Само јака пчелиња друштва могу да буду високо продуктивна. По питању истраживања зимовања пчела посебно се истиче резултатима својих огледа С. Розов. Изнећемо нека његова гледања. С. А. Розов посебну пажњу посвећује извођењу младих пчела за презимљавање које почиње од друге половине лета.
Посебно је важно да се у то време стављају у пчелиње гнездо сатови погодни за полагање јаја уз обавезну примену надражајног прихрањивања, отклапања воштаних поклопчића, или уз присуство квалитетне паше. За обезбеђење квалитетних младих пчела за зиму Розов је успео да повећа количину легла у друштвима обезбеђењем јесење надражајне паше.
Огледи на Пчеларском институту, украјинској пчеларској станици као и на више совхоза, показали су да је то потпуно изводљиво, кад се после жетве стрнина обави засејавање медоносних биљака, а исто тако и засејавање медоносних биљака између редова воћака. Сличне резултате имамо и ми у нашој земљи добијене сетвом фацелије. Повећање количине пчела за зиму по Розову може се постићи и за време летњих паша формирањем вештачких ројева са старим, дотрајалим матицама и каснијим њиховим спајањем са основним друштвима. Спајање овако формираних ројева са нормалним друштвима омогућава повећање њихове јачине за 0,8 – 1,2 кг пчела (у просеку је то око 10 000 радилица).
Интересантна су испитивања која је обавио О. С. Лавов а која се односе на рокове и карактеристике образовања и размештаја зимског пчелињег клубета. Поменути аутор је утврдио да се слаба пчелиња друштва скупљају у зимско клубе када спољна температура ваздуха падне на 13 °Ц, друштва средње јачине на 10 °Ц, а јака друштва кад температура падне на 7 °Ц.
Што се тиче размештаја клубета на саћу исти зависи од присуства последњег јесењег легла. Тако, ако до захлађења дође када у гнезду има још легла, клубе ће се формирати на саћу (центар клубета) и на оквирима најближим леглу.
Даље, образовање клубета у друштвима у којима нема легла условљено је јачином пчелињег друштва. Јако пчелиње друштво формираће клубе у близини лета јер је пчелама потребна велика количина свежег ваздуха. Слаба друштва образују клубе углавном у најтоплијем делу гнезда тј. у средини или ка задњем зиду кошнице. Што се тиче места на коме се образује зимско клубе, Розов је дошао до нове констатације. Наиме, зимско клубе није везано за место на коме се налази највећа количина хране у кошници како се то некада тврдило. Он је установио да је у првој половини зиме око 50 – 60 % пчела из клубета размештено у празним ћелијама саћа. У другој половини зиме у празним ћелијама саћа Розов је налазио од 20 – 30 % пчела.
На основу напред добијених резултата и испитивања нужно се намеће потреба, да се на најпогоднији начин изврши и распоред резервне хране у кошници. Тако, за праксу, значи да резервна храна у кошницама са јаким друштвима треба да буде ближа лету (оквири са већим медним венцима), а у средње јаким и слабијим друштвима у средини, односно у задњем најтоплијем делу гнезда. Огледима је утврђено да је температура клубета тесно зависна од температуре спољаш њег ваздуха. Утврђено је да је најсталнија температура, са најмањим колебањима у клубету онда кад у друштву има легла. Истраж ивачи указују и на чињеницу да на пчелињаку постоје „топла“ и „хладна“ пчелиња друштва, што значи да је под истим условима температура клубета у неким друштвима у току зиме виша, а у другим нижа. За праксу је ово важно јер у првим се раније јавља прво зимско легло.
Нагла колебања температуре клубета појачавају се зимским прихрањивањем пчела што изазива приличну узнемиреност друштва. Тако, непосредно после зимског прихрањивања, температура се у клубету повећава, а смањује се на нормални ниво тек после 15 часова. Из овог се може извући закључак да пчеле зими не треба често прихрањивати, јер их прихрањивање изводи из стања мировања, што има за последицу повећање потрошње зимских залиха хране. Ово се односи и на праксу пчелара да преко зиме изнад клубета константно обезбеђују шећерне погаче или шећерно–медно тесто, те се благовремено јесење обезбеђење зимске залихе хране препоручује као врло успешна акција за презимљавање.
Познато је да пчелама и преко зиме треба вода. Водом се пчеле снабдевају из меда, јер мед има велику способност да упија влагу из ваздуха (хигроскопност). Професор Цељески је утврдио да је мед у отклопљеном комаду саћа, постављеног у крај пчелињег гнезда, тако да пчеле не могу да долазе до њега, добио у тежини на температури од 12 °Ц за 24 часа више од 50 %, док је на температури од 30 °Ц до 35 °Ц добио само 16,7 % своје првобитне тежине. Обављена су опсежна испитивања са зимовањем пчела у проширеним међуоквирним улицама (уместо 12 мм, ширина улице је била 16 мм). Резултати су били позитивни јер су пчеле боље загревале једна другу и за 30 % мање трошиле храну. Такође, изумирање старих пчела у оваквом клубету било је мање него код зимовања са стандардним улицама. Доказано је да пчеле у збијеном зимском клубету троше најмање хране. Да би утрошиле што мање хране треба им обезбедити мир. Овим се одлаже појава раног легла у друштву, која изазива прелаз пчела из привидног мировања у радно стање, а тиме и до води до наглог повећавања потрошње хране.
Према испитивањима Розова, један килограм пчела потроши у радном периоду, али без легла, око 44 г меда за 24 часа, док се на легло утроши 2,5 пута више него што је тежина храњених ларви. На пример, за извођење једног килограма пчела (око 10 000 радилица) потроши се 2,6 кг меда. Друштво од 16 – 20 хиљада пчела потроши за два месеца (у новембру и децембру) 0,7 кг меда, у јануару 0,9 кг, у фебруару 1,2 кг, а у марту 1,9 кг меда. Друштва која из било којих разлога лоше зимују сразмерно троше више хране од нормалних, а такође слабија друштва троше сразмерно више хране у упоређењу са јачим.
Аутор текста: Проф. др Богољуб Константиновић
Преузето из часописа Пчелар, бр. 11–12 из 1967. године