Чврста храна за надражајно прихрањивање
За надражајно прихрањивање чврста храна има велики значај, посебно у претпролећном и раном пролећном периоду, када је температура толико ниска да се прихрањивање не може обављати сирупом.
Познато је да свако уношење хране у кошницу, било прихрањивањем, било уношењем нектара, делује на пчелиње друштво, а оно на матицу да полаже већи број јаја и да се тако врши убрзанији развој пчелињег друштва. Не би било рационално чекати да време толико отопли да се може додавати течна храна, па тек онда да се почне са надражајним прихрањивањем. Ово нарочито неких година са посебним климатским условима. У таквим случајевима не би се стигло да се до прве главне паше пчелиња друштва развију у јака производна.
У ово време чврста храна је добра и зато што се са њом не подстиче интензиван развој легла, као што се подстиче течном храном, а тада није ни потребан интензиван развој легла, већ знатно лаганији.
Чврста храна је, такође, добра за надражајно прихрањивање и у случају када су пчелињаци удаљени од места становања пчелара. Једном додата чврста храна: може да траје, за надражајно прихрањивање до десетак дана што зависи од количине додате хране и од јачине пчелињег друштва.
Чврста храна је исто тако добра за надражајно прихрањивање и у случају када су пчелари у одређено време много заузети другим пословима, па немају могућности да чешће прихрањују пчелиња друштва течном храном. Занимљиво је да кад у природи има довољно паше, пчеле неће да узимају шећерне погаче или их узимају у незнатној количини. Међутим, шећерно медно тесто, односно погаче справљене уз додатак меда, пчеле увек узимају, без обзира има ли уноса или нема. Ове погаче се не сасушују и не буђају.
Потреба да се пчелиња друштва прихрањују и током зиме
Може се указати, углавном, из следећих разлога: кад се учини пропуст приликом припрема пчелињих друштава за презимљавање, па се не обезбеде довољне количине квалитетне хране свим друштвима на пчелињаку, кад уђу мишеви у кошницу и оштете саће и поједу веће количине хране, а преосталу загаде, кад у зимском периоду, понекад, повремено буде прилично топло, па поново захладни и то се више пута наизменично понавља. У данима када је топло пчелиња друштва се активирају и тако троше знатно више хране, па је зато понекад може и понестати.
Даље, кад током дужег периода буде доста хладно, па пчеле потроше храну изнад клубета и у његовој непосредној близини, а због велике хладноће клубе не може да се помери према храни, проблем се решава прихрањивањем.
Припрема сирупа за стимулативно пролећно прихрањивање друштава
Од око 25. марта, односно, чим цвета џанарика, до око 25. априла, односно, до на око 20 дана до багремове паше, без обзира да ли је воћна паша добра (тим пре ако није), препоручује се додавање сваком пчелињем друштву стимулативни шећерни сируп (1: 1), са додатком раствора кобалт-хлорида, и то у количинама од по око један литар сваких седам дана, односно укупно четири литра шећерног сирупа (око два кг шећера).
Инвертовање шећера (сахарозе)
Инвертовање шећера је процес при коме се молекул сахарозе (шећер из шећерне репе или шећерне трске) под утицајем фермента инвертазе, односно сахаразе везују са једним молекулом воде и разлаже на два молекула простих шећера - молекул грожђаног шећера (гликозе) и молекул воћног шећера (фруктозе). Добијена мешавина једнаких количина грожданог и воћног шећера назива се инвертни шећер. Гликоза и фруктоза имају исту хемијску формулу, само се разликују по скретању поларизоване светлости. Гликоза је скреће десно а фруктоза лево.
Инвертовање се може извршити загревањем раствора сахарозе у присуству неке киселине (млечне, винске, лимунске, јабучне и друге).
Поступак је следећи:
Одмерена количина воде сипа се у суд у којем се кува и људска храна, најбоље емајлирани, па се на ватри загрева док вода не почне да кључа. Затим се суд скине са ватре и у њега ставља количина шећера, на сваких десет килограма шећера стави се 1 до 1,8 грама млечне, винске, лимунске или јабучне киселине, па се та маса меша све дотле док се шећер не раствори. Уместо поменутих киселина, неки аутори препоручују да се на сваких килограма шећера стави по једна супена кашика винског, а још боље јабуковог сирћета.
Кад се шећер растопи, суд се ставља на ватру и загрева уз стално мешање, све док не проври. Маса ври 25-30 минута, а затим се скида са ватре и даље меша док се мало не охлади. Тиме је процес инвертовања завршен.
Присуство киселина у инвертованом шећеру, а кад се са њима хране пчеле, онда и у меду, одличан су показатељ за утврђивање фалсификованог меда.
При преради нектара у мед сахароза, које има у мањим количинама и у нектару, инвертује се дејством фермента инвертазе, који се налази у пљувачки коју лучи грудна жлезда и у секрету медног желуца пчела. Још у лету при повратку са паше, пчеле сакупљеном нектару додају фермент инвертазу, чијим утицајем долази до претварања сахарозе у гликозу и фруктозу. Исти процес одвија се при исхрани пчела шећерним сирупом или шећерним погачама.
Ако се, приликом припрема пчелињих друштава за презимљавање, закасни са прихрањивањем, велики део сахарозе остаје неинвертован, брзо кристалише, а таква храна није погодна за зимовање пчелињих друштава.
Постоје и други начини на које се сахароза инвертује, али за пчеларе је оволико довољно.
Извор: Бранко Релић - Збирка чланака о пчеларству