Дешавало се да бели босиљак замеди као и багрем али такве године су биле заиста ретке. За пчелара је увек задовољавајуће да вага у месецу септембру буде макар на „позитивној“ нули, а још боље ако пчеле обезбеде благу допуну зимских залиха.
Сабирачице (које су нешто крупније) се хватају на лету за крила, а потом се по средини трбушног дела (гледано са бока), одмах испод торакса, врши благи притисак на медни мехур.
За зиму је веома важан и полен који пчеле донесу у септембру па је добро да се рано ујутру заједнице (без обзира на обезбеђеност залиха хране) стимулишу малим количинама шећерно-медног сирупа (200–300 мл) јер од 100% донетог цветног праха у јесен, 70% се користи за депоновање хранљивих материја у организму пчеле.
Пошто „савремена кошница“ никако не задовољава услове природног станишта, то ће и разна одступања стварати различите последице које пчелар сигурно мора почети да исправља много пре септембра.
Пчелари који нису на време констатовали недостатке морају почетком септембра исправити оно што је могуће и од чега се одступило, водећи рачуна да притом последице корекција не буду катастрофалне.
Могуће последице задржавања старих матица
Пад криве „биолошког оптимума“ говори нам о термину почетка припреме за наредну годину, а за успех наредне године прави се темељ још у мају и јуну текуће, када заједницама прво треба обезбедити младе матице које ће ући у зиму са свим својим предностима над вишегодишњим матицама.
Матица не сме бити друге расе или соја, а ако правилно одаберемо сој прилагођен конкретној климатској зони повећаћемо продуктивност за 20–30%, али и смањити зимске губитке.
Даље, ако посматрамо један узорак заједница у природи видимо да из године у годину број младих матица расте и да са повећањем прогресије посматраног узорка број младих матица све више тежи проценту 100.
Природа нам дакле указује, да и без учешћа човека, младе матице зимују у највећем броју случајева. Зимовање је ипак једна врста стреса, а имати матице које су већ биле под стресом носи само по себи једну врсту ризика.
По Рихару, од трогодишњих матица преко зиме угине 10%, од двогодишњих 2,9%, а од једногодишњих само 0,2% матица. Лебедев каже: „Трошкови замене старих матица младим касније се исплате 3–4 пута“.
Важност зазимљавања младих матица се огледа и у томе да се дешава да млада матица има моћ да извуче заједницу из већине зимских проблема, чак и ако скуп потребних фактора при изласку из зиме није потпун.
Ловро Перадин тврди да замена матица на почетку јесени има предност пред пролећном заменом, јер ће млада и квалитетна матица залегати кроз целу јесен тако да ће друштво ући у зиму са много већом количином младих пчела које ће бити спремне за пролећно „разбуктавање“.
Такође морамо обратити пажњу на то да матица нема неки видљив недостатак, да ли се нормално креће, има ли крила и ноге, јер може се десити да пчеле изврше тиху замену па да дође до лошег спаривања или да чак и не дође до спаривања.
На слици можете видети шта се дешава у пролеће, када пчеле претходне јесени тихо замене матицу (стара родоначелница) у периоду када је и квалитет и количина трутова недовољна за квалитетно спаривање.
Матицу не треба тражити јер је довољно да видимо да ли матица залеже ћелије саћа компактно, без прескакања, те ако наиђемо на компактне реоне легла исте старости онда то значи да се ради о доброј, плодној матици.
Ако је легло при прегледу по старости измешано, а јаја су полагана без некога реда, онда се налазимо пред две сумње: или матица није исправна или легло од нечега страда. Посебну пажњу тада треба обратити на легло, јер ако наиђемо на сасушене ларвице које се и по боји и по положају разликују од здравих, онда можемо сумњати на европску трулеж легла.
Наиђемо ли на ћелије које су угнуте и пробушене, а притом је маса ларве трула, растегљива и осећа се на туткало, хитно се треба обратити најближој ветеринарској установи.
Ако је све у реду са леглом онда долазимо до констатације да је за тако измешано легло крива матица и требало би је по могућству заменити, јер постоје велике шансе да ће друштво страдати преко зиме или у пролеће.
