Зимско клубе је важан биолошки моменат адаптације, јер пчелама његова елипсоидна форма и компактна збијеност обезбеђује најекономичније и веома успешно одржавање у зимским условима са минималним физичким напором током наредних 4–5 месеци зависно од године до године. Физиолошко стање пчела које зимују, посебно оних из јесењег легла, такође је прилагођено предстојећем зимовању. За разлику од летњих пчела, код зимских су поџдрелне жлезде и масно тело боље развијени, у њима је нагомилана већа количина резерви беланчевинастих материја и масти. Проценат сувих материја у телу ових пчела је већи, јер имају и већу количину хранљивих материја, а укупна количина воде у њиховим ткивима је мања. Осим тога, у хемолимфи (крви) пчела се повећава количина шећера глукозе. Све ово је веома важно за прилагођавање пчела зимовању, пошто код појединих индивидуа смањује тачку замрзавања телесних сокова и обезбеђује резерве хранљивих материја. И дужина живота ових зимских пчела тако храњених и спремљених за зиму је већа него летњих, што им омогућава да друштва преживе током зиме до изласка новог легла и нових младих пчела крајем зиме и почетком пролећа које треба да замене старе пчеле и наставе даље активности у друштву.
Последњи повољни дани у новембру дозвољавају пчелару обављање завршних послова око пчелињих друштава и њихову дефинитивну припрему за зиму. Ако је пропуштено да се стави заштита на лето против уласка мишева и ровчица треба то обавезно учинити сада, пошто се претходно прегледа да мишеви нису већ у кошници. Уколико треба неки део или целу кошницу заменити, крајње је време да се то уради. Заштиту од ветра обавезно треба обезбедити.
У новембру, пчеларске просторије и опрему треба очистити, евентуално поправити оштећене делове кошница, а старо шкартирано саће претопити, уколико до сада то нисмо већ урадили. Восак заменити за сатне основе.
Прави се рекапитулација текуће године и нови план за наредну годину са свим активностима и датумима када шта урадити. Посећују се дебатни клубови, предавања, семинари, читају се пчеларске књиге и часопис Пчелар, подсећа се на важно, а можда већ заборављено.
За све оне који из овог или оног разлога нису на време спремили одговарајућу количину зимнице и сада хоће да допуне зимске залихе (нужда је нужда), по Тихомиру Јевтићу, а и многим пчеларима које ја знам, време је за прву погачу, или како је Јевтић зове, шећерни колач, и то од 1,5–2 кг. Додаје се крајем месеца. Погаче се праве од кристал шећера у односу шећер-вода 5:1 (по тежини).
Погача се прави на тај начин што се у топлу воду сипа шећер и меша док се не добије уједначена маса. Тада се ставља прво на слабију, а затим на јачу ватру и стално меша док добијена течност не почне да ври. После 1–2 минута врења и мешања, друго лице узима малу количину течности (једну кашичицу) и ставља на хладну тацну, те меша да се брзо охлади, најбоље у хладној просторији (сируп на ватри и даље се меша). Ако се проба кад се згусне и постане бела, а не буде се лепила за прст када се њиме притисне и повуче, сируп је довољно укуван и треба га ставити у други суд са проточно хладном водом, који је раније припремљен.
Овако укуваном сирупу на свака 2,5 кг шећера треба додати сок од једног лимуна и добро измешати. Када се сируп почне згушњавати на дну шерпе, треба га поново мешати и то продужити док се цела количина не почне згушњавати. Затим се маса сипа у кесе или калупе и остави да се охлади, односно да храна постане чврста. Погаче се дају преко сатоноша.
Уколико у претходном периоду није извршено потпуно третирање пчелињих друштава против варое, тај посао треба обавити у овом месецу, нормално ако допусте временске прилике, односно ако буде повољна температура.
Аутор : Милутин Петровић, Крагујевац
(060) 444-01-02
текст преузет са www.spos.info