У низу експеримената објављених у часопису «Агинг» научници су тестирали деловање ресвератрола на животни век, способности и перцепцију хране код пчела. Њихово истраживање је потврдило да овај спој осим што им продужује живот за 33 до 38% такође позитивно утиче на умереније конзумирање хране која им мења свест о њој.
С'обзиром да је ресвератрол антиоксиданс, научници су такође испитивали да ли је он у могућности смањити штетно дејство слободних радикала који се често ослобађају у стресним ситуацијама. Верује се да слободни радикали оштећују ћелије, а имају утицај и на то како старимо. Међутим, није било могуће доказати повољно деловање ресвератрола на пчеле које су живеле у стресним условима.
Ипак, с' обзиром да су пчеле којима је даван ресвератрол живеле дуже, научници су упитани због чега и како је то могуће ?
– Ако знамо шта једемо то битно утиче на наше физичко здравље. Ми смо посматрали пчелињу осетљивост на шећер и спремност да га конзумирају – каже један од научника и додаје:
– Пчеле обично прождиру шећер, а ми знамо да превише шећера није добро за њих.
Интересантно, Бренда и њен тим су открили да су пчеле којима су дали ресвератрол мање осетљиве на шећер. Коришћењем различитих шећера, разређених или с јачим концентрацијама, открили су да пчеле које су добијале ресвератрол нису биле заинтересоване за шећер, осим оног који је био јако концентрисан. Пчеле су уз ресвератрол заправо промениле своју перцепцију хране.
У финалном експерименту мерили су колико ће пчеле појести шећерне воде, ако имају прилику јести колико могу. Изненађујуће, пчеле које су добиле ресвератрол су смањиле унос хране, а нису гладовале, иако су имале могућност да једу колико желе. Закључено је да ресвератрол можда може утицати и на регулацију трошења калорија, а познато је да дијететски начин живота продужава животни век.
Све добробити ресвератрола
Ресвератрол припада великој групи полифенолних спојева (полифенола), а неке га врсте биљака производе као одговор на озледу, инфекцију гљивицама, ултраљубичасто зрачење или другу врсту стреса. Налази се у грожђу, вину, соку од грожђа, кикирикију и бобичастом воћу, а најбогатији природан извор ресвератрола је азијска медицинска биљка Polygonum cuspidatum, тј. јапански дворник.
Истраживања показују да ресвератрол делује као антиоксиданс те да може имати и деловање слично или супротно деловању естрогена. Такође, истраживања показују да ресвератрол има и бројна биолошка деловања која могу спречити развој рака и да има одређена биолошка деловања која утичу на спречавање кардиоваскуларних болести.
Генерално гледано, ресвератрол се не сматра токсичним нити узрокује значајне посредне нуспојаве у људи. Међутим, постоје стања где би ресвератрол био теоретски контраиндикован, а укључују узимање антикоагуланса, нестероидних противупалних лекова (НСАИЛ), инхибитора HMG-CoA редуктазе, антагониста калцијумових канала, инхибитора ХИВ протеазе, имуносупресива и оралних контрацептива.
Такође, не препоручује се да жене које су оболеле од естроген-осетљивих тумора, труднице, дојиље и млађи од 18 година узимају додатке исхрани с ресвератролом.
Извор : Laboratoryequipment.com