За производњу дима од чистог природног горива најбоље је користити суву храстову или букову гљиву (губу или труд). Осим с букве, гљива може бити и с врбе, тополе, липе или с другог дрвећа. Битно је да није премлада, треба бити старија и већ одрвенела. Након скидања са стабла треба је насећи на комаде који се могу ставити у димилицу и добро осушити како би могла горети. Ако ћемо печурку дуже чувати, пожељно је комаде пре сушења прокувати јер се тако спречава развој бактерија и црва, а губи се и опорост, па дим постаје мекши и угоднији за пчеле.
Осим ње, за гориво у димилици добри су и осушени дуван заједно са стабљиком, суво натруло дрво, као и памучни текстил или јутене вреће које се пре паљења замотају у што чвршћи ваљак. Постоје и готови препарати који служе за дуготрајну производњу дима. Најчешће су то ваљци израђени од прешаних дрвених струготина у које је додато неко везиво, парафин и биљни екстракт (тимијан) чији мирис умирујуће делује на пчеле. Димилице могу имати и продужени наставак у облику пачјег кљуна који омогућава увлачење у лето и третирање димним препаратима за лечење пчела.
Извор: http://www.novosti.rs