Наиме, по пријави СПОС-а инспекција је сачекала испоруку меда фирме АЗА доо из Старих Лединаца концерну Бамби у Пожаревцу, и контрола је обављена 2. и 3. октобра 2017. године. Мед је узоркован, а инспектор је забранио промет 9.024 кг меда из те испоруке, до пристизања резултата анализе.
Анализа меда је урађена у СП Лабораторији АД Бечеј.
Садржај глукозе је износио 32,6 грама, а фруктозе 18,6 грама, што је укупно свега 51,2 г на 100 г меда, уместо минималних 60 грама сходно Правилнику.
Интересантно је да је у меду нађена малтоза у количини од 17,3 грама на 100 г меда, што се никада и ни на који начин не може наћи у природном меду, обично се креће око 1,5 г.
Активност дијастазе је била свега 5,97, а минимум је 8 по Правилнику.
Након пристизања резултата анализе, инспектор 18. октобра 2017. године доноси решење и налаже враћање контигента меда добављачу, фирми АЗА доо Стари Лединци.
АЗА доо Стари Лединци, сходно документима достављеним СПОС-у од стране Управе за ветерину, доноси „Информацију о повлачењу производа“, тј. меда лота 166, са напоменом „Лот 166 биће враћен у АЗА д.о.о. и одлучиће се даље“.
Директор производње АЗА д.о.о. 8. новембра 2017. године у „Извештају о неусаглашености“ пише, између осталог, следеће: „Цветни мед Лот 166 који је враћен у АЗА доо биће коришћен за производњу ракије од мед“.
Да ће тај мед користити за печење ракије – медоваче, власник фирме АЗА д.о.о. изјавио је ветеринарском инспектору и приликом ванредне инспекцијске контроле 7. новембра 2017. године.
Јавност занима шта се даље догодило са тим враћеним медом и тражимо од фирме АЗА, у интересу јавности, да се јавно изјасни шта је учињено са медом, да ли је заиста искоришћен за производњу ракије медоваче. Јер, ми смо мислили да се ракија медовача производи од пчелињег меда, а пошто ми у СПОС-у, као и многи стручњаци за мед које смо консултовали, нисмо никада чули да се у пчелињем меду може наћи 17,3% малтозе, онда постоји више него основана сумња да се овде не ради само о неисправном меду, већ о меду у који је додата малтоза, јер је пчеле сигурно нису могле унети у мед у тој огромној количини.
Посебно забрињава записник инспектора од 7. новембра 2017. године у коме инспектор доноси решење да фирма АЗА д.о.о. достави инспектору доказ о утрошку меда за производњу ракије (исти инспектор 17. новембра доноси Службену белешку да је лично присуствовао пребацивању тог меда у објекат за производњу ракије)! У том записнику је ветеринарски инспектор написао да се телефонски консултовао са пољопривредном инспекторком Иванком Попов (ако смо добро прочитали рукопис) и да је она дозволила прераду тог меда на тај начин. Јер, претварање пчелињег меда у ракију не би било спорно чак и ако има поремећен ниво дијастазе на пример, али итекако се питамо и питамо целу српску јавност, може ли се законски правити ракија од нечега што очито не може бити мед? Колико је нама познато, производња ракије од глукозно фруктозног сирупа је забрањена? Ако није, нека нас неко исправи, али ми не видимо разлику између додавања шећера од шећерне репе или сирупа од кукуруза кљуку од ког ће се пећи ракија. Јер, сама фирма АЗА д.о.о. у својим горе наведеним документима наводи следеће: „Такође се Меденко више неће држати у бурадима у којима се испоручује мед за Бамби, да не би дошло до замена амбалаже“, као и „Такође ће се складиштити у други део магацина, да не би долазио у контакт са готовом робом за Бамби“.
Логички претпостављамо да то значи да је фирма АЗА д.о.о. закључила да је дошло до замене амбалаже приликом испоруке меда за Бамби и тешке грешке у спровођењу HACCP-а?
Волели бисмо да добијемо изјашњење фирме АЗА д.о.о. по том питању, те потврду или демантовање наше логичне претпоставке и комплетно објашњење шта се десило са тим медом и да ли је заиста претворен у ракију медовачу како су изјавили инспекцији. Јер ако је тако, како је онда тај мед који у себи садржи глукозно-фруктозни сируп (што Меденко јесте, као производ од меда и глукозно-фруктозног сирупа), могао да се користи за печење ракије МЕДОВАЧЕ, кад није чист пчелињи мед, већ садржи огроман проценат глукозно-фруктозног сирупа?
Обратићемо се и Министарству пољопривреде са овим питањима, јер ако смо у праву, и ако ракија медовача не може да се прави и од глукозно-фруктозног сирупа, већ ВАЉДА искључиво од меда, онда би надлежни инспектор који је дозволио такву прераду морао да одговара за озакоњење прављења лажно декларисаног производа – медоваче, од нечега што НИЈЕ чист мед по признању саме фирме АЗА д.о.о.
Жао нам је што је концерн Бамби без сопствене кривице увучен у ову аферу, али надамо се да ће им ово искуство помоћи да још квалитетније контролишу квалитет меда који им добављачи испоручују, а препоручујемо им да у уговору са добављачима ставе високе казнене клаузуле како би тиме из главе добављача избили ма и помисао да им испоруче неисправан мед. СПОС и Бамбију и свим другим кондиторима стоји на располагању за све даље консултације да се сличне ствари не понављају. Кондиторима се захваљујемо што користе мед у својим производима на радост потрошача, и позивамо их да и даље шире лепезу производа са медом као састојком.
СПОС се најсрдачније захваљује министру пољопривреде Браниславу Недимовићу на великој жељи да се Србија коначно реши неисправног меда, као и на брзом реаговању и слању инспекције на терен у овом конкретном случају. Драго нам је што је коначно за министра постављен човек који максимално одговорно ради свој посао, и прави револуционарне помаке у борби против неисправног меда на тржишту, о чему ће тек бити речи наредних дана.
Извор: http://spos.info/