Према подацима који су изнесени на конференцији, пчелари сада добијају око 36 милиона евра, што можда не звучи пуно, а те субвенције користе се за укупно 16 милиона кошница колико их је сада у ЕУ. Уз бројне проблеме, посебно оне климатске, број кошница се у ЕУ протеклих неколико година повећао са 13 на 16 милиона.
С производњом од око 250.000 тона годишње, ЕУ је други највећи светски произвођач меда после Кине. ЕУ не производи довољно меда за задовољавање властите потрошње, па је тако, на пример, 2015. године она износила око 60 одсто потражње на тржишту.
Државе чланице ЕУ с највећом производњом меда су Румунија, Естонија, Мађарска, Немачка и Италија. Производња меда у ЕУ у начелу се полако повећавала уз годишње разлике зависно од климатских услова. Међутим, пчеларима би могло бити све теже да задрже такав ниво производње због изазова с којима се суочавају у погледу здравља пчела и губитка станишта због све интензивније пољопривреде, истакнуто је на Европској недељи пчела и опрашивача. Услови производње погоршавају се, њени трошкови се повећавају, а због све већег увоза јефтинијег меда из трећих земаља све је већа конкуретност.
За више од пола милиона грађана Уније пчеларство представља извор главнога дохотка, док производња хране и очување биолошке разноликости зависи од опрашивања које обављају пчеле.
– Зато позивам Европску комисију да повећа финансирање пчеларства на начин којим би се адекватно подржала важна еколошка услуга пчела као опрашивача, те да укључи нови систем подршке за пчеларе по пчелињој заједници – изјавила је Маријана Петир, једна од суорганизатора ове конференције.
Пчеларски сектор саставни је део европске пољопривреде који укључује више од 620.000 пчелара у ЕУ, а важан је и са економског аспекта с око 14,2 милијарди евра годишње. Посебан је његов значај с еколошког аспекта због одржавања еколошке равнотеже и биолошке разноликости јер 84 % биљних врста и 76 % производње хране у Европи зависи од опрашивања које обављају домаће и дивље пчеле. На пример, у Сједињеним Америчким Државама годишње се укупно улаже две милијарде евра на вештачко опрашивање.
Извор: Агробиз