Вирус који изазива болест дефомисаних крила често на пчеле преноси паразитска гриња Вароа. Иако је овај вирус уобичајен, симптоми болести су чешћи код популација пчела заражених овим паразитом.
Вирус деформисаних крила (DMW) се састоји од најмање два јединствена генотипа, DMW-A и DMW-B.
ВИРУС НАПАДА КРАЈЕМ ЛЕТА !
Вирус може изазвати морталитет и у заједницама које нису заражене, али је у лабораторијским условима и у теренским испитивањима доказано да гриња Варрое преноси вирус на исти начин као код акутне парализе. Вирус деформисаних крила доказан је код врста европске пчеле у већини европских земаља, Азије, Јужне Америке и код Апис церана из Кине.
Карактеристике симпотма и ниво деформисаности крила зависи од фазе у којој је дошло до инфицирања пчела односно ларве.
Вирус деформисаних крила генотипаDMW-a се развија споро, а ларва заражена у фази белих очију ће живети до тренутка ослобађања из ћелије, али је она деформисана и ускоро умире. С друге стране, пчеле које су заражене у одраслој фази изгледају сасвим нормално до угинућа.
Искусни пчелари знају да се код јаче заражености пчелињих друштава Вароом рађају пчеле са закржљалим и деформисаним крилима и недостацима на другим деловима тела. Ови симптоми се најчешће испољавају крајем лета и у јесен што је један од показатеља да је опстанак пчелињег друштва у великој опасности.
Сам паразит, који је преносилац вируса, храни се крвљу пчела. Научници су нагласили да је за заштиту пчелињег друштва неопходно контролисати и смањити ниво паразита Варое.
Истраживачи Универзитета у Екситеру, у Великој Британији, и Берклија, у Калифорнији, открили су да од европске пчеле врсте Апис меллифера несумњиво воде случајеви болести деформисаних крила у кошницама широм света.
Вирус и паразит вароа засебно не представљају велику опасност за пчеле, али заједно чине смртоносну комбинацију која је допринела нестанку милиона домаћих пчела у протеклих неколико деценија. Вароа се храни ларвама, док вирус деформиснаих крила убија пчеле, што задаје двоструки ударац популацији пчела.
“Ово је прво истраживање које је показало да су европске пчеле извор ширења смртоносне комбинације вируса деформисаних крила и варое”, каже једна од аутора студије Лена Вилферт са Универзитета у Екситеру. Према њеним речима, студија показује да је “ширење те разорне комбинације у великој мери дело људи, јер би се, да је реч о природном феномену, могло очекивати преношење међу земљама које су близу једна другој, што није случај”, рекла је она.
Ова научница истиче да је потребно да пчелари предузму неопходне мере како би искоренили паразите из кошница пошто и дивљи инсекти опрашивачи могу бити заражени вирусом.
До данас је идентификовано 18 врста вируса код пчела. Чињеница је да вируси прате пчеле вековима. Али, пчеле никада до сада нису биле изложене оваквом стресу као данас: вароа, бели шећер, замене полена, па и инсектициди, што све од реда смањује количину протеина и многих других заштитних материја у организму пчела, те тако смањује и имунитет.
Када се честице вируса нађу у организму одраслих пчела (храном, ињицирањем или спрејем) узрокују парализу обично са синдромом по типу 1. Он се манифестује треперењем крила и подрхтавањем тела пчела. Стотине пчела пузи по трави, јер не могу да лете. Често им је абдомен надувен, због гомилања течности, што убрзава појаву пролива и угинућа. Јако заражена друштва изненада масовно пропадају остављајући шаку пчела са матицом. Тип 2 се манифестује опадањем скоро свих длачица са пчела, па добијају црну боју. У почетку пчеле лете, али им ускоро друге пчеле онемогућују улаз у кошницу и нападају их. Кроз неколико дана почињу да подрхтавају, не могу да лете и умиру. Често се у друштвима срећу обе групе симптома.
Вирус акутне парализе пчела
У континенталној Европи овај вирус се сматра главним узрочником угинућа код друштава јако нападнутим вароом. Сматра се да вароа активира вирус или га ослобађа из ткива где је скривен (до тог тренутка није имао већи утицај на живот пчеле). Тако се пчела инфицира системски и брзо умире. Вароа такође може да пренесе вирус са једне пчеле на другу. Одрасле пчеле код којих је вирус активиран, могу пре угињавања да пренесу на ларве велику количину вируса који се луче из жлезда пчела. Такве ларве угину пре поклапања ћелија легла. У Пољској је утврдјена највећа присутност овог вируса крајем лета и током јесени, што се повезује са сезонском експанзијом варое.
Ова два вируса могу дијагностификована употебом имонодифузионог теста и молекуларним методама.
Вирус се размножава у неколико различитих ткива код младих ларви, које се иначе најлакше заразе кад су старе два дана. Ларве изгледају нормално док се ћелије не поклопе. Али, оне затим нису у стању да одбаце последњу ларвену кутикулу, и умиру. Ларва се не развија у лутку и остаје опружена. Неколико дана после смрти ларва добија тамнобраон боју. Свака страдала ларва садржи око милиграм вируса, што је довољно за инфицирање свих ларви у више од 1 000 пчелињих друштава. У пракси се ова болест обично јавља у првој половини лета, ретко касније. Пчеле углавном открију оболеле ларве у раним фазама (старости 2 дана) и избацују их из кошнице. Континуитет инфекције одржавају одрасле пчеле у којима се вирус умножава, али не изазива болест. Инфициране пчеле хранитељице шире вирус храњењем ларви. Ларве старије од два дана преживе уношење вируса, и изгледа да остају инфициране целог живота. Инфициране пчеле које сакупљају полен, јако га заразе вирусом док му додају секрете својих жлезда, тако да се сматра да је он већи изазивач болести од самих пчела. Потврдна дијагноза захтева употребу специјалних антисерума или молекуларних техника.
Извори: EurActiv.rs, bhpcelar.com, poljoberza.net, проф. др Нада Плавша Извештај за Темпус пројекат EDUVET 544270- Tempus-1-2013-1-RS-Tempus-JPCR
У наставку погледајте гостовање проф. др Зорана Станимировића на тв Б92 ,,Вируси уништавају пчеле у Србији'' и видео прилог емисије ,,У нашем атару'' ,,Вирус деформисаних крила код пчела''