За разлику од многих других животиња које савремени човек гаји због економске користи, медоносна пчела је много више повезана са природном средином. У природним условима и ван контроле пчелара, понаша се исто као и у стаништима (кошницама) специјално за њих направљеним. Одбегли пчелињи рој у неком природном станишту (шупље дрво, удубљење у стени и слично) опстаће без тешкоћа ако у околини има довољно извора нектара и полена.
Због драматичних промена које је донела савремена цивилизација у погледу искоришћавања природних ресурса, постало је уобичајено да се многе негативности које се јављају у животу човека, животиња па и биљака приписују стресу.
Врло често нашим људима, па и пчеларима, није баш ни јасно шта значи стрес. Тачно је да то није сасвим дефинисан фактор нити врста болести, али дефинитивно је утврђено да је то стање које слаби организам човека или неког другог живог бића. Укратко речено, различити неповољни услови околине одражавају се као стрес, што може ослабити организам, или у нашем случају пчелиње друштво, тако да врло често нека болест дође до изражаја.
Пчелиње друштво треба посматрати као неку врсту резервоара у који утиче енергија у виду нектара, полена и воде да би се претворила у производе пчела (мед, восак, резерве полена, легло и пчеле). Све оно што је неповољно утиче и смањује притицање енергије у виду поменутих извора и може се сматрати стресом.
Пчелар је највише заинтересован за максимално искоришћавање тог енергетског материјала из кошнице у виду пчелињих производа, а савремена пољопривреда за укрштено опрашивање кроз утрошак енергије пчела радилица. Очигледно је да и сам пчелар са својом тежњом да максимално искористи пчелиња друштва постаје једна од компоненти стреса.
Временске прилике су можда потенцијално један од највећих извора стреса за пчелиње друштво. Неповољне временске прилике смањују или потпуно прекидају унос нектара и полена у кошнице. У пролеће, рано одгајање пчелињег легла захтева велику количину енергије у виду хране. Изненадан прекид излета и сакупљања (ниске температуре, кишни дани или затварање кошница због сеобе или примене инсектицида на пољопривредним културама) изазива тежак стрес код пчела. То посебно долази до изражаја ако у кошницама нема довољно резерви меда и полена.
На стрес у оваквој ситуацији пчеле реагују прекидом лежења матице и адекватног одгоја легла. Долази и до избацивања већ претходно одгајеног легла. На овај начин долази до прекида у развоју пчелињег друштва, што представља својеврсно смањивање „инвестирања“ у снажење и раст пчелињег друштва. Добар пчелар у таквим стресним условима обезбеђује доток хране у виду прихрањивања.
Под одређеним условима, снабдевање пчелињег друштва водом може постати критично. То се догађа у сушним деловима године када пчеле излетнице морају да утроше много енергије за доношење воде (велика растојања и увећани број излета). Вода је неопходна младим пчелама за лучење млечи и разблаживање меда код исхране легла. Младо саће, при изузетно високим температурама, може се почети топити у кошници, ако вода није добављива, без обзира на проветравање које врше пчеле. Пчелар треба да смањи ову врсту стреса обезбеђивањем појила чистом водом. С друге стране, за хладног времена, влага се не сме задржавати у кошници, јер ће то деловати као стрес на пчелиње клубе које покушава да одржи одређену температуру у гнезду. Исувише сув ваздух до којег може доћи вештачким загревањем кошнице, такође представља потенцијално стресно стање.
Нагле температурне промене у спољашњој средини такође изазивају стрес. Ма колико да се пчеле труде да одрже температуру легла на 34–35 °Ц, брзо повећање или смањење спољашње температуре одразиће се као стрес. Све оно што утиче неповољно на способност пчела да регулишу температуру легла (хладна и влажна локација) узрокује већу потрошњу енергије. Прехлађено легло је изванредан пример стреса за пчелиње друштво. Ту имамо превише легла на број пчела које треба да га загревају и хране. Последица таквог стања је угињавање легла на ивици гнезда. Зато је неопходно утрошити више енергије да се замене угинуле ларве и лутке, а посебно да се већ угинуло легло уклони из саћа и из кошнице.
Било који фактор који утиче неповољно на равнотежу у активностима унутар пчелињег друштва може се окарактерисати као стрес. Неки од ових важних фактора су: јачина пчелињег друштва, однос броја одраслих пчела према количини легла и капацитету лежења матице. Све ово одређује потребу у енергији да би пчелиње друштво функционисало нормално. Пошто се ларве хране малим количинама са великом учесталошћу храњења, у кошници је неопходно присуство одговарајуће популације младих пчела. Али, у исто време потребан је адекватан број одраслих пчела за уношење нектара, полена и воде. Два фактора који могу радикално променити равнотежу су ројење и тровање инсектицидима. Вештачко ројење које пчелар врши под неповољним природним условима има сличан ефекат, посебно ако се спроводи нестручно.
Претерано и често непотребно манипулисање пчелињим друштвом делује као стрес, нарочито ако се то ради под неповољним пашним условима. Исто то важи за употребу дима из димилице приликом прегледа пчелињих друштава. Да је дим стресног карактера доказано је пре много година упоредним истраживањима у Немачкој. Пчелиња друштва код којих је уместо дима приликом прегледа коришћена распршена вода из прскалице имала су мање ноземе и веће приносе меда у петогодишњем периоду истраживања.
Најбоље опште правило да се избегне стрес је одржавање пчелињег друштва у пуној снази са увек присутном резервом хране, младом и квалитетном матицом.
У данашње време, када се ради о одгајању пчела, посебно отежавајући проблем представља паразит Вароа десктруктор. С једне стране, она је опасан паразит пчелињег легла и одраслих пчела који у одређеним условима проузрокује обољење директним паразитирањем, а може довести до стреса чиме се активира деловање вируса и других микроорганизама који изазивају већ познате болести медоносних пчела (европска трулеж легла, хронична и акутна парализа пчела и слично). Вароа може служити и као преносилац узрочника тих болести.
У последње време је истраживањима доказано да и низ других врста вируса о којима се није много знало могу допринети пропадању пчелињих друштава чији је имунитет умањен паразитирањем варое. То се може рећи и за ноземозу.
Одстрањивањем варое, пчелиње друштво се ослобађа директног паразитирања, али и једног, можда главног узрочника стреса. То је потребно учинити правовремено, пре него што у друштву дође до потпуне деструкције. Некада ни број вароа у пчелињем друштву није пресудан да би вирусна инфекција дошла до изражаја, јер други неповољни фактори о којима је било речи могу додатно допринети укупном неповољном ефекту на пчелиње друштво.
Ако у пчелињем друштву нема вируса и поред великог броја вароа, друштво ће опстати. Очигледно је да су односи вируса и варое у пчелињем друштву много сложенији него што то на први поглед изгледа.
Са друге стране, ако се претера са употребом хемијских или других средстава при сузбијању варое, долази до новог стресног ефекта који се може одразити кроз дезоријентацију, скраћење живота пчела, акутног или хроничног тровања одређеног дела пчелиње популације у кошници и до трајнијег пада имунитета.
Иако данашње друштво све више признаје улогу стреса у свим сферама свог битисања, неопходно је много више знања и залагања да се што више отклањају стресни фактори из човекове средине, који су повезани са животом медоносних пчела. Сви пчелари морају бити свесни улоге стреса, без обзира да ли он долази са стране или га сами пчелари изазивају својим поступцима и претераном тежњом за профитом.
преузето са : http://spos.info/