Наиме, само током прошле године, према подацима Министарства пољопривреде, у Србију су враћене 24 пошиљке смрзнуте малине, односно више од 360 тона овог воћа, а разлог за враћање био је, како наводе, лош квалитет производа.
Међутим, и подаци Републичког завода за статистику указују да нешто озбиљно шкрипи у извозу малина, али и да се оне више не продају у Европи као алва, јер је током прошле године извезено 10.000 тона малине мање него 2015.
Један од разлога за ово „малинарско посрнуће“ Милан Стојковић, произвођач малина из Мачве, види у неконтролисаној употреби средстава за прскање.
- Пољопривредне апотеке може да држи свако, а произвођачима није ограничена куповина, па тако исту количину пестицида може да купи онај који има два хектара малине и онај који гаји малине на 20 ари, нема контроле, све је на личној одговорности. Нормално је да у таквим околностима квалитет опада - каже за Курир Стојковић и додаје да је конкуренција малинара из Пољске, Бугарске и Босне и Херцеговине све јача, па светско тржиште не зависи само од Србије, већ може да бира.
Извор: kurir.rs