Само најбоља матица може да да најбоље друштво и обрнуто, јер квалитет пчелињег друштва зависи од квалитета његове матице. То самој селекцији, производњи и узгоју матица даје изузетно велики значај као основном предуслову да се дође до добрих друштава и доброг пчелињака.
Матица представља једину потпуно репродуктивно способну женку у пчелињем друштву. Она полаже две врсте јаја:
– оплођена (диплоидна) из којих се развијају пчеле радилице или по потреби будуће кћерке матице
– неоплођена (хаплоидна) из којих се развијају трутови.
Почетак полагања јаја у нашим климатским условима је обично у јануару, а престанак у октобру месецу. У току 24 часа млада матица може да положи 1.500-2.000 јаја, при чему је врхунац обично крајем маја. Матица може да живи и до седам па и више година, али је опште прихваћен став да би матицу требало мењати у складу са њеном истрошеношћу. Тако, она најбоље легло даје прве и почетком друге године живота, а већ крајем друге године, због смањене количине сперме, њена способност полагања јаја знатно опада. У складу с тим, у савременом пчеларењу препоручује се замена матице сваке, односно сваке друге године.
Матица се разликује од осталих чланова друштва и по физичком изгледу. Знатно је већа од радилице и дужа од трута (али не и тако широка као он). Дужина износи око 20-25 мм, тежина око 0,2 грама, светлије је боје од пчела радилица. Посматрано са предње стране, глава матице има округласт облик док је код радилица троугласта. Крила су приметно краћа у односу на дужину тела.
Полни органи матице испуњују највећи део њене трбушне дупље и састоје се од два јајника (овариума) крушкастог облика. Сваки од јајника се састоји од око 180-200 јајних цевчица (овариола) између којих се гранају сићушни ваздушни каналићи (трахеје) који доводе кисеоник. У јајним цевчицама се стварају јаја. Овариоле су међусобно паралелне и на врху су тање (у овом делу се оба јајника додирују), а на доњем делу се шире. Јајне цевчице из јајника прелазе у два парна јајовода (овидукт). После оплодње у њима се сакупља много сперме која ту остаје само привремено. Дозрела јајашца се из овариола спуштају у парни јајовод, преко кога прелазе у кратак непарни јајовод који се проширује у врећасту усмину (вагину). Она води кроз вагинално предворје (bursa copulatrix) до полног отвора који се налази при корену жаоке. У вагиналном каналу се налази чепић који затвара пролаз из вагине у парни јајовод. У вагину се улива канал семене кесице који везује семену кесицу (spermatheca) са вагином. У семеној кесици смештено је семе које је матица при спаривању примила од трута односно трутова. Сперматозоиди се у семеној кесици одржавају у виталности уз помоћ две жлезда (glandulac apendiculares) које су смештене са спољне стране семене кесице и чијим се изводним каналом лучи секрет у семену кесицу чиме се одржава виталност, односно врши исхрана сперматозоида. Оплођене матице нормално садрже у семеној кесици 5-6 милиона сперматозоида, а то је обично довољно матици до краја живота. Полни апарат је окружен јаким мишићима стезачима и растезачима. У семеном каналићу налази се, такозвана, семена пумпица. То је мали мишићни апарат који дејствује као пумпица за усисавање и притискивање и која наизменичним стезањем и ширењем омогућава пролаз сперматозоида у вагину приликом полагања јаја у радиличну или матичну ћелију. Сперматозоид се тако стапа са јајетом које је у пролазу и оплођује га. На нежној опни јајета, с предње стране, налази се сићушни отвор кроз који при оплодњи сперматозоид продире у јаје. Ако матица полаже јаје у трутовску ћелију (неоплођено јаје) из семене кесице се не пуштају сперматозоиди. Јаје (оплођено или неоплођено) клизи до полног отвора док га матица, уз помоћ жаочног апарата не смести у ћелију.
У полном жару, при лепом и сунчаном времену у поподневним часовима, матица излази из кошнице на свој свадбени пут. Обично је први лет оријентациони – лети изнад кошнице главом окренута ка њој како би утврдила њен положај у односу на остале маркантне предмете. Оријентацијом матица избегава могућност да по повратку са свадбеног пута улети у другу кошницу где би била ликвидирана. Понекад се матице паре и при првом излетању. Трајање једног лета је око 15-20 минута у просеку (по неким ауторима 2-30 минута). Удаљавање од кошнице је обично око 2 км, а при недостатку трутова може бити и веће. Сам лет матице на парење побуђују радилице својим агресивним понашањем и специфичним храњењем. Примећено је да при слабијој исхрани и беспашном периоду пчеле слабије испољавају жељу да „истерају” матицу на парење, док је ситуација обрнута применом стимулативне прихране течним медом.
Матица се пари са више трутова, у просеку 8-9 пута. Ова парења се могу одиграти у току једног лета или током више летова истог дана, као и у току више дана. Приликом лета, матица уз помоћ феромона, које излучује њена вилична жлезда, привлачи трутове и са преко 10 км удаљености. Матица се пари у ваздуху, при чему се врши један вид природне селекције. Највиталнији и најбржи трутови учествују у спаривању, што плаћају својим животом, али омогућују преношење својих гена на неко наредно потомство, док трутови лошијих особина бивају искључени из спаривања. Трут стиже матицу у ваздуху и обавља копулацију. После обављеног спаривања трут се одмах парализује, ослобађа матицу и преврће се уназад, још увек полним органом дотичући матицу. Након одвајања, полни орган трута не може да се врати у првобитно лежиште, тако да остаје у матици у отвору закачен и заједно са делом цревног тракта вири напоље у виду белих кончића. Овиме се уједно постиже да се мушке полне ћелије не расипају пре него што доспеју у семену кесицу. Време парења и одвајања матице од трута траје свега неколико секунди. Трут пада на земљу и убрзо угине, а матица сама одлети даље.
Пошто се матица врати у кошницу пчеле јој очисте полни апарат од остатака последњег трута. Око 3-4 дана од последњег свадбеног пута матица почиње да леже јаја, по правилу у једну ћелију само по једно јаје, али се догађа да млада матица полаже у једну ћелију у почетку и по 2-3 јаја. Ово произилази из тога што апарат за ношење јаја није још потпуно уређен. Код исправних матица то траје кратко и после неколико дана оне носе само по једно јаје у ћелију. Пре полагања јаја, матица помоћу својих пипака (антена) утврђује тип ћелије у коју намерава да положи јаје и потом полаже јаје, оплођено или неоплођено. Димензија отвора ћелије има утицаја на оплодњу јајета при лежењу у радиличну ћелију. Матичњаци јесу већих димензија, али пчеле пре залегања смање врх, отвор матичњака, на димензију радиличне ћелије тако да матица полегне оплођено јаје.
Добра матица у условима добре паше може да снесе и око 2.000 јаја на дан, а тежина снесених јаја у једном дану премашује тежину матице. Ово се објашњава непрекидном исхраном матице са матичним млечом. Матице производе јаја практично током читавог живота, а највише током прве две године. За потпуни успех није само довољно да је матица млада и здрава, већ и да има висококвалитетна производна својства.
Извор: дипл. инг. пољ. Дејан Стефановић
Пољопривредне саветодавне и стручне службе Србије