Јован Живановић је постигао веома значајне резултате на пољу пчеларства. Прихватио је теорију о пчеларству пољског научника Ђерзена и ову привредну грану је поставио на модерне научне основе. Рационално пчеларење у Србији примењује се од осамдесетих година ХIX века, а то је време када је почео да пчелари професор Живановић. Пчелари су са примитивног пчеларења кошницама – плетарама брзо прешли на рад са модерним кошницама са покретним саћем.
Право решење и успех за ширење рационалног пчеларства Живановић је остварио успевши да наговори архимандрита Илариона Руварца тадашњег ректора Карловачке богословије, да се при Богословији 1878. године, уз благослов патријарха Прокопија Ивачковића, оснује катедра за пчеларство. Дотле је у Европи слична катедра постојала само у Немачкој. Код њега су се ишколовали многи млади пчелари, који су касније ширили идеје о модерном и рационалном пчеларењу. Проф. Јован Живановић је пчеларство предавао пуних 26 година.
Са својим ученицима у Руми је 1878. године основао прву пчеларску задругу на нашим просторима.
Много је писао о пчеларству. Године 1896. у Сремским Карловцима покренуо је стручни часопис “Српски пчелар”, који је излазио до почетка Првог светског рата. Био је главни и одговорни урдник и аутор бројних прилога, а касније су га у том послу наследили његови бивши ученици. Преводио је стручне пчеларске прилоге са немачког језика. Од бројних стручних радова које је објавио у најпознатије убрајају се: ,,Материјална и морална корист од пчеларења”, ,,Ђерзонова теорија о пчеларству”, ,,О партеногенези код пчела”, ,,О меду” и др.
Био је члан Српске краљевске академије у Београду, Српског пољопривредног друштва у Београду, Матице Српске у Новом Саду, Чешког земаљског централног друштва у Брну и др.
Традицију пчеларења наставили су потомци “оца рационалног пчеларстав код нас”:
син Жарко, унук Боривоје и праунук Жарко. Године 1968. Боривоје Живановић је основао Музеј пчеларства породице Живановић, који из године у годину привлачи све већу пажњу заљубљеника у пчеларство и поштовалаца пчеларске лозе Живановића. Међу бројним интересантним експонатима овде се може видети истресаљка из 1876. године, парни топионик за восак из 1881, кошница у облику цркве из 1880. године.
„Американка Јована Живановића“
Полошку под именом „Американка'' је конструисао Јован Живановић, 1890. године. Године 1907. пчелињак професора Живановића имао је око 400 кошница “американки” које је сам конструисао. Те кошнице су одиграле револуционарну улогу прелажења са непокретног на покретно саће. Биле су веома једноставне и брзо су прихваћене од пчелара. Живановићева “американка” је имала 16 оквира димензије 26 x 27 центиметара и Ханеманову решетку. Отварала се од горе и рад око ње је био брз и једноставан. Веома се лако преносила, што је битно за селеће пчеларство.
Речи професора Јована Живановића из далеке 1893. године, који у „Српском пчелару“ на стр. 294 под насловом „Похвала пчели“ каже:
„Хвала ти, Боже! што си ме милошћу својом упознао са неуморном пчелом, која ми је осладила рад, а тим и слабо моје тело ојачала, која ми је показала да је само у раду живот, која ме чува од сваких страсти, која ми је отворила књигу живу, а то је чудноват живот који ме при сваком посматрању и изучавању његову води – као што би Доситеј казао – „ка високој мудрости твојој, то јест ка познању тебе, Боже“, која ме у овим нашим мутним данима разгаљује и опомиње, да нам је само у заједничком раду и слози спас, и која ме још поред свега овога и материјално подиже и снажи“.
Извор: suprs.info