Африканизираним пчелама у јужној Африци и Бразилу није потребан третман против варое јер могу да одрже нижи степен зараженост (3 – 4 гриње на 100 пчела) него друге подврсте Апис мелифере. Уз активне одбрамбене механизме африканизиране пчеле имају и генетску предиспозију, али су и радиличке ћелије мањег промера.
Током 1984. године на острву Фернандо де Норонха уз источну обалу Бразила матице италијанске пчеле Апис мелифера лигустика (Apis mellifera ligustica) су додате обезматиченим домаћим заједницама зараженим вароом.
Како то да су заједнице опстале иако се вароа уопште није сузбијала ?
Због георафске изолованости спречено је преношење вируса који би негативно утицали на целокупно здравствено стање пчела, али потребна су додатна истраживања.
Медоносна пчела се први пут сусрела са вароом средином XIX века у регији Приморско на истоку Русије. Могуће је да се код овдашњих пчела створила природна резистенција, а врло добри резултати су остварени са истом популацијом у САД.
Крајем 90-тих година прошлог века на острву Готланд у Балтичком мору насељено је 150 заједница са разних локација у Шведској. До дуготрајног опстанка нетретираних пчела на овом острву је дошло због прилагођавања домаћина кроз процес природне селекције унутар популације пре него због пада заражености.
Антиварозне дестинације
Током 90-тих година прошлог века у околини Авигнона и Ла Мансха на западу Француске сакупљено је више нетретираних заједница из околине. Ове су пчеле биле осетљивије на подражаје из спољашњег окружења и боље прилагођене за детектовање и уклањање легла зараженог вароом. И данас преживљавају без антиварозног третирања.
Пчелиња популација у шуми Арнот (највећи истраживачки резерват у власништву Универзитета Корнел у држави Њу Јорк) у потпуности се састоји од пчела настањених у шупљинама стабала у дивљини. Опстанак пчела се истраживао пет година и првенствено захваљујући малим стаништима у стаблима (што је са једне стране ограничавало производњу легла, а с друге стране смањило хоризонатлно преношење варое) пчеле су одолевале овом наметнику, али – парадоксално – настрадале су од напада црних медведа (зима 2004/2005.)
Осим наведених дестинација према истраживањима департмана за екологију Шведског универзитета пољопривредних наука у Упсали локације у којима пчеле заражене вароом опстају без икаквих хемијских третирања су: Мексико, Костарика, Кенија, Танзанија, Уганда и Тунис.