Замена се у ово време никако не сме извршити простим убијањем старе матице. Најбоље је ако поседујемо матицу, а ако не, онда матицу треба купити.
За разлику од претходних месеци матице се у септембру теже налазе а и пријем истих се налази у зони већег ризика. С обзиром на коначан рачун ове препреке се могу савладати.
Могуће последице одступања од врхунског квалитета, природног распореда и потребних количина хране
У основи темеља доброг узимљавања стоји и количина хране коју је пчелар у претходном периоду одузео, оставио или додао пчелињој заједници.
Већ је речено да прекомерно одузимање хране повлачи прихрањивање које је требало обавити до краја августа јер су тада много повољније температуре за прераду сирупа (захтева се 36 °Ц), мање је исцрпљивање зимских пчела, веће је лучење фермента инвертазе, а све то је много неповољније у септембру.
Они пчелари који до краја августа нису своје заједнице снабдели довољном количином квалитетне хране, овај месец је последња прилика да се то исправи али морају знати да то кашњење повлачи за собом већи пролећни морталитет, посебно ако се за прихрану користи неодговарајућа концентрација сирупа и прекомерна количина хране. Бирати између пропасти од глади и већег угинућа пчела, као прво значи не изабрати ни једно ни друго, а као друго значи – морати изабрати друго.
Слична ситуација нас чека и ако се појави медљика. Посебно је опасна медљика од врбе, храста и јеле а најопаснији је медљиковац настао од воћних сокова. Неки га зову и воћни мед а пчеле га сакупљају са плодова шљиве, грожђа, крушке, лубенице, диње… Ове сокове пчеле транспортују у ћелије и то углавном до половине ћелија. Чачкалицом можемо проверити сумњиве ћелије па ако наиђемо на мед стврднуте, необичне масе браон боје, онда нема сумње да се ради о најопаснијој храни која ако остане преко зиме може изазвати катастрофалне последице, нарочито у зимама са дугим хладним периодима без излетања.
Такође је опасно ако у септембру нађемо оквире са укристалисаним цветним медом у саћу. Такве оквире обавезно морамо извадити и друштва дохранити.
Медљику морамо или одстранити или затопити („разредити“) сахарозном храном ако су количине мање.
Количина хране у септембру, за услове умерено континенталне и континенталне климе, треба да се креће од 2,5–3 кг меда по поседнутој улици у гнезду. Количина перге би требала да буде око 0,3 кг по улици. За њено обезбеђење је најважнији фактор добар избор локације пчелињака.
Испод 3 кг меда по поседнутој улици у гнезду не би требало да имају слабије заједнице и заједнице са младим матицама, јер оне нешто касније у јесен престају са залегањем а у пролеће раније почињу залегање што захтева и већу потрошњу хране. Код полошке, количина хране би требала бити сразмерно већа од количине 2,5–3 кг, јер су за разлику од ЛР, ДБ и Фарара температурни услови неповољнији.
То би значило да друштво у ДБ кошници са 8–10 рамова пчела треба да има око 25 кг хране, друштво у два ЛР тела треба да има око 30 кг, са три ЛР тела око 40 кг док код Фарара у горњем телу треба да има 16–18 кг а у осталим телима око 8 кг.
Може се десити да у кошници буде и 20 кг хране, а да услед неправилног распореда хране друштво преко зиме страда од глади.
Зато у септембру висина медне капе на централним рамовима не би требало да буде испод 7 цм код ЛР рама, а код ДБ и полошке не мање од 9 цм с тим што задњи делови рама треба да буду добро попуњени поклопљеним медом. Површина под леглом ће се у наредном периоду постепено смањивати а пчеле ће место изласка младих пчела (ћелије које су биле у додиру са медном капом) попуњавати медом. Лево и десно од централних рамова треба да стоје рамови комплетно попуњени поклопљеним медом и пергом која је у ово доба тешко уочљива пошто је покривена медом и воштаним поклопцима.
Оне заједнице које не испуњавају све ове услове треба дохранити шећерним сирупом (3 кг шећера на 2 литра воде) јер такав раствор најмање исцрпљује пчеле у овом периоду и пчеле га брже прерађују и запечаћују. Количина допуне не сме прећи 1 кг по улици пчела, а доказано је да ће последице бити најмање ако количина не прелази 0,5 кг.
