У којим размацима и колико пута ћемо друштва обрадити, зависи од средства и заражености друштава. Морам да подвучем да је ефикасна борба против варое једино могућа ако је у сваку подњачу уграђена жичана мрежа. Она омогућава контролу броја опалих вароа и онемогућава варои да се након ошамућења од коришћеног препарата поново врати на пчелу. Уколико на основу опалих вароа сумњамо на учинак коришћеног средства – а и иначе – корисно је да извршимо контролно третирање неким другим средством.
– Не заборавимо да се прихрањивање у септембру – за допуну зимске залихе хране – сме обавити искључиво онда ако је због оскудице хране доведен у питање опстанак друштва. Ово прихрањивање мора се урадити најкасније до 10. септембра и то са порцијама од 2,5–3 литра сирупа (1:1). Касније храњење исцрпљује зимске пчеле а добијена храна неће бити поклопљена, узимаће влагу из ваздуха и тиме се разређивати. Може доћи до алкохолног врења што штети пчелама.
Имајмо у виду да је друштвима за зимовање – рачунајући од 15. августа до првог пролећног уноса – потребно 18–20 кг зимске хране (заједно са око 1–2 кг полена). Минимална количина хране којом се може зазимити пчелиње друштво је око 12 кг хране, али у том случају већ средином фебруара морамо додати погачу што опет пре времена исцрпљује зимске пчеле.
Код допунског храњења, од једног литра сирупа 1:1 (садржи 0,62 кг шећера) после прераде добијамо свега од 0,4–0,5 кг меда. Остало је утрошено на прераду и храњење легла. Што је мање легла, ефикасније се повећава залиха.
У септембру – уколико нема уноса – је добро ако надражајно прихрањујемо, али не више од 0,2 литра свакодневно, или 0,3 литра на други дан.
Немојмо ни помишљати да ће ова стимулација ма колико повећати зимску залиху хране !
Распоред хране
У кошницама типа настављача, за сигурно презимљавање изузетно је важан распоред хране. Пчеле у природним стаништима лагерују храну изнад клубета. То је тако и у настављачама, али са прекидом (размак између највишег и наставка испод њега). Тај размак је најмање 3 цм а може да буде и 5 цм што пчеле у зимским условима никако не могу савладати, па и поред пуног горњег наставка са храном, гину од глади. Зато пчелар крајем септембра мора проверити положај клубета. Ако клубе није захватило горњи наставак са медом мора се интервенисати, тако што се скида горњи наставак и у средини замене два до три пуна оквира са оквирима из доњег наставка који су напуњени до око своје три четвртине. Тада ће се клубе померити увис, заузеће празан простор у саћу и између наставака, и са лакоћом ће се померати нагоре у зависности од потрошње хране. Клубе не зимује на меду него на, и у празном саћу испод меда !
Све ове радње претпостављају:
– да се клубе налази једнако удаљено од леве и десне стране наставка;
– да је код последњег врцања одстрањено девичанско саће из подручја будућег клубета.
Нисам присталица утопљавања друштва у јесен – већ тек у другој половини фебруара – јер тиме стварамо услове да матица не прекида лежење (што у природи није случај) и то исцрпљује друштво када за то није време и омогућава варои да се даље множи уместо да зими угињава због старости.
У месецу септембру, иако на изглед нема пуно радњи на пчелињаку, ипак су оне предуслов за снажна и здрава друштва у пролеће.
Аутор: Роберт Паст
Преузето са http://spos.info/