До јануара, све животне активности пчелиње заједнице сведене су на минимум. Изнад клубета се налази медна капа, висине 7–10 цм. То је тада једини извор хране и топлоте. Веће залихе хране налазе се лево и десно од клубета, и током јаких зима често су недоступне пчелама.
Током зимских месеци, до краја јануара, пчеле троше најмање хране. Просечна потрошња у том периоду је од 0,9–1,1 кг хране месечно.
Пчеле никада не умиру од зиме, него увек од глади и болести !
Само беспрекорно мировање, без икаквог узнемиравања, омогућује пчелама да и током најсуровије зиме, и са минимумом утрошка животне енергије, презиме и дочекају лепе пролећне дане. Јер, није довољно да пчеле само презиме и остану у животу. Морају да буду способне за брзо умножавање броја пчела током пролећа. То је једини предуслов за високу продуктивност током наступајућих паша.
Свако узнемиравање пчела у зимском периоду доводи до стреса пчелињих заједница. У случају узнемиравања, пчеле узимају прекомерне количине хране и самим тим долази до скраћења живота сваке јединке у заједници због непотребног исцрпљивања.
Пчелиње заједнице треба да имају потпуни мир и буду у заклону од јаких ветрова. Такође је неопходно да још у току јесени, пре узимљавања, буду удаљене од близине прометних саобраћајница. Пчелињак треба да буде тако постављен и да га не узнемиравају домаће животиње.
Највећу опасност за лоше зимовање пчелињих заједница може да представља и радознали пчелар (почетник), који из знатижеље завирује у кошнице и тако ремети потребан мир који су пчеле са великим напором створиле ради безбедног зимовања.
Допуна резервне хране морала је бити обезбеђена најкасније у августу и првим данима септембра. Чврста храна у облику разних погача (шећерне или медне), може се додавати пчелама тек у другој половини фебруара. Уколико се погаче додају раније, ремети се жељени мир.
Пчелар треба да интервенише на пчелињаку само уколико се појави топао дан, и пчеле имају услова за излет. Зимски излети су благодет за сваку пчелињу заједницу. То су такозвани прочисни излети на којима се пчеле ослобађају нагомиланих остатака хране у дебелом цреву. Нарочито су значајни у годинама када мед медљиковац заостане у зимским залихама хране, нарочито зато што он у свом саставу има много несварљивих материја. Мед медљиковац својим присуством додатно оптерећује сваку пчелу и заједницу у целости, па ретки зимски излети могу да изазову нежељене последице (пролив).
Пчелар може да постави простирку (слама, картон и слично), уколико је то потребно, да пчеле не би остајале на хладној и мокрој земљи, трави или снегу. Дешава се да мртве пчеле загуше лето (чешљеви), и тако жељени прочисни излет не буде обављен, што може да изазове катастрофу.
Током фебруара мења се живот у зимском пчелињем клубету. Почиње продужење врсте (већ током јануара), појављује се прво легло, које у овом тренутку није велико, али је значајно. Што је пчелиња заједница бројнија, тим је и легло веће. Заједнице са обиљем полена у својој зимској храни имају легло већих површина.
Немојте бити знатижељни и завиривати у пчелиње гнездо (подизати и померати рамове), иако постоји могућност да се у овом месецу појави и по који топао и сунчан дан. Пчелиња заједница је утрошила много енергије да произведе тако потребну топлоту и одговарајућу влажност ваздуха (микроклиму) у рејону легла, и то не би требало реметити без преке потребе.
У овом периоду сваки дан је за неколико минута дужи у односу на претходни. Пчеле то веома добро осећају. Потрошња хране се повећава (у фебруару 3–4 кг). Залихе полена (перга) испод венаца потрошеног меда имају веома велики значај за ово тако важно зимско легло. То су прве јединке младих пчела које ће у пчелињој заједници након двадесетак дана заменити пчеле угинуле током зиме.
Најбоље је ако пчелар зна да његове пчелиње заједнице имају доста хране (дебеле венце меда изнад клубета), јер онда не мора да интервенише. Пчелари који нису сигурни у квалитет и количину хране у својим пчелињим заједницама, или су се уверили да је нема у довољној количини и на правом месту, треба да интервенишу чврстом храном. Не сме се дозволити губитак пчелињег друштва због недостатка хране.
Често се поставља питање, ако се већ мора, какву погачу дати: шећерну, шећерну са разним стимулативним средствима, шећерну са лековима, медну или медно–шећерну.
Да ли постоји нека храна за пчеле која може да замени мед ? Не !
„Меg је јеgино прироgно слатко. Све остале слатке материје се морају прерађивати, при чему се мења и њихова прироgа gа би послужиле као практична храна. Меg је онакав какав gолази из кошнице оgлична храна и ништа се не може учинити gа буgе бољи. Због тога су пчелари у јеgинственом положају gа могу gати оно што gруги не могу.
Љуgи никаgа нису били способни gа произвоgе меg или нешто што сасвим личи на овај производ. С' gруге стране „меg“ из хранилица са шећерним сирупом не може бити ни меg ни прироgна храна, како за пчеле тако и за љуgе“.
Југословенско пчеларство, бр. 1–2/1968. стр. 23.
Кристалисани мед стављен у пластичну врећицу и постављен изнад клубета у фебруару (са што мање узнемиравања), по квалитету не може да замени никаква друга храна.
Мед за прихрану пчела користити искључиво са свог пчелињака, наравно под условом да су у претходној сезони пчеле биле потпуно здраве. Ако се користи мед непознатог порекла, препоручљиво је однети га на испитивање најближем ветеринарском институту. Уколико се открије да је мед позитиван на споре било које пчелиње болести, такав мед се не може користити у прихрањивању. Увек користити мед из бурних паша.
Постављени дрвени прстен испод поклопне даске, који омогућава постављање по хоризонтали рама са кристалисаним медом изнад клубета, даје исте резултате. Пошто покрива цело клубе (скоро цео наставак) и боље.
Светозар Стефановић, Нови Сад
У фебруару, на измаку зиме и на почетку пролећа, пчеле су најслабије и најрањивије.
Прерађивањем разних сурогата оне црпе своју животну енергију, коју треба да пренесу на своје потомство. У пролеће, пчелар очекује брз развој својих пчелињих заједница. Многи пчелари не могу да открију разлог зашто је дошло до заостајања у развоју пчелињих заједница. Разлоге треба тражити у недовољној и недовољно квалитетној зимници, као и неквалитетној прихрани у рано пролеће.
Ако се појави дужи период топлог времена, у трајању од неколико дана, пчеле ће сакупљати полен, нарочито тамо где леске има у изобиљу, али и других поленарица. То ће бити додатни стимуланс за развој пчелиње заједнице. Тек то је моменат када се пчелиње друштво може додатно утоплити. Врећица са чврстом храном ће пчеле обезбедити и водом (кондензација), која ће у наредном периоду, како легло расте, бити све потребнија. Пчеле ће имати преко потребну воду, а мање ће излетати тражећи је ван кошнице, и тако ће мање пропадати у природи. Иначе, хигијенско појило треба поставити на сунчаном месту, у заклону од ветрова. Потреба коју пчеле имају за водом негујући легло је неколико пута већа од количине хране коју потроше.
Аутор текста : Влаgимир Хуњаgи
Извор: http://spos.info/