетних ројева. Мајски ројеви и матице дају најбољи квалитет пчела у презимљавању и наредној години. Како се производе квалитетне матице? „Пчелар“ је до сада, захваљујући нашим колегама пчеларима, као и многим научним радницима, објавио много радова. Они пчелари који нису савладали овај сложени посао, треба благовремено да набаве матице од познатих произвођача.
Пошто је јун месец са најдужим данима у години, новоформирани ројеви са младом матицом имају на располагању највише радних сати сваког дана, да квалитетно омасове своју заједницу. Током тог периода, новоформирани ројеви морају да се налазе на локацији са обиљем полена и нектара, тј. морају да живе у изобиљу. Услед недостатка хране из било ког разлога, пчелар мора да интервенише вештачком храном.
Не заборавите да у јулу и ројеви, као и производна друштва, треба да припремају зимницу и поклопе мед, који пчелар не сме ни да помисли да врца из плодишта.
Пчелиње заједнице које су изашле из зиме бројне и квалитетне (јаке), у мају и јуну треба издашно користити за производњу вештачких ројева, уз добру технику пчеларења. Поред могућности да се разројавају, једино оне ће бити способне да донесу током маја, јуна и јула вишкове меда за врцање.
Прва половина маја протекла је са хладним и кишовитим данима. У таквим временским ситуацијама, максимално развијена друштва су велика потенцијална опасност по појаву ројевог нагона. Ако пчелар на време не предузме одговарајуће мере у техници пчеларења, тј. у спречавању ројевог нагона, опасност нагона може да буде присутна све до краја јуна, па чак и дуже. Ројеви нагон неописиво смањује радно расположење сваке пчелиње заједнице.
На вароу ни у једном моменту не смемо да заборавимо. Поред биолошке заштите, оксална киселина уз правилну употребу и уз помоћ жичане подњаче, даје добре резултате у борби против варое. Ако у борби против варое на нашим пчелињацима користимо флувалинат или амитраз у било ком облику, након третмана саће и такав восак који је био контаминиран не смемо више да користимо у медиштима за добијање меда.
Подсетимо: многи пчелињаци су настрадали протекле зиме, зато што нису имали заокружену заштиту од варое током августа. Свако јаје које матица положи од првог августа па даље, биће зимска пчела. У то легло вароа више не сме да улази.
Аутор текста: Владимир Хуњади
Преузето са http://spos.info/