Ми морамо направити реформу у нашим методама које користимо у пољопривреди, иначе ће нам једина алтернатива преостати свет под контролом великих корпорација, с намером довођења целог ланца хране под њихову контролу. Уклањање врста које им “сметају” већ се догађа од стране оних који се желе обогатити од ГМ усева. За оне који зарађују милијарде долара од кукуруза, пшенице, пиринча и памука, пчеле су потпуно неважне. Њих није брига ако пчеле нестану: они немају користи од њих јер све ГМ биљке које узгајају опрашује ветар.
Иронично, неке од тих истих корпорација већ стварају профит од узгоја и продаје других пчелињих врста, као што су масонске пчеле и бумбари; онима чији усеви захтевају опрашивање. Будући да те пчеле морају бити узгајане у одређеној количини и обнављане сваке године, они су пронашли комерцијалан начин у ситуацији у којој ми и пчеле губимо.
Да ли они, заправо, намерно трују пчеле како би искористили велики јаз на тржишту хране?
Много ствари можемо научити посматрајући понашање пчела. Доносимо вам десет кратких лекција које би сви требали применити на наше властите животе.
Пчелиње друштво без лажи
– Пчеле живе унутар својих заједница. У њиховом свету нема банака, зајмова или кредитних картица, само средства која саме прикупите и сачувају. Попут нас, пчеле имају потребу јести сваки дан, и раде све што је у њиховој моћи како би осигурале сталне залихе хране на начин да је спремају – не толико за себе, колико за пчеле које ће тек доћи на овај свет.
– Пчеле постижу изванредне резултате радећи заједно. Педесет хиљада радника могу урадити много тога. Сарадња је кључ њиховог успеха: десетине хиљада јединки понаша се као један организам.
– Пчеле нам показују да подела рада може бити врло корисна. А сви знамо колико послова има унутар једне заједнице. Све то успевају због своје флексибилности и прилагодљивости. Пчеле пролазе кроз низ послова у кошници пре него што коначно крену у посао сакупљања хране. У хитним случајевима, могу се вратити на своје “бивше” послове у случају да то место остане упражњено изненедном смрти.
– Пчеле праве мед док сунце сија. Оне су опортунисти, узимају доступну храну на време и у најбољим условима. Чак и кад напуне све просторе са храном, наћи ће неки ћошак како би спремили још хране за своје потомке или зимницу.
– Пчеле се понашају као појединци, али опште добро је увек њихов први приоритет. Код пчела не постоји его. Њихова прва дужност је задовољство друштва у целини и жртвоват ће свој живот без оклевања, ако увиде да им колонији прети опасност.
– Пчеле схватају да се могу наћи и у тешким временима; увек су спремне за несташице и катастрофе.
– Пчеле су племените. Не узимају туђе. Знају да има довољно за све, укључујући и друге врсте. Пчеле се не такмиче са другим врстама. Постоји преклапање у њиховим изворима хране, али никада не терају друге из својих територија.
– Пчеле се прилагођавају својој околини. Оне знају да је то једина корисна стратегија преживљавања. То се протеже чак и на њихову употребу прополиса, која варира у складу с локалним условима, а може их заштитити од болести.
– Пчеле схватају да је искрена комуникација срце једне заједнице. Пчеле су велики комуникатори, користећи вибрације и феромоне, шаљу сложене поруке својој колонији. Оно што знамо, нису способне рећи лаж и једино истину разумеју.
– Преживљавање пчела зависи од одабира високе и квалитетне, непокварене хране из разних извора. Будући да смо преузели контролу над већим делом земљишта за властите потребе, ми смо одговорни за осигуравање тога да оне и даље имају приступ цвећу које нисмо отровали хемикалијама. Пчеле на њих не могу одговорити.
Аутор: Philip CHANDLER