Ове пропусте треба исправити најкасније прве недеље септембра што се тиче планинских крајева, док би за равничарске крајеве горњи лимит била друга недеља септембра.
Треба нагласити да најмање 70–80% хране, од укупне количине, мора бити цветни мед (уредба ЕУ о органској производњи у пчеларству каже 90%) и да су најбољи медови светле боје јер садрже најмање несварљивих материја.
Оних 20–30% може бити мед од шећерног сирупа који ће, ако се све спроведе како треба, бити лагерован тако да ће га пчеле првог утрошити. Уредба ЕУ за органско пчеларство каже да, ако залихе нису довољне, допуна хране се може извршити само органским медом или биошећером који се добија од органски узгајене шећерне репе. Биошећер још не постоји на нашем тржишту тако да је за нас једина алтернатива обичан шећер.
Уколико пчеле излећу током зиме у циклусима од око 20 дана на прочисни лет, друштва ће иако зазимљена на скоро чистом сунцокретовом меду успешно презимити. Озбиљни пчелари се ипак неће играти „спавања на прузи“ тј. неће рачунати на зиму са овако повољним временским циклусима.
Могуће последице одступања од одговарајуће јачине друштва
Ако при прегледу констатујемо да друштво запоседа 9–10 ДБ, 12–14 ЛР или 18–22 Фарарових рамова пчела и легла у свим стадијумима, онда можемо рећи да су друштва, што се тиче снаге, спремна за зимовање.
Остала друштва која су нешто слабија треба оставити само ако имају младе матице и ако су снабдевена довољним количинама хране (не испод 3 кг по улици пчела). Ако у пролеће постигну снагу као појединих година, многа од њих ће се развити у производне заједнице, а ако не, могу послужити за умножавање пчелињака или за појачавање.
Изузетно слаба друштва која имају 5–6 ДБ или 6–7 ЛР рамова пчела са различитом површином легла треба без сентименталности расформирати. Таква друштва троше 4–5 пута више хране по 1 кг пчела у односу на јака и представљају не само ризик пчелињака у наредном периоду него и чисти дефицит у сваком погледу.
Таква друштва треба припојити средње јаким и јаким друштвима али никако рамовима, већ искључиво пчелама. Апсолутно треба избегавати контакт пчела са страним саћем јер су такве егзибиције у природи недопустиве, а и савремена епидемиологија све више указује на ризике од хоризонталног преноса болести пчела.
Матице слабих заједница најпре изоловати током 21 дана (најбоље рамом изолатором или кавезом поклапачем). Ретко се дешава да почну изградњу матичњака, али ипак треба проверити. Рам са матицом уклонити 22. дана, а све рамове извадити, претопити и дезинфиковати. Пчеле стрести у празан наставак и затворити. Пчеле су 24. дана после кратког гладовања спремне за додавање. Пре спајања „голе пчеле“ третирати против варое, а потом преко жичане мреже или новинске хартије припојити средње јаким заједницама.
Задовољавајући ефекат спајања се постиже ако је слабо друштво највише трећина заједнице којој га припајамо. Овде треба напоменути већ старо правило да никада не треба спајати два слаба друштва јер ћемо добити треће, исто такво.
Могуће последице одступања од правилног избора и квалитета саћа
Многи светски научници су се бавили проблематиком избора саћа које треба оставити пчелама за зимовање и сви се слажу да у плодишту не треба остављати младо саће, већ оно старије.
Професор Фарар је на основу свог дугогодишњег искуства утврдио да пчеле најбоље зимују на саћу у коме су се пчеле легле најмање четири пута, а до исте констатације дошли су и научници из Русије. Овакво саће ће најбоље сачувати топлотну енергију па ће и потрошња хране бити мања.
Зато централни рамови са медном капом морају имати овакво саће које још уз то не би требало да има трутовских ћелија, не сме бити таласасто изгужвано или оштећено и мора бити провидно.
Ако оставимо саће са развученим и са више од једне трећине трутовских ћелија имаћемо за последицу лош пролећни развој јер ће друштво трошити много снаге и хране за извођење трутова, а пчелар од таквог друштва неће имати никакве користи.
