Прочитавши часопис „Српског Пчелара“ из 1896. и 1897. године, који је уређивао наш највећи рационални пчелар Јован Живановић дошао сам на идеју да упоредим радове по месецима на пчелињаку некада и сада. Одмах се може уочити да се техника пчеларења у протеклих стотинак година није битно променила. Примера ради, погледајмо радове на пчелињаку за месец децембар 1896. године, односно Пчеларски календар за месец децембар, како уредник „Српског Пчелара“ Јован Живановић, те радове назива:
У овом месецу пчеле се налазе у највећем миру, зато пази да им ништа тај мир не поквари.
Ако си водио преко године пчеларске белешке, сад на завршетку грађанске године изведи на чисто приход и расход; важнија опажања и искуства у твом пчелињаку прибележи и упамти, а добро ћеш учинити, да их пошаљеш овамо Српском Пчелару да их прегледи и важније одштампа, како ће се и други послужити твојим искуством, јер је сопствено искуство често врло скупо.
Ко је вешт у делкању нека прави кошнице, а ко није, нека се вежба, или нека себи наручи кошница за пролеће. Ко има воштине, нека је топи и прави вештачко саће.
Набави себи пчеларске књиге и читај их… Бољим и рационалним пчеларима препоручијемо да у друштвима, на забавама, селима и прелима, читаоничким вечерима итд. држе предавања из пчеларства и да измењују мисли о организовању Српског пчеларског друштва.
Све што је написано за децембар 1896. године важи и данас.
Читам даље „Српски Пчелар“ и наилазим на оштру полемику између пчелара Александра Живановића и главног уредника Јована Живановића.
Пчелар Александар Живановић у „Српском Пчелару“ број 3 (децембар 1896) у свом чланку о стимулативном прихрањивању у пролеће износи низ констатација од којих су следеће најзначајније:
– да се стимулативним прихрањивањем у пролеће постиже јачање и бржи развој пчелињег друштва и да са стимулативним прихрањивањем у нашим крајевима треба почети почетком априла, или нешто раније, кад отопли и кад нема више опасности од прехладе легла;
– да је код нас потребно стимулативно прихрањивати пчелиња друштва, без обзира што има довољно нектара у рано пролеће;
– да је стимулативно прихрањивање неопходно у пролеће, нарочито за време променљивих, хладних и кишних дана у априлу;
– да се стимулативно прихрањивање препоручује у пролеће, и кад има и кад нема паше, да би се пчелиња друштва добро развила за прву главну (багремову) пашу.
Главни уредник Јован Живановић, у истом броју „Српског Пчелара“ веома оштро реагује на констатацију у чланку да се стимулативно прихрањивање препоручује и када има и када нема уноса нектара, на следећи начин:
– без стимулативног прихрањивања не вреди пчеларити у крајевима где у пролеће нема уноса нектара, односно где пчеле не могу да искористе воћну пашу због лоших временских прилика;
– у крајевима у којима у пролеће има добре паше није потребно стимулативно прихрањивање, јер „један добар дан када пчеле излијећу на пашу више снажи друштво 3–4 пута него када се прихрањује стимулативно“.
Писац чланка о стимулативном прихрањивању одмах у следећем броју часописа изражава неслагање са ставом главног уредника да стимулативно прихрањивање није потребно ако има уноса нектара и с тим у вези поново истиче да стимулативно прихрањивање не штети и ако има уноса нектара и треба га у воћној паши примењивати да би пчелиња друштва ојачала. У истом броју часописа главни уредник одговара:
– „кад омахне паша, нпр. прољетна, наравна је ствар да ће се морати онда спекулативно прихрањивати да се може бар употребити доцнија паша“;
– „кад има паше у пролеће, нема смисла спекулативно прихрањивање“.
На крају полемике главни уредник истиче да пчелиња друштва не вреди стимулативно прихрањивати почетком априла да би она добро искористила воћну пашу, већ пчелиња друштва треба стимулативно прихрањивати у току августа да би у зиму ушла јака, да би из зиме изашла такође јака, и да би тако јака ушла у воћну пашу и исту искористила. Иначе, када се ради о стимулативном прихрањивању у току августа да би пчелиња друштва ушла у зиму јака, интересантне су препоруке Јована Живановића, нарочито у вези са пчеларењем у крајевима у којима је у пролеће главна паша багремова, а где су јули и август беспашни месеци:
„Пчелар ће ту прољетну пашу моћи само онда с коришћу исцрпсти, ако му буду јака снажна друштва прије него што пукне та прољетна паша. Не буде ли имао јака друштва, него ако му из зиме изиду само слабице, онда од користи неће бити ништа. Главна ће паша прољетна те слабице окријепити, оснажити, ојачати, али добити, сувишка за пчелара неће бити никаква.
Да се може у крају где је само прољетна паша с успехом пчеларити морају кошнице све јаке изаћи из зиме тако, да како прољетна паша пукне, могу ту пашу и употребити. Али као што се зна, покрај све пажње ипак неке кошнице из зиме изиду послабе, и такве кошнице треба сада спекулативно прихрањивати. Али рано спекулативно прихрањивање не само да не помаже ништа, него још већма сатари кошнице. Раним спекулативним прихрањивањем изазивају се пчеле на излет, а будући је напољу још хладно, то силне пчеле погину од хладноће. Дакле, спекулативним прихрањивањем врло раним не може пчелар своје кошнице опоравити, оснажити и ојачати да могу достојно употребити прољетну пашу.
Пчелар, дакле, мора тражити други начин како ће своја друштва ојачати да могу одмах у прољеће сабирати медени сок. Ништа друго не остаје пчелару у оваквом крају него своје кошнице да спекулативно прихрањује пред јесен. У августу и септембру прихрањиваће пчелар спекулативно. Тијем ће прихрањивањем раздражити матицу на ношење јаја и до октобра изаћи ће 2–3 кола младих пчела, које су само кадре зиму добро издржати. Такве јаке кошнице с младим пчелама и с младом матицом презимиће лепо и изаћи ће јаке у само прољеће“.
На крају, може да се закључи:
– кад се детаљно прочитају чланци у вези са пчеларењем у „Српском пчелару“ види се да је Јован Живановић био велики српски рационални пчелар и да многи његови ставови важе и данас, нарочито они у вези са припремом пчелињих друштава за зиму у којима он истиче значај зазимљавања јаких пчелињих друштава.
Према томе, и тада је важило правило да се битка за багремову пашу не води у априлу текуће године, већ се води у августу претходне године.
Аутор текста : Др Славомир Поповић, Београд
Преузето са http://spos.info/