Нићетић родом из Сусека, цео живот је окружен пчелама и каже да су оне њега изабрале. Поред тога што потиче из пчеларске породице, и у сеоској школи једна од изборних активности била му је управо пчеларство. Сада, као будући економиста, којег неколико испита дели од дипломе, сматра да је са 200 кошница, колико их има, производња исплатива. Ипак, за сладак живот од производње меда потребни су сигурна цена, пласман и већа подршка државе.
"У данашње време кад нам је све мало и када нам је поребно више ствари да би опстали и 200 кошница је мало. То је прекретница, или ће да се иде на више или ће се угасити. Јер на 200 пчелињих друштава ми имамо таман толико да нормално функционишемо. Уколико се деси лоша година и да морам да исфинансирам целу годину то је јако велики трошак што не може да се уради без додатних средстава. Пчеле су начин живота, а не само посао којим се бавимо", наводи Нићетић.
Овај млади пчелар, просечно произведе 12 тона меда годишње. Прави ливадски, багремов, липов и сунцокретов мед. Зна се да о укусима не вреди расправљати, али он каже да му је најлепши ливадски, јер има посебну воћну арому карактеристичну за тај крај. По која тегла меда остане за познанике док остало распода на велико.
"Цена на велико у просеку је од 3,3 евра. Не могу да кажем да нисам задовољан, цена је коректна. Није она по којој купци плаћају у маркету, доста је нижа, али је производња исплатива по тој цени", каже Нићетић.
Када је година добра, као ова, опет има проблема јер је велику количину меда тешко продати. Шанса за сигурнији пласман и тржиште је удруживање.
"Треба да се угледамо на пчеле, како оне функционишу тако бисмо требали и ми. По прорачунима пчели је потребно 200 година да би сама постигла нешто и сакупила килограм меда. Тако и ми појединци. Битно је удруживање. Као појединац ми смо мање занимљиви. Данас људи имају велики проблем са пласманом меда. Немају коме да пласирају мед, а откупљивачи су своје капацитете попунили. Они одреде суму, односно количину и након тога стављају рампу на откуп. Да бисмо то спречили морамо се удружити и изаћи са неком озбиљнијом количином како бисмо и сами то могли пласирати", каже Нићетић.
Пчеларство се брзо учи, па овај млади произвођач саветује све који имају жељу, вољу, али и нешто новца за почетак, да почну да се баве производњом меда јер верује да је то грана која има просперитет, а мед је велика извозна шанса Србије.
Иначе, половина годишње производње од око 6.000 тона одлази на инострано тржиште. Највише пут Немачке, Италије и Норвешке.