Велики број оквира са старим саћем у кошници повлачи већи ризик од кристализације угљенохидратнне хране. Ако до сада нисмо класирали саће, септембар је крајњи рок да се то исправи јер последице могу бити катастрофалне.
Могуће последице одступања од правилног позиционирања саћа
Веома је важно да саће у кошници буде правилно позиционирано, тј. да распоред рамова са саћем одговара природном позиционирању. Када пронађе ново станиште природан рој почиње да гради свој први сат који ће за њега увек бити централни, са свим својим карактеристикама. У пролеће, прво саће које изгради је радиличко, док каснији ројеви понекад пре радиличког прво изграде трутовско саће или саће намењено за мед.
Амерички пчелар Mike Housel из Орланда у Флориди је приметио да пчеле у природи граде овај сат другачије од осталих сатова. Када се погледа у дно ћелија овог централног сата види се слика обрнутог ипсилон која је настала слагањем ромбоичних површина ћелија са друге стране. Ако замислимо да овај рам стоји мирно, а ми пређемо са друге стране сата, такође ћемо видети да је на дну формација обрнутог ипсилон. Код пчела у природном станишту само на овом сату и са једне и са друге стране се налази формација обрнутог ипсилон.
У телима кошнице рамови се позиционирају без централног рама који се у природи први изграђује пошто не постоји основа која са обе стране сата има формацију обрнуто ипсилон.
Постоје пчелари који оспоравају овакве ставове о позиционирању саћа, али познати амерички комерцијални пчелар Dee Lusby (Tucson, Arizona) на основу сопственог искуства и посматрања наводи низ предности.
Она и њен супруг су, препознавши вредност Хаусел позиционирања, прерасподелили близу 35 000 рамова у њиховим кошницама, и кажу да су се проблеми који се тичу извлачења сатних основа смањили или потпуно нестали. Даље наводи да после правилног позиционирања нестају проблеми залегања извучених рамова од стране матице, да рамови у медишту почињу да се боље извлаче и да имају мање заперака, а такође престају и проблеми са заперцима или дуплим саћем у плодишту. Много пута се наилази на неправилно изграђено саће са прелазима и величином ћелија које се разликују за 0,2–0,3 мм од просека, а Dee Lusby каже да правилним позиционирањем овај проблем нестаје.
На крају Dee Lusby каже: „Са саћем које је позиционирано наопако, пчелари могу да покрену спонтану замену матица у друштвима“.
Пошто заједнице често долазе у стање стреса од хемикалија, болести, штеточина, предатора и варое, а пчелар још постави саће по свом нахођењу, недаће и последице долазе саме.
Вароа стална опасност
Треба рећи да је септембар месец у коме се наставља касно-летњи третман против варое. Енглески стручњаци из централне научне лабораторије Северног Јоркшира кажу да ако у ово време нађемо више од једне варое на десет трутовских ларви, онда се налазимо у зони високог ризика од инвазије и морамо хитно интервенисати. Могу се користити сва расположива средства о којима је часопис ,,Пчелар'' више пута писао, а температурни опсег у септембру нарочито погодује примени мравље киселине, те је овај период идеалан за стицање искустава у раду са њом код пчелара који је никада нису користили.
Будите обазриви !
Многим пчеларима није јасно зашто друштва појединих година поједу много хране преко зиме иако зима те године није била сурова. Једна стара руска изрека каже „ветар издувава мед из кошнице“, па је веома вероватно да сума хране у пролеће зависи од суме ветрова до пролећа.
Стручњаци са института Рибное кажу да се при брзини ветра од 8 м/с за 2–3 сата мења целокупна запремина ваздуха у кошници.
У недостатку природне заштите од ветра можемо поставити и вештачку (најбоље кукурузна трска) како би одмах заштитили ону количину хране коју смо до сада обезбедили.
Али треба обратити пажњу и на растојање ветробрана од кошница које не сме бити веће од једног метра. У Рибноју кажу да је продуктивност за 60% мања ако је растојање ветробрана 15 метара од кошница.
Желео бих да свима нама септембар наредне године буде пре свега месец мировања и пчела и пчелара, да све оно што смо закаснили ове, буде опомена следеће године како не би трпели последице кашњења.
Аутор текста: Милан Јовановић
Извор: http://spos.info/