Добра откупна цена малина навела је пољопривреднике широм БиХ па и Средњобосанског кантона да саде ову врсту воћа. Стотине хектара малине засађено је у Средњобосанском кантону, а са прскањем малине заштитним средствима стигли су и први проблеми пчеларима.
“Имао сам 120 кошница, односно друштава, правио врхунски мед овде у Буковици под Влашићем, али како кренуше насади малине и моје пчеле су почеле умирати. Молио сам своје комшије да не прскају заштитна средства када су пчеле на паши али уместо да нађем у њима саговорнике добио сам непријатеље. Када су пчеле почеле масовно да умиру позвао сам кантоналну инспекторку која ми је рекла да они не могу утврдити јесу ли моје пчеле угинуле од пестицида којима се прскају малине. Чак је рекла да се то не може утврдити ни у суседним земљама Србији и Хрватској, него тек у Француској а то кошта око две хиљаде евра. Наравно, сви трошкови падају на мој терет па чак и они анализе малина на које сумњам да су отровале моје пчеле. Нисам желео сукобе, своје пчеле сам натоварио на камион и одвезао у једно место код Добоја”, прича нам Касим и показује како је оставио сам две кошнице да се чује звук пчеле у некадашњем пчелињаку.
Није само Травник захватио проблем несавесних малинара. Бугојански пчелари такође, су протестовали против прскања заштитним средствима у време док су пчеле на цвету, а председник пчелара из Новог Травника Шефик Херцег додаје:
“Има савесних људи који поштују пчелу и знају њену вредност и заштитна средства употребљавају увече или рано ујутро. Наше друштво ‘Прополис’ газдује са 1.700 пчелињих заједница. Сматрам да морамо заједно са малинарима постићи договор да се прскање заштитним средствима најави најмање дан пре и да се прска касно увече или рано ујутро када су пчеле у кошницама. Овако губимо сви. Пчела умире, не прави мед, а ко ће малину опрашити“.
Апелује на кантоналне службе да донесу закон о кажњавању несавесних малинара који уништавају пчелиње заједнице.
У Витезу пчелари такође, све више увиђају проблем тровања пчела. Општинска служба за пољопривреду чак је издала и једно упозорење малинарима да морају 48 сати пре најавити прскање малина како би пчелари могли збринути своје пчеле.
“Прошле године сам приметио да ми је угинуо један број радилица, значи излетница и сумњам у недозвољено прскање. Дакле у време када су пчеле на испаши. Је ли реч о третирању воћњака или малина заштитним средствима то је тешко утврдити”, каже нам Анто Брнада, председник Удружења пчелара АПИ-ВИТ Витез.
Посетили смо и једног младог, али савесног малинара који нам је пренео своја искуства у третирању малињака заштитним средствима.
“Моја пракса је показала да је најбоље навече прскати малине. Негде од двадесет један сат стављам лампу на главу и радим до поноћи. Ако нисам стигао завршити цели посао обавестим суседе и ујутро око четири сата настављам посао. Завршим га пре изласка сунца јер желим бити сигуран да нисам убио ни једну пчелу. Срећан сам и задовољан када видим пчеле у своме малињаку јер без њих нема ни доброг рода малине”, тврди нам Дарко Шафрадин из насеља Ријека код Витеза.
Сејад Херцег, председник Удружења Органско ФБиХ, такође, има малињак, али производи органску малину.
“Органска малина јесте мања од ове која се третира разним препаратима, али је скупља на тржишту и далеко квалитетнија. Нема прскања штетним материјама од којих умиру пчеле. Свакако да малину не треба прскати када је сунце, када је пчела на цвету, јер је то шокира. Дакле на тај начин ви не помажете него одмажете малини. Знам да је и Министарство пољопривреде СБК-а издало упуства када се малине могу прскати и ако се малинари буду придржавали онда смо сви на добитку”, тврди Сејад.
Извор: акос.ба